Evropsko telo za borbu protiv pranja novca želi da elektronska identifikacija, uključujući evropski digitalni novčanik za identitet (EUDI), postane standardni način na koji građani dokazuju svoj identitet bankama.
Alternativne metode na daljinu, poput video-provere i provere putem selfija, i dalje će biti dozvoljene, ali samo kao izuzetak koji će banka morati da opravda svom nadzornom organu.
Digitalni novčanik EUDI predstavljen je građanima EU kao dobrovoljan, praktičan i bezbedan način za čuvanje lične karte, vozačke dozvole i drugih dokumenata, kao i za pristup javnim i privatnim uslugama putem interneta i uživo.
Evropsko telo za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma (AMLA) dostavilo je Evropskoj komisiji (EK) konačni nacrt standarda za proveru klijenata.
AMLA se zalaže za to da EUDI novčanik postane prvi izbor za identifikaciju, navodeći da bi elektronska sredstva identifikacije, uključujući ovaj novčanik, „trebalo da se koriste kad god je to moguće“.
U nacrtu se novčanik naziva „evropskim digitalnim novčanikom za identitet“ i navodi se da spada u elektronska sredstva identifikacije koja pružaju „značajan“ ili „visok“ nivo pouzdanosti, zbog čega bi trebalo da se koriste kad god je to moguće.
Predlog standarda obuhvata proveru klijenata, uključujući „informacije koje kompanije i stručnjaci moraju da prikupe i provere“, kao i „proveru identiteta bez fizičkog prisustva, elektronsku identifikaciju i proveru politički eksponiranih osoba“.
Ako klijent ne može ni lično da pokaže identifikacioni dokument ni da koristi elektronski identitet, banke mogu da dozvole proveru na daljinu putem video-poziva ili selfija. Međutim, to će se smatrati izuzetkom koji banka mora da opravda svom nadzornom organu.
To je navedeno u članu 7 nacrta, prema kojem finansijske institucije koje koriste alternativne metode provere klijenata „moraju biti u stanju da opravdaju zašto identitet klijenta nije mogao da bude proveren“ standardnim metodama i da nadzornom organu dokažu da alternativna rešenja ispunjavaju propisane uslove.
Nacrt takođe predviđa da se za alternativne metode čuvaju evidencije, uključujući „slike, video-snimke, zvuk i podatke“, koji se mogu koristiti za naknadne provere.
Sve ovo bi moglo da navede banke da pronađu načine da svoje klijente usmere ka korišćenju EUDI novčanika, jer alternativne metode za njih znače više posla i potencijalnu pravnu odgovornost.
Na primer, standard navodi da, ako klijent koristi EUDI novčanik, „nije potrebno pribavljati i proveravati dodatne podatke putem dodatnih informacija, jer se pouzdanost koju pruža sredstvo navedeno u tom članu smatra dovoljnom“.
Predlog AMLA naišao je na kritike tokom javnih konsultacija, a pojedini učesnici izrazili su zabrinutost da bi se mogao tumačiti kao uvođenje eIDAS sistema i EUDI novčanika kao podrazumevane opcije.
AMLA je na to odgovorila tako što je formulaciju učinila izričitom. Kako se navodi u izveštaju, izmenjeni tekst „jasno pokazuje da mere iz člana 22, stav 6, Uredbe o sprečavanju pranja novca i dalje predstavljaju podrazumevanu opciju, dok se alternativne metode provere koriste samo kada nije moguće primeniti nijedno od dva sredstva koja ta uredba zahteva“.
AMLA je takođe navela da finansijske institucije „mogu nastaviti da koriste postojeće alate za daljinsko otvaranje računa koji ispunjavaju te zahteve“.
To znači da tvrdnja koja se proširila na društvenoj mreži Iks, prema kojoj „video-provera, selfi uz lični dokument ili privatne alternative više nisu prihvatljivi“, nije sasvim tačna. Te metode će i dalje biti prihvatljive, ali kao izuzeci.
Ovi standardi još nisu zakon, a propis čiji su deo neće početi da se primenjuje pre 10. jula 2027. godine.
Potez AMLA predstavlja još jedan primer postepenog proširivanja i sveobuhvatnijeg oblikovanja okvira EU za digitalnu identifikaciju.
Evropska komisija je u aprilu negirala da je digitalni novčanik obavezan. Međutim, istovremeno je nemačka Socijaldemokratska partija (SPD) predložila da njegovo korišćenje bude obavezno za sve starije od 16 godina koji žele da pristupe društvenim mrežama.
U julu je Irska uvela svoj digitalni novčanik, zasnovan na sistemu MyGovID, jer uredba eIDAS 2 zahteva da države članice do kraja 2026. godine imaju najmanje jedan funkcionalan evropski digitalni novčanik za identitet.
Uredba EU o digitalnom identitetu, broj 2024/1183, navodi: „Korišćenje evropskih digitalnih novčanika za identitet je dobrovoljno.“
Uredba takođe propisuje da pristup uslugama „ni na koji način ne sme biti ograničen niti nepovoljniji za fizička ili pravna lica koja ne koriste evropske digitalne novčanike za identitet“.
Pored toga, navodi se: „Mora ostati moguće pristupati javnim i privatnim uslugama i drugim postojećim sredstvima identifikacije i autentifikacije.“
Međutim, s obzirom na to da je bankovni račun neophodan za svakodnevni život i da se EUDI novčanik promoviše kao poželjna metoda identifikacije u finansijskom sektoru, malo je verovatno da će građani u praksi imati mnogo izbora.
Digitalni novčanik je dobrovoljan. Ali u praksi, njegovo korišćenje sve više poprima obrise obaveze.
