Sve vesti Svet

Digitalna identifikacija je od ključnog značaja GLOBALISTIMA za sprovođenje TOTALNE KONTROLE

Digitalna identifikacija je od ključnog značaja za potpunu kontrolu

Pravo i pravda su ključni deo društvenog ugovora, ali mnogi ljudi nemaju pristup sistemu. UN žele ovo da promene. Svi moraju biti uključeni u pravni sistem, ali to takođe znači da i sami mogu biti odgovorni ako krše međunarodno pravo i ne poštuju diktat odozgo. Da bi se ovo uredilo, potreban je digitalni pravni identitet. Ovo takođe otvara vrata za programabilnu digitalnu valutu, društvene kredite i automatsko donošenje odluka. Međunarodno pravo se posebno odnosi na Agendu 2030. Ne bi trebalo biti moguće izbeći ispunjavanje ciljeva održivog razvoja. Ovo se odnosi na nacije, kompanije i pojedince.

Kako je bivši koordinator UN Agende 2030 David Nabaro izjavio u intervjuu za Švedski radio 2016.:

Agenda 2030 nije nešto gde možete birati da kažete da ili ne – ona je obavezna, ona je ključ opstanka čovečanstva i planete.[1]

UN su još 2012. godine održale Samit na visokom nivou o vladavini prava, na kojem je u rezoluciji navedeno:

…naš kolektivni odgovor na izazove i mogućnosti koji proizilaze iz mnogih složenih političkih, društvenih i ekonomskih transformacija pred nama mora biti vođen vladavinom prava, jer je to temelj prijateljskih i ravnopravnih odnosa između država i osnova na kojoj se grade pravedna društva.[2]

Međunarodno pravo mora biti u skladu sa velikom transformacijom (međunarodna razvojna agenda nakon 2015.).

Da bi radili, mora postojati univerzalni pristup Internetu. Digitalizacija je ključna i čini centralni deo partnerstva UN sa Svetskim ekonomskim forumom. Kao što je izraženo u strateškom okviru za 2019. godinu:

„Digitalna saradnja – Ispunite potrebe Četvrte industrijske revolucije istovremeno nastojeći da unapredite globalnu analizu, dijalog i standarde za digitalno upravljanje i digitalnu inkluzivnost“.

Pravni identitet za sve usko je povezan sa razvojem digitalnog ID-a i deo je Agende 2030 CILJ 16: Promovisanje miroljubivih i inkluzivnih društava za održivi razvoj. Ovo je svrha javno-privatnog partnerstva ID2020 i dugoročno znači da su svima potrebni digitalni ID i internet konekcija za pristup različitim oblicima društvenog rada.[3] Iza ove inicijative stoje Rokfeler fondacija, GAVI, Accenture i Microsoft, u saradnji, između ostalih, sa Međunarodnim računarskim centrom Ujedinjenih nacija (UNICC), Mastercard-om i Facebook-om. Njihovi godišnji sastanci održavaju se u sedištu UN u Njujorku od 2016.

Svetski ekonomski forum je 2016. godine takođe objavio izveštaj Nacrt za digitalni identitet (uz učešće aktera kao što su Identiti 2020 (ID2020), Mastercard, Visa, Lloyds, Gates Foundation i BlackRock) koji vodi revizorska kuća Deloitte gde su prednosti razvoja sistema digitalne identifikacije istraživani i kako bi finansijska industrija mogla da pomogne da se ovaj cilj ostvari.[4] Digitalni identitet je 2018. godine povezan sa „novim društvenim ugovorom“ kada je WEF, pod vođstvom IT konsultantske kompanije Accenture, objavio izveštaj Identitet u digitalnom svetu sa nasmejanom srećnom decom na naslovnoj strani.

Pre nego što je COVID-19 privukao svu pažnju javnosti, problemi sa izbeglicama bez dokumenata bili su tema koja se ponavljala u medijima. Ovo je, između ostalog, potaknuto ID2020 u jeku velike izbegličke krize 2015.

Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je 2019. godine osnovao Komisiju visokog nivoa za interno raseljenje pod predsedavanjem potpredsednice Evropske komisije Federike Mogerini i Donalda Kaberuke iz Rokfelerove fondacije. Njihova svrha je bila da se pozabave „globalnom izbegličkom krizom“ i „da postignu održiva rešenja za ljude raseljene usled oružanih sukoba, opšteg nasilja, kršenja ljudskih prava, kao i katastrofa i štetnih efekata klimatskih promena“.

Rešenja uključuju stvaranje partnerstava sa privatnim sektorom (Svetski ekonomski forum i njihovi korporativni članovi) i masovno prikupljanje podataka za proučavanje obrazaca kretanja i potreba izbeglica.[5] Ova partnerstva uključuju matricu za praćenje raseljavanja i Zajednički centar podataka o prinudnom premeštanju. Ovo poslednje je partnerstvo između Svetske banke i Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Digitalna lična karta za izbeglice, kako su identifikovali ID2020, Svetska banka i UNHCR, bila je važna komponenta u načinu na koji bi se ovo prikupljanje podataka moglo sprovesti.[6]

U tom cilju, Grupa Svetske banke vodi inicijativu ID4D (Identifikacija za razvoj) zajedno sa UN sa fokusom na zemlje u razvoju. Inicijativa uključuje Bill & Melinda Gates Foundation, Secure Identity Alliance (koju je osnovao francuski Thales koji prvenstveno radi za odbrambenu industriju), World Food Program i Mastercard.[7]

Njihova svrha je da razviju sistem identiteta koji je „inkluzivan, zaslužuje poverenje, odgovoran“ i koji se koristi za „poboljšanje života ljudi“ i postizanje ciljeva održivosti. To je uobičajen narativ kako bi se legitimisala sveobuhvatna kontrola stanovništva. U ovom kontekstu treba razumeti „inkluzivno“.

COVID-19 je bio snažan pokretač za pokretanje ovog razvoja. To se sada odnosi i na razvijeni deo sveta. Kako piše Svetski ekonomski forum u izveštaju Ekosistemi digitalnog identiteta: otključavanje nove vrednosti (2021):

Pandemija COVID-19 je ubrzala potrebu za identifikacijom i verifikacijom identiteta pojedinaca i organizacija u širokom spektru sektora, u različitim kontekstima kao što je uvođenje sertifikata o zdravstvenom statusu za daljinsko uključivanje zaposlenih u rad.[8]

Iza izveštaja stoji radna grupa Oblikovanje budućnosti digitalne ekonomije i stvaranja nove vrednosti, koju vodi Derek O’Haloran (član Izvršnog komiteta WEF-a). U novembru 2021. objavili su izveštaj Zajednički vodeći principi za inkluziju digitalnog zdravlja, koji zagovara digitalizaciju.

Kao što naziv radne grupe WEF-a ukazuje, ovde se radi o digitalnoj ekonomiji. Pored upravljanja COVID-om 19 i vakcinacijom, digitalna identifikacija je povezana sa platnim sistemom i transformacijom iz fizičke u digitalnu valutu. Kako to kaže Svetska banka:

Pandemija COVID-19 istakla je važnost digitalizovanog ID-a i ekosistema plaćanja od vlade do osobe (G2P) za efikasno i pravično reagovanje, oporavak i otpornost.[9]

Ovo je deo razvoja CBDC (digitalna valuta Centralne banke). Digitalna centralizovana valuta u kojoj se sve transakcije mogu pratiti.[10] Svetski ekonomski forum vodi Konzorcijum za upravljanje digitalnom valutom koji sarađuje sa CBDC. Grupa uključuje Marka Karnija, Džejkoba A. Frenkela i Tarmana Šanmugaratnama iz Grupe 30 i Erik Đinga iz ANT grupe.[11] (ANT je bio originalni program sistema socijalnog kreditiranja u Kini.) Šanmugaratnam je takođe deo Panela visokog nivoa UN za efektivni multilaterizam.

Digitalni ID je važan deo infrastrukture i omogućava centralizovano praćenje.

