Dok cene hrane i energenata rastu ŠEF NATO-a tvrdi da zapadno društvo mora još da se žrtvuje zbog Ukrajine
Najviši zvaničnici na Zapadu upozoravaju svoje stanovništvo na moguć „zamor od Ukrajine“, govoreći da se „žrtve“ moraju podneti dugoročno uprkos „visokim troškovima“ u cilju nastavka povećanja podrške Ukrajini . Ovog puta generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg daje neuobičajeno oštre izjave, obraćajući se širokim masama.
„Moramo se pripremiti na činjenicu da bi to moglo potrajati godinama . Ne smemo odustati u podršci Ukrajini „, rekao je on u intervjuu koji je u nedelju objavio nemački list Bild. Naglasio je da bi to trebao biti slučaj „čak i ako su troškovi visoki, ne samo za vojnu podršku, već i zbog rasta cena energije i hrane“.
Stoga se čini da su zapadni lideri koji su u Ukrajini potpirivali ono što je sada očito proxy rat između Rusije i NATO-a , sada sve otvoreniji u svojim „priznanjima“ . I nije čak ni obećano da će to biti trenutni ili kratkotrajni „trošak“ za građane Evrope ili Amerike, već se moraju podneti višegodišnje žrtve , govore zapadni lideri.
Stoltenberg je objasnio , kao da pokušava da preduhitri očekivanu većinu skeptika, da „troškovi hrane i goriva nisu ništa u poređenju sa troškovima koje svakodnevno plaćaju Ukrajinci na prvoj liniji fronta“. Rekao je dalje:
Ako ruski predsednik Vladimir Putin postigne svoje ciljeve u Ukrajini, kao kada je anektirao Krim 2014., „morali bismo platiti još veću cenu“, dodao je Stoltenberg.
Ovo Stoltenbergovo upozorenje dolazi ne samo dok ruske snage stalno napreduju nad celim Donbasom, i usred opšte promene u medijskom narativu koji snažno sugeriše da su ukrajinski gubici mnogo veći nego što se ranije znalo , već i dok zapadnjačko stanovništvom počinje da gubi strpljenje, jer se milijarde dolara prebacuju u Kijev dok ljudi pate kod kuće zbog rastućih cena hrane i gasa.
Britanski premijer Boris Džonson izrazio je zabrinutost „da zamaranje oko Ukrajine počinje da se javlja širom sveta“ i pozvao na podršku ukrajinskim naporima da pokušaju da se odupru Rusiji.
Džonson je u petak po drugi put obišao Ukrajinu i sastao se sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Kijevu. Dan kasnije, rekao je novinarima : „Bila bi katastrofa ako bi Putin pobedio. Ne bih voleo ništa više nego da kaže: ‘Hajde da zamrznemo ovaj sukob, hajde da imamo prekid vatre’.“
Džonson je posebno izjavio u Sunday Timesu da je „Vreme vitalni faktor“ jer Zapad mora osigurati da „Ukrajina dobije oružje, opremu, municiju i obuku brže od osvajača“.
Ali koliko dugo će zapadna javnost biti spremna da ‘nosi teret’?
Zanimljivo je da je u petak na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu ruski predsednik Vladimir Putin utvrdio da sledi veliki udarac za Zapad…
„Govorimo o stvarnim procesima, o istinski revolucionarnim, tektonskim promenama u geopolitici, globalnoj ekonomiji, tehnološkoj sferi, u celom sistemu međunarodnih odnosa .“
Ruski predsednik je kritikovao Evropsku uniju zbog odluke da uvede antiruske sankcije, nazvavši je „ludom“ i „ne baš dobro promišljenom“. Putin je rekao da im je cilj bio da slome rusku ekonomiju jednim potezom, ali da to nisu uspeli da postignu.
Umesto toga, političari EU zadali su ozbiljan udarac sopstvenim ekonomijama, što je izazvalo visoku inflaciju, naglasio je predsednik. On je procenio da će troškovi „sankcione groznice“ samo ove godine biti oko 400 milijardi dolara i napomenuo da će te mere postati teret na ramenima običnih ljudi.
NultaTačka/ZeroHedge
