Digitalna depresija: Kako društvene mreže podstiču anksioznost i prekomernu upotrebu lekova kod tinejdžera
Sofija nikada nije imala osećaj da negde pripada, pa je potražila utočište u mestu gde je mogla da se “izgubi” i postane otupela. Satima je skrolovala po svom telefonu, danima, u potrazi za sopstvenim identitetom, kao lak način da pobegne od socijalne izolacije tokom COVID-19 karantina i bola zbog roditeljskog razvoda.
“Bila sam toliko opijena onim što se dešavalo na mom telefonu”, rekla je Sofija (15). Osećala je mržnju prema sebi, upuštajući se u standarde koje nije verovala da može da postigne, i bila je uplašena od same pomisli na razgovor sa vršnjacima. “Posle karantina, izlazila bih i bila u panici. Bilo mi je strašno, lice mi je gorelo dok sam razgovarala s nekim.”
Društvene mreže su postale glavni izvor anksioznosti, depresije, a u mnogim slučajevima – lekova. Tinejdžeri poput Sofije sve više veruju da su lekovi jedini izlaz iz neprijatnih, ali ponekad i normalnih osećanja koja prate adolescenciju.
TikTok i druge platforme sve više promovišu lekove za tinejdžersku anksioznost i depresiju. Psihijatri, sponzorisani influenseri, pa čak i tinejdžeri koji se hvale svojim receptima za lekove postali su svakodnevni deo mreža.
Kriminalizacija hrišćanstva? Britanija uvodi zatvor za javnu molitvu i propovedanje – verske slobode pod znakom pitanja 🇬🇧 ✝️https://t.co/gIjcfM12DS
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 5, 2025
Prema stručnjacima, ovo je opasan trend, jer se anksioznost često doživljava kao fizički problem koji se mora lečiti lekovima, umesto da se uzmu u obzir uzroci kao što su stres, poremećaji u porodici i problemi sa socijalizacijom.
Tinejdžeri su danas često bombardovani reklamama za lekove i savetima o tome kako lečiti anksioznost. I dok su društvene mreže povećale svest o mentalnom zdravlju, stručnjaci upozoravaju da je previše fokusa na lekovima – brzom rešenju – ometalo holističke pristupe i prevenciju.
“U Americi je ogroman pritisak od strane farmaceutskih kompanija koje govore o mentalnim problemima. Tinejdžeri sada manje gledaju anksioznost kao prirodan odgovor na stres, a više kao fizički problem”, rekao je psihijatar Džozef Vit-Dering.
Društvene mreže često stvaraju pritisak i kod samodijagnostikovanja. Ankete su pokazale da 65% učitelja i nastavnika tvrdi da učenici koriste društvene mreže kako bi dijagnostikovali mentalna oboljenja – i to sa samo nekoliko klikova. TikTok je postao mesto gde tinejdžeri mogu da pronađu zajednicu koja deli njihove probleme sa anksioznošću i depresijom. To je opasno, jer mnogi od njih zapravo ne traže rešenja, već samo potvrdu svojih simptoma.
Ovaj fenomen izaziva ozbiljnu zabrinutost kod stručnjaka. Tinejdžeri su često podložni lažnim verovanjima o hemijskoj neravnoteži u mozgu, što nije tačno. Takođe, brojni eksperti upozoravaju da lekovi mogu izazvati ozbiljne posledice, uključujući zavisnost, prekomerno doziranje i samoubilačke tendencije.
Dok lekovi često maskiraju dublje probleme i ometaju razvoj zdravih mehanizama suočavanja, sve je više dece na lekovima. Razlog za to leži u tome što se terapije sve više zanemaruju, a lekovi postaju brza alternativa, čak i za neobavezne simptome. To stvara potencijalne dugoročne posledice za zdravlje mentalnog stanja tinejdžera.
Zdravlje mentalnog stanja tinejdžera mora biti rešavano sa više pažnje, tako da se uzmu u obzir ne samo lekovi, već i edukacija, zdravi životni stil, i stvaranje podrške kroz porodicu i zajednicu.
Takođe, brojni eksperti upozoravaju da lekovi mogu izazvati ozbiljne posledice, uključujući zavisnost, prekomerno doziranje i samoubilačke tendencije.
Nuspojave Lekova i Posledice
Dok lekovi često maskiraju dublje probleme i ometaju razvoj zdravih mehanizama suočavanja, sve je više dece na lekovima. Razlog za to leži u tome što se terapije sve više zanemaruju, a lekovi postaju brza alternativa, čak i za neobavezne simptome. To stvara potencijalne dugoročne posledice za zdravlje mentalnog stanja tinejdžera.
Lekovi poput selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), uključujući Prozac, Lexapro, Celexa i Zoloft, koji se često koriste za lečenje anksioznosti i depresije, mogu izazvati ozbiljne nuspojave. Među najopasnijim su:
Samoubilačke misli i ponašanja: Lekovi mogu povećati rizik od samoubilačkih tendencija, posebno kod tinejdžera.
Manija: Neki pacijenti mogu iskusiti ekstremnu energiju i impulsivnost, što može dovesti do opasnih odluka.
Napadi: U retkim slučajevima, lekovi mogu izazvati napade, što predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje.
Seksualna disfunkcija: Smanjen libido, impotencija kod muškaraca i odloženi orgazam kod žena mogu postati dugoročne nuspojave.
Sindrom prekida: Prekid upotrebe lekova može izazvati ozbiljne simptome poput mučnine, znojenja, problema sa spavanjem i mentalnim funkcijama, pa čak i depresiju.
Nuspojave ovih lekova mogu biti trajne, a mnogi tinejdžeri nisu svesni koliko ozbiljne posledice mogu nastati. Mnogima nije rečeno da mogu doživeti trajnu seksualnu disfunkciju, što može imati dubok uticaj na njihov život. Takođe, povlačenje sa lekova može izazvati dugotrajne simptome koji mogu trajati godinama.
Zaključak
Iako lekovi mogu pomoći u kontroli simptoma anksioznosti i depresije, stručnjaci upozoravaju da bi oni trebalo da budu poslednja opcija. Umesto toga, fokus bi trebao biti na razumevanju uzroka anksioznosti i upotrebi zdravih metoda suočavanja. Životne promene kao što su zdrav način ishrane, vežbanje, kvalitetan san i podrška zajednice mogu biti mnogo efikasniji od lekova.
