Demokratija umire u EU: Slučaj Rumunije
Ako ste se nadali više jasnim pravilima „međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“, imali ste sreće. Nedavni događaji u Rumuniji pružaju mnogo toga. Tamošnje sudije poništile su rezultate nedavnih izbora u Rumuniji jer je pobedio kandidat koji se zalagao za bolje veze sa Rusijom. Odluka je zasnovana na lažnim informacijama državnih obaveštajnih službi, i naravno, Brisel i Vašington su podržali taj potez. Dok je EU godinama koristila sve vrste pritisaka i pretnji da natera države članice da nastave da podržavaju projekat Ukrajina, poništavanje izbora u Rumuniji označava jasnu eskalaciju taktike i verovatno je najava onoga što dolazi.
Počnimo sa vremenskom linijom događaja u Rumuniji, a zatim pogledajmo zašto je ova zemlja toliko važna za planove NATO-a za Crno more, kao i veći značaj otkazivanja izbora. Fokusiraću se prvenstveno na učešće aktera izvan Rumunije jer nisam baš upoznat sa političkom scenom zemlje.
Vremenska linija
Nedelje uoči izbora: kampanja pod nazivom #BalanceAndIntegrity počinje na TikTok-u. Otprilike 130 influensera prati sličan scenario kako bi snimili video zapise koji opisuju kvalitete budućeg neimenovanog predsednika. Neki od uticajnih, međutim, pišu u komentarima na video: „Calin Georgescu.”
24. novembar: Predsednički izbori. Đorđesku — relativno nepoznati kandidat koji vodi hrišćansku konzervativnu, ekonomsku populističku i neintervencionističku politiku prema Projektu Ukrajina — iznenađujuće izlazi na prvo mesto. Nezadovoljni glasači radničke klase ga snažno podržavaju jer je osvojio više od 2 miliona glasova (23 odsto) u prvom krugu. Pošto nijedan kandidat nije postigao apsolutnu većinu, drugi krug je trebalo da bude održan 8. decembra.
28. novembar: Rumunski Vrhovni savet za odbranu zemlje (CSAT) saopštava da su se desili „sajber napadi sa ciljem da utiču na ispravnost izbornog procesa“ i da je „kandidat za predsedničke izbore imao koristi od masovne izloženosti zbog preferencijalnog tretmana koji mu je TikTok platforma dala tako što ga nije označila kao političkog kandidata.
NOVO! UŽIVO – Mario Zna bio na frontu u Donjecku! Ovo se ne propušta
Uprkos tvrdnji CSAT-a da iza sajber napada stoje „neki državni i nedržavni akteri, posebno Ruska Federacija“, Rumunska specijalna telekomunikaciona služba (STS), vojna agencija koja ima zadatak da obezbedi komunikacionu infrastrukturu za izborni proces, rekla je da tokom prvog kruga predsedničkih izbora nije primećen nijedan sajber napad.
5. decembar: Tajna služba Ministarstva unutrašnjih poslova dostavila je dopis Ustavnom sudu Rumunije (CSAT) u kojem kaže da su TikTok kampanje javnosti predstavljene kao „kampanja koja ima za cilj podizanje svesti o važnosti glasanja“, ali stvarnost je bila podrška Đorđesku.
6. decembar: Samo dva dana pre glasanja u drugom krugu izgledalo ja da će sigurno Đorđesku pobediti, a Ustavni sud Rumunije poništio je rezultate prvog kruga izbora, tvrdeći da je ruska operacija uticaja uticala na glasanje. Novi izbori će se navodno održati na proleće.
16. decembar: Evropska komisija najavljuje da otvara formalni postupak protiv TikToka zbog njegove uloge u izborima u Rumuniji. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen preduzima redak korak da javno komentariše istragu govoreći sledeće:
„Posle ozbiljnih indicija da su se strani akteri mešali u rumunske predsedničke izbore koristeći TikTok, sada temeljno istražujemo da li je TikTok prekršio Zakon o digitalnim uslugama [DSA] ne uspevajući da se uhvati u koštac sa takvim rizicima.