Dizajn koji najviše obećava za opštu upotrebu je CBDC izgrađen na šemi digitalnog identiteta, koji štiti privatnost podataka dok nudi zaštitu od nezakonitih aktivnosti i potencijalno pojednostavljuje prekogranična plaćanja.[12]

Valuta je takođe programabilna. Centralna banka može odlučiti za šta se novac može koristiti, dodati krajnji datum upotrebe i geografski ograničiti u kojoj oblasti se novac može koristiti (ovo se pojavilo kao predlog u vezi sa pandemijom). Ako se to uradi, to može imati dalekosežne posledice.

Ako je ovo povezano sa sistemom socijalnih kredita, moguće je ograničiti one koji se ne povinuju naredbama odozgo na veoma nagli (i nehumani) način. Baš kao i ANTs Social Credit sistem. Tokom ekološke konferencije u Stokholmu +50 u junu 2022. godine, takođe se razgovaralo o načinima da se ovo poveže sa našim pojedinačnim ugljeničnim otiscima. Kako to kaže J. Michael Evans iz kineske Ali Baba grupe:

Kroz tehnologiju razvijamo mogućnost potrošača da izmere sopstveni ugljenični otisak. Šta to znači? Gde putuju, kako putuju, šta jedu, šta konzumiraju na platformi. Dakle, individualni tragač ugljeničnog otiska.

Ovo je deo Globalnog digitalnog dogovora UN (Poboljšajte digitalnu saradnju). Evo propagandnog filma kineske globalne televizijske mreže pod državnom kontrolom koji opisuje kineski sistem socijalnih kredita.

Koalicija za digitalnu održivost životne sredine (CODES), koja je predstavljena u Stokholmu, piše u svom izveštaju Akcioni plan za održivu planetu u digitalnom dobu:

Digitalna tehnologija i inovacije, ako se pokreću inkluzivno i sa namerom, mogu osnažiti vladu, preduzeća, zajednice i pojedince da donose odluke i preduzimaju akcije koje mogu omogućiti planetarnu održivost i pravičan ljudski razvoj.

Izveštaj WEF-a Unapređenje digitalne agencije: Moć posrednika podataka takođe se bavi budućnošću u kojoj se digitalna identifikacija uselila u telo i gde vašim odlukama rukuje digitalni posrednik.[13]

Šta ako vam tehnologija omogući da vaše donošenje odluka predate nekom drugom – digitalno automatizovanom agentu, koji potencijalno koristi veštačku inteligenciju (AI), koji bi mogao aktivno da donosi te odluke umesto vas?

Moguće je videti kako se ovaj sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji dugoročno može kombinovati sa implementacijom Agende 2030, koja omogućava tehnokratski sistem kontrole sa automatskim donošenjem odluka da bi se postigao cilj Naše zajedničke agende „efikasna primena međunarodnog prava“ .

Reference

[1] Sveriges Radio (2016), Nabarro om FN:s hallbarhetsmal: De ar obligatoriska

[2] Ujedinjene nacije, Deklaracija sastanka na visokom nivou Generalne skupštine o vladavini prava na nacionalnom i međunarodnom nivou

[3] https://id2020.org/digital-identity

[4] Svetski ekonomski forum (2016), Nacrt za digitalni identitet Uloga finansijskih institucija u izgradnji digitalnog identiteta

[5] Ujedinjene nacije, Panel visokog nivoa UN o internoj raseljenosti

[6] UNHCR, UNHCR jača napore na digitalnom identitetu za izbeglice uz podršku Estonije

[7] ID4D

[8] Svetski ekonomski forum, Ekosistemi digitalnog identiteta: otključavanje nove vrednosti

[9] ID4D, Godišnji izveštaj 2021

[10] Tales, Digitalna valuta: centralne banke uzvraćaju udarac

[11] Svetski ekonomski forum, Serija belih knjiga Konzorcijuma za upravljanje digitalnom valutom

[12] BIS, Digitalne valute centralne banke najavljuju novo poglavlje u monetarnom sistemu

[13] Svetski ekonomski forum, Napredna digitalna agencija: Moć posrednika podataka

MARIO ZNA i SAŠA BOROJEVIĆ- Sve je spremno- INDUSTRIJA je smislila novi način za ŠIRENJE ZARAZE

Nulta Tačka/Technocracy