I tako počinje. U stvari, skoro da i ne prestaje – još jedan izborni ciklus je uveliko na putu u SAD. Ali ono što se pojavilo ovih poslednjih nekoliko godina, i ono što nastavlja da se pojavljuje kako se bliži dan izbora, jeste uloga najuticajnijih društvenih platformi/tehnoloških kompanija.
Pritisak na njih je ponekad javan, ali uglavnom nije, kao što su nas Tviter fajlovi naučili; i imajući to u vidu treba posmatrati razne najave o borbi protiv „izbornih dezinformacija“ koje dolaze iz Big Tech-a.
Mada, nikada se ne može odbaciti mogućnost da neki – recimo, Microsoft – to rade sasvim dobrovoljno. Ta kompanija je sada izašla sa onim što naziva „novim koracima za zaštitu izbora“, i ovu brigu za integritet izbora uokviruje šire nego samo ono što se dešava u SAD.
Od EU do Indije i na mnogim, mnogim mestima između, izbori će biti održani u narednih godinu dana, kaže Microsoft, međutim, ovi demokratski procesi su u opasnosti.
„Dok birači koriste ovo pravo, druga sila je takođe na delu da utiče i eventualno ometa ishode ovih konsekventnih takmičenja“, navodi se u postu na blogu čiji su koautori potpredsednik Majkrosofta i predsednik Bred Smit.
Otvara se lanac restorana bez mesa, a kuvari i konobari biće ROBOTI https://t.co/3ShGqZt9SC
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 14, 2023
Pod „drugom silom“, da li bi Smit možda pomislio na Big Tech? Ne. On govori o „više autoritarnih nacionalnih država“, a Majkrosoftove „Obaveze o zaštiti izbora“ nastoje da se suprotstave toj pretnji u planu od 5 koraka koji će biti sproveden u SAD i drugde gde će se održati „kritični“ izbori.
Kritičnije od drugih zašto i šta Microsoft želi da zaštiti – sve je veoma nejasno.
Ali jedna od mera je šema digitalnih metapodataka Content Credentials, slična vodenom žigu mima. Međutim, s obzirom na to da najčešće korišćeni pregledač, Chrome, nije prijavljen u grupu (C2PA) koja je stvorila Content Credentials, ostaje pitanje koliko će biti od pomoći političkim kampanjama koje koriste ovu tehnologiju u svojim slikama ili video zapisima, „da prikažu kako, kada i ko je sadržaj kreirao ili uređivao, uključujući i ako ga je generisao AI.”
Meta (Facebook) je takođe najavio sopstveni napor u istom duhu, nastojeći da se bori sa izmenjenim sadržajem kao što su deepfakes – u slučaju da se „spajaju, kombinuju, zamenjuju i/ili postavljaju sadržaj na video, stvarajući video koji izgleda autentično (… i) verovatno bi doveo u zabludu prosečnu osobu.“
Kao i uvek, vrlo jasna i koncizna definicija koja se lako primenjuje – ne.
A ko će pomoći da se to sprovede? Nema iznenađenja.
Prema izveštajima, Meta će se „osloniti na ‘nezavisne partnere za proveru činjenica’ da pregledaju medije u potrazi za lažnim sadržajem koji je prošao kroz novi zahtev kompanijama za otkrivanje podataka.“