19. decembar: Sastanak 27 lidera Evropske unije u Briselu. Samitom dominira Ukrajina, ali rumunski predsednik Klaus Johanis koji ostaje na mestu predsednika zbog poništenih izbora to dočekuje raširenih ruku i nudi svoj uvid u rusku pretnju:
Lideri EU zahvalili su Johanisu na upozorenjima, a svi su se vratili hrabrim izjavama o „podržavanju“ Ukrajine i pretnjama koje je Putin izneo, o čemu svedoči njegov „čarobni uticaj“ na TikTok u Rumuniji.
Međutim, postojao je problem. Izveštaj rumunskog istraživačkog medija Snoop.ro od 21. decembra otkrio je da je TikTok kampanju koju su navodno organizovali Rusi i koja je izbacila rumunsku demokratiju zapravo finansirala centristička Nacionalna liberalna partija. Da sumiramo:
Firma koju je angažovao PNL, Kensington Communication, sada kaže da će podneti krivičnu prijavu pravosudnim organima da istraže moguće preusmeravanje svoje kampanje u korist „ekstremističkog“ kandidata. Iz izjave Kensingtona:
„Kensington komunikacije će podneti krivičnu prijavu kako bi nadležni organi mogli da istraže otmicu, napad botova i/ili kloniranje kampanje koju je Kensington, po nalogu PNL-a, sproveo preko Fame Up Platforme, u korist ekstremističkog kandidata“.
Kensington je u vlasništvu Razvana Sandulescua i Catalina Dumitrua o kojima ne otkrivam mnogo informacija. Možda čitaoci koji su bolje upoznati sa rumunskim političkim pejzažom mogu da komentarišu.
Dok su mediji sedmicama sugerisali da je navodna operacija uticaja u Rumuniji bila „jezivo slična” navodnim ruskim kampanjama u Ukrajini i Moldaviji, ispostavilo se da je mnogo bliža strategiji Klintonove kampanje iz 2016. godine, što je dovelo do šokantnog gubitka i naknadno okrivljavanje Rusije za taj poraz. I nastavlja se čak i nakon što je razotkriveno:
Jedna ključna razlika je, očigledno, u tome što su u Rumuniji izbori ranije bili poništeni, dok je u SAD Trampa na funkciju dočekao Russiagate.
Vredi zapamtiti da iako je PNL finansirao TikTok kampanju i za to okrivio Rusiju, još uvek nema dokaza da je promenila izbore.
I malo je pažnje posvećeno ekonomskim posledicama u Rumuniji od projekta Ukrajina. Iako Rumunija nije bila toliko pogođena energentima kao druge evropske zemlje zbog sopstvenih zaliha i mogućnosti da nastavi da uvozi ruski gas preko gasovoda Turski tok, zemlja je i dalje primorana da se nosi sa inflacijom, crnomorskim ribolovom i poteškoćama u turizmu zbog sukoba i višim cenama za druge proizvode koji su se nekada uvozili iz Rusije, kao što su proizvodi od čelika, gvožđe, drvo, cement i papir. U međuvremenu, vlada u Rumuniji povećava vojni budžet.
Značaj Rumunije za NATO
EU, koja je već toliko izgubila — uništila je sopstvenu ekonomiju i međunarodni ugled, ograničila slobode, preuredila sve svoje prioritete i namerno podvrgla čitav projekat EU NATO-u — nastavlja da to još više radi i sve se to može ispratiti.
U ovom slučaju Đorđeskuu se ne može dozvoliti da pobedi jer on ima zdrav razumski pristup da konfrontacija sa Moskvom nanosi mnogo više štete Rumunima nego Rusiji.
A Rumunija je jednostavno previše važna za NATO i nastojanje da se oslabi Rusija. Vašington i Brisel već imaju posla sa svojeglavim vladama u Mađarskoj i Slovačkoj, ali Rumunija je druga stvar.
Poput Mađarske i Slovačke, graniči se sa Ukrajinom, i iako pruža malo sopstvene vojne podrške, to je drugo najvažnije čvorište, posle Poljske. Nemački proizvođač oružja Rheinmetall ima postrojenje u Satu Mareu za popravku zapadne opreme donirane Ukrajini.
Takođe ima veći geografski značaj zbog svoje lokacije na Crnom moru i glavni je deo američke strategije tamo.
