Digitalna gvozdena zavesa: EU kroji pravila i uvodi cenzuru
Evropska unija godinama nije uspela da stvori nijednu globalno relevantnu tehnološku platformu – nema sopstveni Fejsbuk, Gugl, Ajfon, Android, pretraživač ni društvenu mrežu.
Ali zato je izgradila ogromnu birokratiju čija je glavna uloga: kažnjavanje onih koji su to uspeli.
Umesto da razvije konkurenciju američkim gigantima, EU je izabrala da ih guši regulacijama kao što su Zakon o digitalnim uslugama (DSA) i Zakon o digitalnim tržištima (DMA).
Cenzura, zabrane i nametnute promene sistema
DSA obavezuje platforme da u rekordnom roku uklanjaju sadržaje koje birokrate proglase „neprimerenim”, što praktično predstavlja moderni oblik cenzure. Uz to, traži otkrivanje načina rada algoritama i ograničava ciljano oglašavanje.
DMA ide još dalje: zahteva da firme poput Epla, Gugla i Mete otvore svoje sisteme konkurenciji, zabrane „samo-preferiranje” i razdvoje tokove podataka među sopstvenim proizvodima.
🥷 Psihološki rat: Botovi, laži i potpuna kontrola vašeg uma — Mračna strana društvenih mreža koju niko ne vidihttps://t.co/72I29ND6Sn
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 31, 2025
Ove mere su eksteritorijalne – pravila iz Brisela direktno menjaju strukturu američkih sistema, bez ikakvog demokratskog legitimiteta u SAD.
Kazne – stotine miliona evra
U aprilu 2025, Meta je kažnjena sa 200 miliona evra jer je korisnicima nudila model „plati ili pristani“ na obradu podataka. Uz to, naloženo joj je da razdvoji podatke sa Fejsbuka i Instagrama, što direktno pogađa njen poslovni model.
Iste nedelje, Epl je kažnjen sa 500 miliona evra jer nije dozvolio da aplikacije kao što je Spotify informišu korisnike o plaćanju van App Store-a. Rezultat? Epl mora da otvori iOS za alternativne prodavnice i sisteme plaćanja.
Na udaru su i Amazon, Majkrosoft, Gugl i X (Tviter), posebno zbog DSA pravila o moderaciji sadržaja, što se koristi kao poluga političkog pritiska.
EU kao globalni regulator – bez konkurencije
Sa 450 miliona potrošača, EU je drugo najveće digitalno tržište na svetu. I zato Big Tech ne može da ode – mora da se povinuje. Pošto je tehnički i finansijski neisplativo praviti različite verzije proizvoda za svako tržište, kompanije su prisiljene da EU pravila primenjuju globalno.
Na taj način, Brisel – iako ne proizvodi tehnologiju – izvozi svoje zakone celom svetu.
Sloboda inovacija pod opsadom
Evropljani i Amerikanci navodno dele iste vrednosti: lične slobode, privatna inicijativa i otvorena inovacija. I upravo te vrednosti su sada pod pretnjom — ne od privatnih firmi, već od brutalnog regulatornog inženjeringa bez demokratskog nadzora.
U ime „pravednijeg interneta“, EU pokušava da preuzme kontrolu nad globalnom digitalnom infrastrukturom. I da ono što nije umela da stvori – jednostavno prepravi tuđim novcem i zakonima.
