Demokratija u Nemačkoj: Žele da zabrane najpopularniju opozicionu stranku pre sledećih izbora
Partija Alternativa za Nemačku (AfD) zabeležila je značajan porast podrške, popela se na 19,5 odsto, što je rast od 1,5 procentnih poena od oktobra, uprkos tome što politički protivnici pojačavaju napore da blokiraju njeno učešće na budućim izborima.
Najnovije istraživanje javnog mnjenja, koje je sproveo Insa-Consulere, a objavio list Bild, stavlja AfD čvrsto na drugo mesto, iza CDU/CSU desnog centra sa 32,5 odsto.
Porast podrške AfD-u dolazi u kritičnom trenutku, sa 112 poslanika Bundestaga iz celog političkog spektra koji se zalažu za isključenje stranke sa vanrednih izbora 23. februara. Predlog za zabranu AfD-a, navodeći njegovu „antidemokratsku“ prirodu, već je podnet predsedniku Bundestaga, sa potencijalom da eskalira do nemačkog Ustavnog suda. Ako bude uspešan, to bi moglo sprečiti stranku da se kandiduje na izborima, efektivno je uklonivši je iz demokratskog procesa.
Zagovornici zabrane, uključujući ličnosti iz vladajuće SPD, tvrde da je neophodno zaštititi integritet nemačke demokratije. Međutim, mnoge pristalice AfD-a i njihovi saveznici smatraju ovo nedemokratskim nastojanjem da se ućutka rastući uticaj stranke.
Ukrajina sve više gubi ljudstvo: Ima preko 30.000 žrtava zbog upada u Kursku oblast https://t.co/I1lxJDFvQ3
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 14, 2024
Uprkos ovim naporima, profil AfD-a nastavlja da raste. U poslednjoj anketi, liderka stranke Alis Vajdel pojavljuje se kao jedan od najpopularnijih potencijalnih kandidata za kancelara, sa 17 odsto podrške, što je stavlja ispred i kancelara Olafa Šolca (SPD) i ministra ekonomije Roberta Habeka (Zeleni).
Rastuća popularnost AfD-a posebno je izražena u istočnoj Nemačkoj, gde Vajdel vodi sa podrškom od 27 odsto.
Pored političkih protivnika, neki analitičari ukazuju na međunarodne paralele, praveći poređenja između uspona AfD-a i sličnih populističkih pokreta u drugim delovima Zapada. Generalni direktor Inse Herman Binkert primetio je da su „Trampov efekat“ i nezadovoljstvo politikom aktuelne koalicione vlade odigrali ključnu ulogu u jačanju položaja stranke.
Ishod predloga za zabranu AfD-a mogao bi imati duboke implikacije na politički pejzaž, ne samo u Nemačkoj već i širom Evrope.
Kao što smo ranije izveštavali, većina nemačkog establišmenta radi na zabrani, ali postoje neslaganja oko tempa i vremena takve zabrane. Neki su takođe zabrinuti da će zabrana stvoriti kontraefekat i AfD učiniti popularnijom nego ikad.
Kao prvo, proces zabrana bi mogao da traje godinama, a drugo, najviši sud u zemlji bi mogao da odbije zabranu, što bi bio katastrofalan ishod za nemački establišment.