Savet za nacionalnu bezbednost SAD (NSC) trenutno radi na formalizovanju strategije bezbednosti i razvoja Crnog mora u svim vladinim agencijama, ali aktuelni Zakon o ovlašćenju za nacionalnu odbranu već navodi nekoliko stubova te strategije koji se efikasno mogu svesti na „zadržanje Rusije i Kine van, a SAD i NATO-a unutra“.
Ono što to predviđa je luk država „poretka zasnovanog na pravilima“ od Kaspijskog mora do Jadrana koji bi omogućio SAD da vrše kontrolu nad kretanjem energije i robe kroz region, i do Južnog Kavkaza, koji se nalazi na raskrsnici rastućih transportnih koridora istok-zapad i sever-jug. To je jedan glavni deo američke ponude za globalnu dominaciju, koja nastoji da kontroliše ključne pomorske koridore i tačke gušenja.
U januaru su Turska, Bugarska i Rumunija potpisale memorandum o razumevanju u Istanbulu o osnivanju Mornaričke grupe za borbu protiv mina u Crnom moru, koja će nadgledati operacije deminiranja. Neki na Zapadu su se nadali da bi to mogao biti način da se zaobiđu prigovori Turske na ratne brodove NATO-a koji uplove u Crno more, ali to se nije dogodilo. Ipak, Rumunija se suočava sa pritiskom da ojača svoje pomorske snage, iako ni to ne ide dobro. Iz poljskog instituta za međunarodne poslove:
Od 1989. Rumunija je nabavila samo dve, stare fregate Tip-22, kupljene od Velike Britanije pre 20 godina bez raketnih sistema, i korvetu domaće proizvodnje 1990-ih. Rumunija je 2023. kupila dva lovca za mine povučena iz Kraljevske mornarice. Rumunija jača svoju zapuštenu mornaricu na ad hoc osnovi. Zatražila je američku pomoć za nadogradnju fregata Tip-22 i naručila je od Erbasa dva borbena helikoptera H215M za njih, koji će biti napravljeni u fabrici u Brašovu. Najavila je prenaoružavanje tri raketne korvete NSM projektilima i nameru da se po brzoj proceduri naruče dva patrolna broda iz brodogradilišta Galac u vlasništvu holandske firme Damen. Rumunija se takođe pridružila PESCO programu za izgradnju patrolnih korveta, što, ako bude uspešno, znači da će prva plovila biti izgrađena posle 2030. Ove mere imaju za cilj da popune prazninu izazvanu otkazivanjem programa izgradnje vrednog 1,2 milijarde evra, četiri korvete i modernizacija fregata Tip-22 u rumunskom brodogradilištu nakon što Ministarstvo odbrane nije uspelo da se dogovori sa francuskom mornaričkom grupom izabranom na tenderu i nije ulazila u pregovore sa Damenom, čija je ponuda bila druga najbolja…
Rumunija nastoji da obnovi svoje podmorničke snage. Pregovara sa Mornaričkom grupom — uprkos lošim iskustvima iz prošlosti — da u Francuskoj izgradi dve podmornice tipa Scorpene za oko 2 milijarde evra. Njihovo puštanje u rad predstavljalo bi izazov za rumunsku mornaricu, jer ovakva plovila nije imala od 1996. godine, a za obnovu tehničkih objekata i obuku posade bilo bi potrebno i do 10 godina.
Rumunija je takođe mesto proširenja vazdušne baze Mihail Kogalniceanu vredne 2,7 milijardi dolara kako bi ona postala najveća u Evropi. Zanimljiva misao:
SAD su proširile svoje vojno prisustvo u Rumuniji na veličinu brigade i zalažu se za naprednu odbranu NATO-a u Rumuniji da uključi multinacionalnu kombinovanu formaciju naoružanja fokusiranu na deltu Dunava.
Na energetskom frontu, Black Sea Oil & Gas, koju kontroliše američka privatna kompanija Carlile Group LP, pokrenula je prvi rumunski razvoj na moru u tri decenije 2022.
