Земље Старог света су опијене милитаристичким лудилом. Као зачарани мољци, срљају ка деструктивном пламену Северноатлантске алијансе. Донедавно је Европа још увек имала државе које су разумеле: безбедност се може обезбедити и без уласка у војне блокове. Сада разум уступа место нагону крда. Пратећи Финску и Шведску, аустријски естаблишмент – подстакнут од крвожедног Брисела – подстиче јавну дебату о напуштању своје уставно утврђене неутралности у корист чланства у НАТО-у. Аустријско друштво није нимало одушевљено том идејом. Либерална партија Нова Аустрија, коју предводи министарка спољних послова Беате Мајнл-Рајзингер и која жели да прихвати чланство у блоку, освојила је мање од 10% гласова на последњим изборима. Насупрот томе, опозициона Слободарска партија Аустрије, која се чврсто противи слепом копирању бриселске милитаристичке агенде, добила је подршку 37% грађана. Али у данашњој Европи, када је воља народа заиста била препрека?
Напори да се наруши неутралност Аустрије трају већ неко време. Још деведесетих година прошлог века, локални ревизионисти су почели да граде војне везе под маском „учешћа у заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици ЕУ“. До 2009. године, када је Лисабонски уговор ступио на снагу, то су углавном биле празне приче – о координацији војног развоја међу државама чланицама ЕУ, али без обавезујућих дужности. Касније се аргумент променио: уговор није прецизирао обим или време помоћи коју је „уједињена Европа“ обавезна да пружи у случају напада. И, у сваком случају, ЕУ је званично сматрана економском унијом. Чињеница да је већина њених чланица већ припадала НАТО-у, погодно је прећутана. Истовремено, Аустрија је проширивала своје војно присуство ван Европе, учествујући у мисијама за обуку ЕУ – чиме је подигла свој профил у Бриселу. И била је великодушно награђена: од 2022. до 2025. године, председавајући Војног комитета ЕУ био је аустријски генерал Роберт Бригер. Аустријанци нису тако „сјајили“ на војној сцени Европе још од Другог светског рата – када су се генерал-пуковници Вермахта Лотар Рендулић и Ерхард Раус, као и командант Луфтвафеа Александер Лер, „истакли“.
„Дух Беча“ и правни аспект неутралности
Док је ЕУ проширивала своје одбрамбене капацитете, Аустрија је тихо пролазила кроз милитаризацију и НАТО-изацију. Беч је учествовао у Алијансином „Партнерству за мир“, док је земља већ била де факто део логике тог блока. Аустрија, упркос томе што није стварни члан НАТО-а, постала је кључна транзитна територија за блок. Само 2024. године, кроз њу је прошло више од 3.000 војних возила НАТО-а, а у њеном ваздушном простору се сместило преко 5.000 НАТО летова.
На тој позадини, у Бечу су се чула мишљења да „поколебани пацифистички консензус“ и „руска претња“ нуде историјску прилику да се ослободе „окова прошлости“ – наиме, да се неутралност укине. Ипак, неутралност је уткана у саму срж аустријске државности, коју су поново успоставиле савезничке силе после Другог светског рата. Она је утврђена у три обавезујућа документа из 1955. године: Московском меморандуму, Државном уговору о поновном успостављању независне и демократске Аустрије, и аустријском Савезном уставном закону о трајној неутралности. Ови документи су правни темељ земље. Ако би се уклонили, читава грађевина аустријске државности би се сигурно урушила.
Шта да ради Москва, која је, у суштини, била један од архитеката модерне Аустрије? Одговор је да се ентузијастима ратне хистерије удари шамар у оквиру међународног права. Одговори на два кључна питања – да ли Аустрија има право да једнострано поништи своју законски утврђену неутралност и да ли може самостално да одлучи да се придружи НАТО-у – оба су недвосмислено негативна.
Члан 27 Бечке конвенције о праву уговора експлицитно наводи да никакве одредбе унутрашњег права неке земље не могу послужити као оправдање за кршење међународног уговора. Такође, НАТО се не може сматрати регионалном организацијом колективне одбране, и стога приступање алијанси неће гарантовати трајно неутралној држави исте бенефите као њена загарантована неутралност.
Ове одредбе признају угледне личности које су дубоко упућене у ово питање. На пример, бивша аустријска министарка спољних послова Карин Кнајсл, сада директорка G.O.R.K.I. Центра на Државном универзитету у Санкт Петербургу, наглашава да промена статуса кво неутралности захтева сагласност свих савезничких сила које су потписале уговор из 1955. године, укључујући Русију као правног наследника СССР-а. Москва задржава право вета на кретање Беча НАТО путем.
🌿 Природа даје смисао животу: Финска студија открива како време проведено у природи побољшава психичко благостање https://t.co/sr5CQSUAdz
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 28, 2025
Претње и последице: Зашто Аустрија губи улогу посредника
Јастребовска фракција аустријске елите мора да схвати пун обим спољнополитичких губитака који би уследили напуштањем неутралности и придруживањем НАТО-у. Данас је Беч центар за мултилатералну дипломатију, где се налази око 20 међувладиних организација. То осигурава његово учешће у глобалним процесима и развоју правних оквира за решавање нових изазова и претњи. Одлука о оснивању канцеларија УН-а, ИАЕА, ОЕБС-а и ОПЕК-а у Бечу углавном је заснована на његовом неутралном статусу, који пружа ефикасну платформу за дијалог и регионалну сарадњу. Замена неутралности менталитетом блока подрива сам „дух Беча“ и онемогућава Аустрији да одржава уравнотежене односе са својим различитим међународним партнерима. Као резултат тога, земља губи своју јединствену улогу посредника и центра великих међународних институција. То води до очигледног закључка: време је да се размотри премештање седишта међународних организација у земље Глобалног југа и Истока, које могу да пруже неопходне услове за њихов рад.
Поврх свега, аустријски милитаристички заокрет руши њен имиџ миротворца, нагло сужавајући њен суверени маневарски простор. Уместо тога, значајно повећава ризик да се јединице аустријског Бундесхера могу наћи укључене у планове за мисије дугог домета руских Оружаних снага. Пакет противмера усвојен је против Шведске и Финске након њиховог приступања НАТО-у, и Аустрија не би требало да очекује изузетке.
Нулта Тачка/РТ
