Док ЕУ уводи надзор приватних порука, фон дер Лајен оптужена за тајне договоре и брисање доказа

Док ЕУ уводи надзор приватних порука, фон дер Лајен оптужена за тајне договоре и брисање доказа

Док Европска унија корача ка усвајању предлога Chat Control 2.0 — плана који би приморао платформе за размену порука да скенирају приватне разговоре грађана — председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поново је на удару критика због кршења правила транспарентности и брисања службених порука.

Супротност је очигледна: док се од грађана тражи да прихвате масовни надзор, сама председница Комисије доноси кључне одлуке кроз комуникацију која остаје невидљива јавности.

Pad Zapadne Imperije je NEIZBEŽAN: Tek sledi veliki RAT | Danny Haiphong | Mario Zna, EP.362


Спорна порука Макрона — нестала без трага

Најновији случај тиче се поруке коју је француски председник Емануел Макрон послао почетком 2024. године преко апликације Сигнал, током осетљиве фазе трговинских преговора са тржишним блоком Меркосур. Према наводима, у поруци је изразио озбиљне резерве према договору.

Када је један новинар затражио приступ тој поруци позивајући се на законе ЕУ о транспарентности, Европска комисија је више од годину дана игнорисала захтев. Потом је одговорила да порука не може бити достављена јер је коришћена Сигнал функција за аутоматско брисање порука.

Ово образложење подстакло је Европску омбудсманку Терезу Анжињо да покрене званичну истрагу. Њена канцеларија захтева документацију о политици Комисије у вези са мобилним апликацијама и чувањем порука, као и састанке са званичницима ради разјашњења поступка.

Повратак „Фајзергејта“

Ово није први пут да се фон дер Лајен нашла под лупом због својих метода комуникације. У случају познатом као Фајзергејт, критикована је јер није сачувала поруке које је размењивала са извршним директором компаније Фајзер, Албертом Бурлом, током преговора о вакцинама против ковида.

Комисија је одбила да објави поруке, а касније се испоставило да су избрисане. Њујорк тајмс је поднео тужбу и победио на Европском општем суду, који је пресудио да је Комисија незаконито ускратила информације од јавног интереса.

Ипак, ништа се није променило.

Комисија сада тврди да поруке попут Макронове „нису имале административни или правни ефекат“, па их није било потребно архивирати. Такође се наводи да се функције за брисање користе из безбедносних разлога и због ограниченог простора у меморији телефона.

У 2025. години, таква образложења делују све слабије — посебно када се ради о комуникацији између шефова држава.

Док грађанима скенирају поруке, званичници бришу траг

Новинар који је тражио увид у поруку Макрона истиче да пракса брисања чини практично немогућим утврђивање како се доносе кључне одлуке на највишем нивоу.

Истовремено, Европска комисија правда масовни надзор приватних порука као неопходан за јавну безбедност.

Контрадикторност је очигледна: грађанима се одузима приватност у име безбедности, док они који пишу те законе своје поруке — бришу.

Нулта Тачка/ИнфоВорс

Ne propustite

Hilari Klinton osvojila Emi nagradu - Ne zna se kada će dobiti nagradu za masovna "samoubistva" oko nje.

Hilari Klinton osvojila Emi nagradu – Ne zna se kada će dobiti nagradu za masovna „samoubistva“ oko nje.

Hilari Klinton svakako zaslužuje da bude upisana u knjigu svetskih
Greta zajedno sa AntiFa na protestu u Nemačkoj- Usledili nasilni sukobi sa policijom

Greta zajedno sa AntiFa na protestu u Nemačkoj- Usledili nasilni sukobi sa policijom

Tekući protest Antife i klimatskih aktivista posetila je „sveta“ švedska