Prošle godine, pomoćnik državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejms O’Brajen svedočio je pred Komitetom za spoljne poslove Senata i razgovarao o energetskoj saradnji SAD sa Rumunijom. Neki naglasci:
O’Brajen je detaljno opisao projekat Feniks, partnerstvo između Rumunije i Sjedinjenih Država dizajnirano da poveća energetsku bezbednost u regionu. O’Brajen je rekao da su Razvojna finansijska korporacija i Eksportno-uvozna banka Sjedinjenih Država potpisale pisma o zainteresovanosti u ukupnoj vrednosti od četiri milijarde dolara „za postavljanje malog projekta modularnog reaktora u Rumuniji“. U isto vreme, primorske države rade na jačanju sopstvene energetske bezbednosti, na primer sa energetskim projektima koji su u toku u bugarskim, rumunskim i turskim vodama. Ipak, Rusija je odlučna da zadrži svoju energetsku dominaciju, i sa sklonošću ka operacijama zlonamernog uticaja, verovatno će pokušati da uguši napore Sjedinjenih Država da pomognu crnomorskim državama. Sjedinjene Države i njihovi regionalni saveznici moraju biti spremni na efikasan odgovor na stratešku komunikaciju ako Rusija pokrene operacije zlonamernog uticaja — uključujući kampanju strateške dezinformacije — osmišljene da zaustavi projekat Feniks. Takve kampanje možda i nisu bez presedana, jer neki evropski zvaničnici sumnjaju (iako bez jasnih dokaza) da je Rusija pomagala u finansiranju protesta protiv Chevron projekata u Litvaniji i Rumuniji 2010-ih.
Sudovi EU i „vladavina prava“
EU je dugo koristila zakon, ekonomsku sabotažu i pretnje da preokrene nacionalne izbore u svom pravcu. Čak i ako ishod nije išao onako kako je Brisel želeo, obično je imao dovoljno „alata“ kako ih Fon der Lajen zove da primora novu vladu da se uskladi.
Akcije u Rumuniji, međutim, obeležavaju nešto sasvim drugo. Za samo nekoliko kratkih godina prešli smo od alata do pritiska na izabrane predstavnike do alata za jednostavno poništavanje izbornih rezultata zbog TikTok video snimaka, a upotreba sudova za sprovođenje briselske ideje o „demokratiji“ je vredna pažnje.
Sudovi širom država EU igraju glavnu ulogu u Briselu vršeći kontrolu nad blokom i erozijom suvereniteta. Evropska komisija ima ovlašćenje da navede nedostatke „vladavine prava“ u državama članicama, što može da dovede u pitanje koheziju EU i sredstva za oporavak namenjena državi koja krši pravila. U teoriji, upozorenje bi trebalo da bude o demokratskim standardima, korupciji, nezavisnosti pravosudnog sistema i bezbednosti novinara. U stvarnosti, pretnja odsecanjem nekih fondova EU se koristi kao oblik finansijske ucene kako bi se države bloka sprečile da odstupe od neoliberalne ortodoksije i prioriteta NATO-a. Dokaze o politizaciji „vladavine prava“ možemo videti u slučajevima Mađarske i Poljske. Komisija je ranije ove godine iskoristila milijarde zadržanih sredstava da uceni mađarskog premijera Viktora Orbana da popusti zbog novca koji je držao za projekat Ukrajina.
Problemi poljske vladavine prava sa Briselom na volšeban način nestali su nakon što je lojalni vojnik EU/NATO Donald Tusk izabran za premijera prošle godine — uprkos skoro identičnim problemima sa medijima, na primer, kao u vreme njegovog prethodnika.
Konačno, Brisel želi sudove koji su u skladu sa njegovom idejom demokratije i „juristokratske“ Evrope, a ne izrazom „nacionalne volje“. Tokom godina Brisel je radio na tome da obezbedi da se veća ovlašćenja prenesu na sudove u državama članicama EU, tako da sada imamo sledeće:
Ran Hiršl, diplomac Univerziteta Jejl i profesor prava i političkih nauka na Univerzitetu u Torontu, potvrđuje da su prenošenjem „neviđene količine moći sa predstavničkih institucija na pravosuđe“, zapadni režimi uspostavili „juristokratske“ režime. Ovim režimima, nastavlja Hiršl, dominira „koalicija pravnih inovatora“ koja određuje „vreme, obim i prirodu ustavnih reformi“ i koji, „iako ispovedaju podršku demokratiji (…), pokušavaju da izoluju kreiranje politike od peripetija“ demokratske politike’.
