DNK može otkriti kako vam lice izgleda — nova studija menja pravila igre

Studija objavljena 7. maja prikazuje kako su istraživači razvili metodu za kreiranje trodimenzionalnih modela lica pojedinaca na osnovu njihove DNK.

„Morfologija lica predstavlja jedinstveni biometrijski marker, koji daje neprocenjive informacije o ličnom identitetu, naročito u forenzičkoj nauci. U eri visokopropusnog sekvenciranja, rekonstrukcija 3D slika ljudskog lica iz DNK postaje revolucionaran pristup za identifikaciju osoba na osnovu nepoznatih bioloških uzoraka,” stoji u „Apstraktu” studije. „Inspirisan tehnikama veštačke inteligencije u sintezi teksta u sliku, predlaže se Diffejs, multimodalni model dizajniran da rekonstruiše 3D slike lica samo iz DNK.”

Ova metoda može da se koristi i kao alat za predviđanje budućeg izgleda.

„Neverovatno je što Diffejs može da generiše 3D slike lica pojedinaca isključivo iz njihovih DNK podataka, predviđajući njihov izgled u različitim budućim godinama,” izjavio je Luonan Čen (Luonan Chen), jedan od autora rada i istraživač u Kineskoj akademiji nauka.

Iako je tehnika testirana na homogenoj populaciji Han Kineza, istraživači kažu da je neophodno proširiti je na druge genetski raznovrsne populacije da bi se usavršila.

„Buduća istraživanja treba da se fokusiraju na ovo ključno proširenje – testiranje i prilagođavanje modela za različite etničke grupe. Validacija Diffejsa na podacima iz više populacija i provera da li su potrebni dodatni genetski lokusi za određene osobine lica biće ključni koraci za primenu u globalnim forenzičkim istragama i personalizovanoj medicini,” piše u „Diskusiji” studije.

🐄 Klimatski plan uništava budućnost farmera: Škotska do 2045. želi da ukloni trećinu goveda i preko dva miliona ovacahttps://t.co/wQzS1sgoEq

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 27, 2025

Ova tehnika je najnoviji napredak u oblasti fenotipizacije DNK — identifikacije fizičkih karakteristika osobe na osnovu genetike.

„Forenzička fenotipizacija DNK (FDP) pojavila se kao revolucionarni alat u kriminalističkim istragama, sa potencijalom da predvidi izgled osobe samo na osnovu genetskog materijala. Ova tehnologija može dati nove smernice kada tradicionalne metode zakažu, pružajući organima reda nove puteve za istragu. Međutim, primena FDP donosi značajne naučne, etičke i pravne izazove koje treba pažljivo razmotriti,” navodi Biometric Update iz februara. „Parabon NanoLabs iz Restona, Virdžinija, vodeća je kompanija u FDP tehnologiji sa svojim Snapshot DNK Fenotipizacijskim Servisom. Snapshot, lansiran 2015, tvrdi da može predvideti boju očiju, kose, ton kože i morfologiju lica iz DNK uzoraka sa mesta zločina. Kompanija je nastala iz ekspertize u bioinformatici, prvobitno fokusirane na terapijske aplikacije, a kasnije se okrenula forenzičkim. Sarađivali su sa Ministarstvom odbrane SAD i policijskim agencijama kako bi usavršili ovu tehnologiju.”

Fenotipizacija DNK nije bez mana. Dok je predviđanje boje očiju i kose relativno lako, predviđanje crta lica je mnogo složenije i manje precizno, bar do pojave Diffejsa.

„Osim naučne validnosti, FDP donosi ozbiljne etičke i pravne dileme. Glavna briga je mogući napad na prava na privatnost. DNK sadrži osetljive informacije ne samo o fizičkim osobinama već i o zdravstvenim predispozicijama i porodičnim vezama. Korišćenje genetskih podataka za predviđanje izgleda bez pristanka može biti shvaćeno kao povreda privatnosti, naročito kada se koriste javne baze genealogije. Privođenje ubice 2018, gde je DNK sa mesta zločina postavljena u javnu bazu, izazvalo je raspravu o balansu između javne bezbednosti i prava na privatnost,” navodi Biometric Update.

Takođe, nedostaju jasni zakonski okviri za upotrebu FDP u kriminalistici u poređenju sa drugim biometrijskim metodama.

„Kako se tehnologija razvija, neophodan je stalan dijalog naučnika, etičara, pravnika i javnosti da se odgovorno upravlja forenzičkom genetikom,” piše u februarskom izveštaju. „Primena mora biti podvrgnuta rigoroznoj naučnoj proveri, etičkim standardima i zakonodavstvu da bi pravda bila zadovoljena bez ugrožavanja prava pojedinaca i društvenih vrednosti.”

Istraživači Diffejsa su saglasni sa ovim stavom.

„Da bismo umanjili rizike, naglašavamo hitnu potrebu za interdisciplinarnom analizom. Jasni i primenjivi etički okviri moraju biti postavljeni da bi se genomska istraživanja razvijala odgovorno, štiteći privatnost i prava pojedinaca dok se koristi potencijal ove tehnologije. Ovi okviri će pomoći da se uskladi naučni napredak sa društvenom odgovornošću, stvarajući osnov za etičku i transparentnu primenu DNK fenotipizacije u različitim oblastima,” zaključuju autori.

DNK nije jedini način za rekonstrukciju lica. Šabloni za prepoznavanje lica — skupovi podataka koji mogu potvrditi lice, ali ne sadrže sve njegove detalje — sada mogu biti zloupotrebljeni da se rekonstruiše originalna slika, pokazuje nedavno istraživanje.

„Predstavljamo prvi praktični napad na komercijalne FRS API-je kao što su AWS CompareFaces, FACE++ i KAIROS, kao i pet otvorenih treniranih sistema,” piše u ‘Apstraktu’. „Napad je izveden u režimu crne kutije gde napadač nema znanje o modelu, parametrima ili bazama, osim da može postaviti ograničen broj upita za sličnost. Napad je jednostavan, ne zahteva pokušaje i greške i koristi mali broj upita. Motivisani analizom topološkog značenja sličnosti, koristimo ortogonalne skupove lica – unapred proračunate slike koje omogućavaju dobijanje smislenih rezultata sa malim brojem upita. Naš pristup uspešno rekonstruiše slike sa uspešnošću većom od 20% do čak 96% koristeći samo 100 upita — do sto puta manje nego ranije metode. Pokazali smo da rekonstrukcije sadrže prepoznatljive biometrijske osobine, što smo potvrdili testovima prenosa i drugim metodama merenja sličnosti slika.”

Nulta Tačka/InfoWars