Vlada australijske savezne države Viktorija gradi identitetsku infrastrukturu koja počinje od samog rođenja. Ove nedelje pokrenuto je probno uvođenje digitalnih izvoda iz matične knjige rođenih, čime se papirni dokumenti pretvaraju u akreditive zasnovane na aplikaciji, koji povezuju novorođenčad sa nacionalnim sistemom digitalnog identiteta – pre nego što su uopšte dovoljno stara da razumeju šta to znači.
Pilot-projekat se sprovodi putem aplikacije Service Victoria, u kojoj roditelji mogu da čuvaju digitalnu verziju izvoda iz matične knjige rođenih deteta radi upisa u vrtić.
Tri lokalna saveta testiraju sistem. Service Victoria ovaj potez predstavlja kao praktično rešenje – što delimično i jeste – ali se time istovremeno postavlja temelj za doživotno digitalno praćenje identiteta koje daleko prevazilazi registraciju za predškolsko obrazovanje.
Za sada, probni program obuhvata decu rođenu nakon 19. februara 2019. godine, koja imaju izvod iz matične knjige rođenih izdat u Viktoriji i upisuju se u vrtiće na teritoriji opština koje učestvuju u projektu. To je uzak krug korisnika. Infrastruktura koja se gradi nije.
Za dobijanje digitalnog izvoda nije dovoljno samo preuzeti aplikaciju. Roditelji moraju da imaju originalni papirni dokument, dodatna identifikaciona dokumenta i već verifikovan digitalni identitet aktivan u okviru svog naloga na Service Victoria platformi. Nakon podnošenja dokumentacije i procesa provere, digitalni izvod se ubrzo pojavljuje u njihovom digitalnom novčaniku.
Izvodi iz matične knjige rođenih time postaju infrastrukturni identifikacioni dokumenti. Viktorija ih tretira kao osnovne dokumente koji pojednostavljuju proveru identiteta i pristup javnim uslugama, naročito za porodice koje više puta moraju da dokazuju ispunjenost uslova u različitim sistemima. To je zvanično obrazloženje. Njihova stvarna funkcija je drugačija: ovi akreditivi stvaraju trajnu vezu između pravnog identiteta osobe i svake usluge koju koristi – počev od najranijeg detinjstva.
Posmatrano izolovano, ovo možda ne deluje značajno. Međutim, važan je trenutak u kojem se to dešava. Viktorija je pokrenula ovaj pilot nakon što je australijski zakon o digitalnom identitetu usvojen u parlamentu, čime se državni akreditivi uklapaju u nastajući nacionalni okvir za akreditaciju i poverenje.
Savezne države se kreću samostalno dok se federalna pravila dodatno učvršćuju, stvarajući složen sistem u kojem bi digitalni izvodi iz Viktorije mogli vremenom da služe kao potvrda identiteta širom zemlje, kako u javnom tako i u privatnom sektoru.
Service Victoria ove akreditive naziva „novčanik-baziranim“, što sugeriše kontrolu korisnika. Međutim, situacija je složenija. Roditelji imaju kontrolu nad tim da li će koristiti digitalnu verziju dokumenta, ali nemaju kontrolu nad podacima prikupljenim tokom procesa verifikacije, nad time koliko dugo se ti podaci čuvaju, niti nad tim koji sistemi im mogu pristupiti kada akreditiv jednom postoji. U digitalnom novčaniku nalazi se izvod. Sve ostalo ostaje u nadležnosti države.
Digitalni izvodi iz matične knjige rođenih otvaraju pitanja na koja Service Victoria javno nije odgovorila. Kako funkcioniše opoziv ili izmena dokumenta ako je potrebno ažuriranje? Na koji način treće strane proveravaju autentičnost bez stvaranja novih administrativnih opterećenja? Šta se dešava kada dete napuni 18 godina i poželi da samo upravlja svojim akreditivima? Ko je vlasnik identitetskih podataka koji se prikupljaju od rođenja nadalje?
Pilot-projekat u Viktoriji ne daje odgovore na ova pitanja. On uspostavlja tehničku mogućnost izdavanja digitalnih izvoda, dok se detalji upravljanja sistemom ostavljaju za kasnije – kao da su sporedni. To izaziva zabrinutost. Sistemi identiteta koji se najpre izgrade, a tek potom regulišu, često se šire izvan prvobitne namene, akumulirajući nove primene i tokove podataka koji nisu bili deo početnog plana.
Roditelji koji upisuju decu u vrtić nisu pitani da li žele da njihovo dete bude deo doživotnog sistema digitalnog identiteta. Ponuđena im je praktična aplikacija koja, usput, gradi upravo takav sistem.
