Турски и марокански гастарбајтери који су у Немачку дошли седамдесетих година прошлог века увећали су своју бројност шест до седам пута, а не постоји ниједан разлог да се исто не догоди и са Сиријцима, упозоравају стручњаци.
Док Европа отворено расправља о последицама масовних миграција, у Србији се истовремено одвија сличан процес о којем готово да нема званичних података. Број страних радника и миграната у Србији расте из године у годину, али државни апарат упорно не објављује јасну и потпуну статистику, па се не зна колико их је тачно ушло у земљу, нити колико их је остало да живи и ради. Управо тај недостатак транспарентности изазива додатну забринутост јавности.
Холандски истраживач миграција и социјални научник Руд Купманс описао је актуелни талас убрзаних натурализација у Немачкој као „демографску темпирану бомбу“ која би, према његовим проценама, могла да доведе до тога да у Немачкој у року од 50 година живи чак 7 милиона Сиријаца или грађана сиријског порекла. Купманс истиче да је спајање породица кључни фактор, јер многи сродници новонатурализованих миграната стичу право да дођу у Немачку, што може трајно да измени демографску структуру земље.
Он оштро критикује политику брзе натурализације миграната, која је покренута за време претходне немачке владе на челу са канцеларом Олафом Шолцом.
„Мора се поставити питање да ли је исправно да избеглице тако брзо добијају немачко држављанство. Када једном постану немачки држављани, више не постоји никакво ограничење за спајање породица. Тада свака могућност контроле миграционих токова нестаје“, рекао је Купманс у интервјуу за магазин Цицеро.
Он додаје да се таква убрзана натурализација може сматрати дугорочном демографском бомбом.
Купманс наводи да је такозвана „турбо натурализација“ након три године боравка формално укинута од стране актуелне власти, али да је та мера ионако важила за веома мали број људи. Ипак, стандардна натурализација након пет година и даље је на снази, чак и за оне који су у Немачку дошли као избеглице.
„Ограничења спајања породица важе само за оне који имају супсидијарну заштиту и још нису стекли држављанство. Чим добију пасош, та ограничења нестају. Пет година је, по мом мишљењу, превише кратак период“, истиче Купманс.
Странци у Немачкој могу добити држављанство након пет година ако докажу легалан боравак, економску самосталност, неосуђиваност и довољно знање немачког језика, иако постоје бројни извештаји о злоупотребама и варању на језичким тестовима.
Већину нових држављана чине мушкарци, који потом настоје да доведу своје породице. Према Купмансу, они ће брачне партнере углавном тражити у земљама порекла, јер су бракови у тим друштвима често део ширих породичних и економских аранжмана, при чему је „карта за Европу“ важан елемент размене.
Као пример, Купманс наводи турску заједницу у Немачкој, која данас броји преко 6 милиона људи. Њихов број је растао управо захваљујући спајању породица и природном прираштају, а проблеми са интеграцијом и криминалом и даље су изражени. Недавни сукоби криминалних група у Берлину, који су допринели рекордном броју пуцњава, у великој мери повезани су са сукобима турских мафијашких кланова.
„Довољно је да погледамо прошлост. Од 1973. године, када је обустављено довођење гастарбајтера, до данас, број радника из Турске и Марока порастао је шест до седам пута. Ако исто применимо на Сиријце, а нема разлога да не буде тако, за 50 година имаћемо 7 милиона Сиријаца или људи сиријског порекла у Немачкој. И то је само једна група, јер се исто односи и на мигранте из Авганистана, Ирака, Сомалије и других земаља“, упозорава Купманс.
Слична питања све чешће се постављају и у Србији, где се број миграната и страних радника повећава, али без јасне јавне расправе и доступних података. Одсуство званичних статистика додатно подгрева сумње да се стварне размере овог процеса намерно прикривају, што у будућности може произвести озбиљне социјалне и демографске последице.
Купманс сматра да би боравак од десет година могао бити разумна граница за трајно решење статуса, али да је пет година сувише кратак период.
Он прави разлику између различитих група миграната, наглашавајући да проблеми интеграције и криминала не погађају све подједнако. Мигранти из других земаља Европске уније, на пример, нису значајно заступљени у криминалним статистикама и често су успешнији на тржишту рада.
Ипак, с обзиром на демографске трендове и број људи који су у Немачку стигли током последњих деценија, масовне натурализације могле би у будућности да изазову озбиљну демографску кризу.
Према најновијој анкети агенције ЈуГов, већина Немаца сада подржава мораторијум на имиграцију, што показује колико се јавно мњење у последњих десет година окренуло против масовне миграције. Истовремено, статистике показују да Сиријци имају изузетно високу стопу криминала у односу на домаће становништво, са око 135.000 кривичних дела почињених против Немаца у последњих девет година.
