Demokrate su preuzele kontrolu nad oba doma američkog Kongresa ubedljivom pobedom na međuizborima, osvojivši sedam senatorskih mesta koja su ranije pripadala republikancima i 25 mesta u Predstavničkom domu. To predstavlja težak poraz za predsednika Donalda Trampa i njegovu stranku.
Prema najnovijim rezultatima, demokrate imaju 54 mesta u Senatu, a republikanci 44, čime su premašile 51 mesto potrebno za većinu. Kada je reč o Predstavničkom domu, Foks njuz izveštava da demokrate imaju 228 mesta, naspram 139 republikanskih, dok se rezultati u još 68 izbornih trka čekaju. Za većinu je potrebno 218 mesta. Republikanci su u izborno veče ušli sa kontrolom nad oba doma Kongresa.
Republikanski gubici posebno su veliki u tradicionalno konzervativnim sredinama. Demokrate su preuzele senatorska mesta u Teksasu, Južnoj Karolini, Severnoj Karolini, Kanzasu, Ajovi, Ohaju i Mejnu, uključujući i savezne države u kojima je Tramp ubedljivo pobedio 2024. godine.
Demokrate su preokrenule i tesnu republikansku većinu u Predstavničkom domu, osvojivši 25 izbornih okruga, između ostalog u Severnoj Karolini, Nju Džerziju, Kentakiju i Pensilvaniji. En-Bi-Si njuz procenjuje da bi demokrate mogle da osvoje čak 258 mesta, što bi bila njihova najveća većina još od dolaska Bila Klintona u Belu kuću 1993. godine.
Demokratski talas proširio se i van Vašingtona. U Teksasu je Džina Hinohosa pobedila republikanskog guvernera Grega Abota, koji je bio na toj funkciji tri mandata. Demokratska kandidatkinja iz Ohaja Ejmi Ekton porazila je Viveka Ramasvamija, kojeg je podržao Tramp. Demokratski guverneri Džoš Šapiro, Džej Bi Pritsker, Ves Mur, Mora Hili i Keti Hočul takođe su obezbedili nove mandate.
Tramp je čestitao demokratama na preuzimanju kontrole nad Kongresom i ponudio saradnju, ali je upozorio da će staviti veto na zakone sa kojima se ne slaže sve dok demokrate ne pristanu na pregovore.
„Oni će mi slati sulude predloge zakona, a ja ću staviti veto“, rekao je za Foks njuz, nagoveštavajući moguć dvogodišnji sukob sa Kongresom.
Na rezultate izbora uticalo je nezadovoljstvo građana zbog naglog rasta troškova života, inflacije i ekonomskih posledica američko-izraelskog rata protiv Irana, koji je poremetio energetska tržišta i doveo do rasta cena goriva. Tramp je za pogoršanje nestašice dizela okrivio ukrajinske napade na ruske rafinerije, a sa Moskvom je postigao dogovor o dodatnim isporukama.
Finansijska pomoć Izraelu i Ukrajini dodatno je podstakla rasprave o prioritetima Trampove administracije. Prema anketi birača koju je sprovela agencija Asošijeted pres, oko tri četvrtine glasača bilo je nezadovoljno ili ljuto zbog pravca u kojem se zemlja kreće, dok je osam od deset navelo da oseća posledice inflacije. Oko šest od deset smatra da je Tramp sopstvene interese stavio ispred interesa države.
Preuzimanjem Kongresa, demokrate će od januara kontrolisati kongresne odbore i istražna ovlašćenja. To bi moglo da blokira Trampov zakonodavni program i dovede do pojačanog nadzora nad njegovom administracijom tokom poslednje dve godine mandata.
Rezultati bi mogli da utiču i na raspored snaga uoči predsedničkih izbora 2028. godine. Demokratski kandidati dobili su novi podsticaj, dok bi ambicije potpredsednika Džej Di Vensa i drugih Trampovih saveznika mogle biti ozbiljno otežane.
Usled široko rasprostranjenog nezadovoljstva obema vodećim strankama, ponovo su se pojavili pozivi za stvaranje političke alternative. Ipak, ostaje da se vidi da li će nezavisni kandidati uspeti da iskoriste nezadovoljstvo birača.
Nulta Tačka/RT