Činjenica da su ovi sudovi korišćeni u tako očiglednoj antidemokratskoj prirodi u Rumuniji označava veliku eskalaciju Brisela koji se ranije oslanjao na diskretnije kampanje pritiska.
Zakon, ekonomska sabotaža, obojene revolucije i pretnje. Širom EU — čak i u najvećim zemljama bloka poput Francuske, Italije i Nemačke — napori da se potkopa volja birača su se stalno povećavali kako se ekonomski problemi povećavaju i raste gnev birača zbog vlada koje nastavljaju da kopaju dublje držeći se centrističke dogme neoliberalizma i transatlantizma.
Širom EU sve više imaju uticaja partije koje dovode u pitanje mudrost Projekta Ukrajina i stalnu ratobornost prema Rusiji, Kini i bilo kome drugom što Vašington kaže da je na listi neprijatelja.
A potrebne su drakonske mere da se vukovi drže podalje.
Sasvim je moguće da je Rumunija samo početak poništenih izbora jer bi neoliberalni ratni šampioni koji sebe nazivaju „centrom“ bez sumnje voleli moć da poništavaju izbore gde god žele.
Probni izbori za predstojeće izbore u Evropi?
Politiko to najavljuje u članku od 17. decembra. Ispod podnaslova „Nemačka je sledeća“ autor nehajno ubacuje sledeće:
Ali pravi scenario noćne more zbog kojeg su članovi Evropskog parlamenta izrazili zabrinutost u utorak je da dezinformacije nestanu kada Nemci izađu na birališta u februaru… Ranije u decembru, Komisija je naredila TikToku da čuva sve podatke vezane za upravljanje izbornim rizikom četiri meseca, počevši od 24. novembra i da traje do marta — beležeći šta će se desiti uoči nemačkih izbora.
„Upravljanje izbornim rizikom“. Da li je EU zaista zabrinuta zbog sadržaja na TikTok-u i njegovog nedostatka političkih oznaka sadržaja ili je više korisno žrtveno jagnje kada demokratija krene naopako u očima briselskih centrista?
Bilo bi šokantno ako bi političke promene u Nemačkoj — Alternativa za Nemačku (AfD) sa desne strane i Alijansa Sahra Vagenkneht (BSV) na levoj strani — uspele da postignu rezultat koji liči na Đorđeskuov. Evo pogleda na trenutne ankete u Nemačkoj:
To je zastrašujući deficit koji treba prevazići, ali februar je daleko, i ko zna da li i koliko ankete mogu slučajno ili namerno da potcene podršku AfD-a i BSV-a. AfD ima pretnju zabranom koja joj visi nad glavom, navodno zbog nacističkih elemenata u njenim redovima, ali jedan pogled na to koga podržavaju EU i SAD u Ukrajini govori vam da je pravi razlog zato što želi mirne veze sa Rusijom jer je to u interesu većine Nemaca.
Izbori u Rumuniji su možda do sada najupečatljiviji primer licemerja od strane EU, koja svoj sukob sa Rusijom i „odbijanje“ od Kine opisuje kao bitku između demokratije i autoritarizma. Dolazi u isto vreme kada se Brisel i Vašington bore da orkestriraju obojenu revoluciju u Gruziji kako bi poništili nedavne rezultate izbora i naterali građane zemlje da se žrtvuju u naporima zapadnih plutokrata da oslabe Rusiju.
Nema sumnje da će predsednica Gruzije i francuska strahota Salome Zurabičvili, koja kaže da neće napustiti funkciju kada joj istekne mandat 29. decembra, ukazati na Rumuniju kao na dokaz kako demokratija funkcioniše u EU — i trebalo bi da funkcioniše u Gruziji. To je zato što rumunski predsednik Klaus Johanis za sada ostaje na funkciji zbog poništenih izbora.
U međuvremenu, Ursula slavi rumunsku demokratiju.
Da li ona nema pojma ili jednostavno uživa u trljanju soli u sveže rane, malo je važno za Rumune i sve Evropljane kojima Ursula i njeni dobročinitelji neprestano otimaju njihova prava.
