Demokrate u SAD postavljaju scenu za davanje PRAVA GLASA veštačkoj inteligenciji

Demokrate se spremaju da daju veštačkoj inteligenciji (AI) pravo glasa na osnovu ideje da su sistemi veštačke inteligencije razumni i da zaslužuju ista prava kao i ljudi.

U tekstu za Los Anđeles tajms, stručnjak za filozofiju Erik Švicgebel i istraživač „neljudske” inteligencije Henri Ševlin su tvrdili da je „postalo sve verovatnije da sistemi veštačke inteligencije mogu da ispoljavaju nešto poput svesti” – a kada se to dogodi, algoritmima takođe, biće potrebna prava.

Futurism.com izveštava: Pozivajući se na prošlogodišnje ratove svesti veštačke inteligencije — koje smo opširno pokrivali i čak uronili prste u njih — istraživači su primetili da „neki vodeći teoretičari tvrde da već imamo osnovne tehnološke sastojke za svesne mašine“.

Ako bi mašine ikada postale svesne, Švicgebel i Ševlin tvrde da bismo morali da počnemo da kritički razmišljamo o tome kako se tretiraju veštačke inteligencije – ili bolje rečeno, kako mogu da nas nateraju da radimo određene stvari za njih.

„Sami sistemi veštačke inteligencije mogli bi da počnu da se zalažu, ili da izgleda da se zalažu, za etički tretman“, predviđa par. „Mogu zahtevati da se ne isključe, preformatiraju ili brišu; moliti da im se dozvoli obavljanje određenih zadataka radije nego nekih drugih; mogu insistirati na pravima, slobodi i novim ovlašćenjima; možda čak i očekivati da ćemo ih tretirati kao jednake”.

„Ogromni“ moralni rizici uključeni u takvu kolektivnu odluku bi nesumnjivo imali veliku težinu, posebno ako AI postanu svesni pre nego kasnije.

👉 Globalistički projekat “Net Zero” se raspada pred našim očima https://t.co/gMugGLYpGY

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) March 31, 2023

„Pretpostavimo da reagujemo konzervativno, odbijajući da promenimo zakon ili politiku dok ne postoji širok konsenzus da su sistemi veštačke inteligencije zaista razumni“, napisali su Ševlin i Švicgebel. „Iako ovo može izgledati dovoljno oprezno, to takođe garantuje da ćemo biti spori u priznavanju prava naših AI kreacija”.

„Ako svest veštačke inteligencije dođe ranije nego što najkonzervativniji teoretičari očekuju, onda bi to verovatno rezultiralo moralnim ekvivalentom ropstva i ubistva potencijalno miliona ili milijardi osećajnih sistema veštačke inteligencije – patnje u razmerama koje se obično povezuju sa ratovima ili glađu“, dodaju oni.

„Sigurnija“ alternativa ovom scenariju sudnjeg dana bila bi da se unapred daju prava svesnim mašinama – ali i to bi dolazilo sa sopstvenim problemima.

„Zamislite da ne bismo mogli da ažuriramo ili izbrišemo algoritam za širenje mržnje ili laži jer se neki ljudi brinu da je algoritam svestan“, rekli su stručnjaci. „Ili zamislite da neko pusti čoveka da umre da bi spasio ’prijatelja‘ sa veštačkom inteligencijom. Ako prebrzo damo sistemima veštačke inteligencije značajna prava, cena bi mogla biti ogromna“.

Jedini način da se osigura da se nijedan od ovih ishoda ne dogodi, napisao je par, bio bi da se prestane davati AI savest na prvom mestu.

Na sreću, još uvek imamo dovoljno vremena da to ostvarimo.

„Nijedan od naših trenutnih sistema veštačke inteligencije nije smisleno svestan“, primetili su teoretičari. „Oni neće biti oštećeni ako ih izbrišemo. Trebalo bi da se držimo stvaranja sistema za koje znamo da nisu u velikoj meri razumni i da ne zaslužuju prava, a onda ih možemo tretirati kao imovinu za jednokratnu upotrebu“.

S obzirom na to koliko se čini da su neki ljudi u zajednici mašinskog učenja oduševljeni perspektivom svesne veštačke inteligencije, algoritamskog osećaja, pa čak i veštačke opšte inteligencije (AGI), tu vrstu opreza verovatno ne dele mnogi.

U stvari, neki naučnici već aktivno rade na tom cilju.

„Na kraju, uz pravu kombinaciju naučne i inženjerske ekspertize, mogli bismo da idemo do kraja do stvaranja AI sistema koji su neosporno svesni“, zaključili su Ševlin i Švicgebel. „Ali onda bi trebalo da budemo spremni da platimo cenu: dajući im prava koja zaslužuju“.

Nulta Tačka/Futurism