Doktorima sa Novog Zelanda odobreno je izuzeće za vakcine dok su primoravali javnost da ih uzmu

Ministarstvo zdravlja Novog Zelanda odobrilo je izuzeće od vakcine protiv covida stotinama svog ključnog osoblja, istovremeno primoravajući širu javnost na vakcine.

Još u avgustu 2023. godine, u zahtevu Zakona o službenim informacijama (OIA) ministarstvu je postavljeno sledeće pitanje:

„Prema tadašnjem zakonodavstvu 2021. godine, postojala su operativna izuzeća za one koji se nisu vakcinisali protiv Covid-19. Koliko je zahteva primljeno? Koliko ih je odobrilo ministarstvo?’

Conservative Woman piše: Matt Hannant, privremeni direktor, Prevencija, Nacionalna služba za javno zdravlje, je odgovorio:

„Od 13. novembra 2021. do 26. septembra 2022. primljeno je ukupno 478 prijava za izuzeće od značajnog prekida usluge (SSD). Odobrene su 103 prijave, koje pokrivaju približno 11.005 radnika. Napominjemo da nije moguće navesti tačan broj radnika koji su bili pokriveni SSD-ovima. To je zato što je bilo moguće da organizacija podnese prijavu za više od jednog radnika.“

Dakle, koliko je tačno zaposlenih u Ministarstvu zdravlja i povezanih izvođača imalo koristi od izuzeća od vakcine? Raspitao sam se i našao neko osoblje spremno da procuri informacije. Jedan izvor mi je rekao da je 95 konsultanata samo u regionu Dunedin imalo koristi od izuzeća od vakcine. Drugi izvor je ukazao na grupu lekara koji rade u Nortlendu koji su se međusobno dogovorili da ostanu nevakcinisani. Čini se da se ukupan broj kreće na stotine, a možda i više.

Čini se da su ta odobrena izuzeća bila ograničena naredbama za ćutanje i tako nikome nisu mogli reći da su im odobrena izuzeća: to je bio tajanstven proces koji je Ministarstvo zdravlja htelo da sakrije od javnosti.

U svakom slučaju, svaki lekar koji savetuje pacijenta da vakcinacija mRNA vakcinama može biti rizična suočio se sa disciplinskim merama, a mnogi su suspendovani.

Dakle, medicinsko osoblje je dozvolilo da bude izmanipulisano u poziciju da, ako su i sami nevakcinisani, i dalje moraju da savetuju svoje pacijente da se vakcinišu, što je recept za široko rasprostranjeno licemerje u zdravstvenoj službi.

Ovaj proces je svakako odobrila dr Ešli Blumfild (tada izvršna direktorka Ministarstva zdravlja) koja je stekla značajnu slavu odbijanjem izuzeća od vakcine onima u javnosti koji su teško povređeni prvom vakcinom, insistirajući da nastave sa rasporedom vakcinacije. S obzirom na blizak radni odnos dr Blumfilda sa Džasindom Ardern i Krisom Hipkinsom (tadašnji ministar zdravlja, a sada premijer), vrlo je verovatno da su oni to odobrili. Opozicioni lideri su takođe verovatno bili u toku.

Kriterijumi za odobravanje izuzeća očigledno su podrazumevali procenu koliko je osoblje bilo vitalno za rad zdravstvene službe. Drugim rečima, visoke ličnosti i oni koji zauzimaju ključne hirurške pozicije mogli bi insistirati da ostanu nevakcinisani i da im se da dozvola da nastave da rade. U međuvremenu, nevakcinisane medicinske sestre, na primer, nisu mogle da dobiju izuzeće i izgubile su svoje pozicije.

Da je više osoblje koje je htelo da ostane nevakcinisano javno progovorilo, pitanje bezbednosti vakcine protiv Covida bi moglo biti javno objavljeno. Umesto toga, Ministarstvo zdravlja i Vlada su zataškavali sve i svaku diskusiju. To se učinilo kroz vezu sa mejnstrim i društvenim medijima radi cenzurisanja sadržaja i kroz strogu kontrolu osoblja.

Više medicinsko osoblje koje je odlučilo da ostane nevakcinisano možda je znalo za članak iz 2019. u časopisu Frontiers in Oncology pod naslovom Genska terapija ostavlja začarani ciklus u kojem se navodi: „Genska terapija je uhvaćena u začaranom krugu skoro dve decenije zbog imunološkog odgovora, insercione mutageneze, virusni tropizam, aktivnost van cilja, neželjeni klinički ishodi (u rasponu od bolesti do smrti učesnika u kliničkim ispitivanjima) i neujednačeni propisi.’

Kao neko ko je analizirao društvene podatke u poslednjih pedeset godina, saosećam sa lekarima koji su se opredelili za oprez. To bi bila normalna reakcija na nove lekove. Potrebne su godine da se proceni bezbednost. Dakle, koliko je mRNA Covid vakcina nesigurna? Izuzetno nebezbedno, kao što pokazuju podaci o višku smrtnosti iz 2023. u zemljama OECD-a.

Najviše vakcinisanih protiv Covida u OECD-u su Portugal, Čile, Kanada, Island, Novi Zeland, Španija i Australija. Njihov prosečan procenat vakcinisane populacije je 91 odsto. Njihova prosečna stopa viška smrtnih slučajeva do sada u 2023. je 12 odsto iznad petogodišnjeg istorijskog proseka.

Ujedinjene nacije već decenijama nastoje da smanje globalnu populaciju https://t.co/6T3KCRUepE

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 27, 2023

Nacije koje su najmanje vakcinisane protiv Covida u OECD-u su Slovačka, Slovenija, Poljska, Estonija, Češka, Mađarska i Švajcarska. Njihov prosečan procenat vakcinisane populacije je samo 63 odsto. Njihova prosečna stopa viška smrtnih slučajeva do sada u 2023. iznosi 0 procenata u poređenju sa petogodišnjim istorijskim prosekom. Drugim rečima, oni imaju prosečnu normalnu stopu smrtnosti.

Svako ko sugeriše da je stopa smrtnosti među nevakcinisanim viša od vakcinisanih, suprotstavlja se plimi dokaza. Ovaj pogled se ne uklapa sa međunarodnim podacima.

Standardni način da se reši ova nedoslednost bio bi upućivanje na prospektivne studije koje okupljaju dve podudarne grupe, vakcinišu jednu grupu, a drugu ostavljaju nevakcinisanu i mere šta se dešava tokom značajno dugog perioda. U normalnom toku odobravanja vakcine to bi se radilo oko deset godina pre odobrenja. Ovo niko nije uradio.

U Pfizer ispitivanju nevakcinisana kontrolna grupa je vakcinisana nakon nekoliko meseci, obezbeđujući da dugoročni uporedni rezultati nisu dostupni. U svakom slučaju, tokom tih nekoliko meseci umrlo je više ljudi u vakcinisanoj grupi nego u nevakcinisanoj kontrolnoj grupi. Takođe postoje mnoge studije koje razlikuju rezultate vakcinisanih i nevakcinisanih koje smo prijavili, uključujući citate iz časopisa.

Koliko je zabrinjavajući problem viška smrti? Prema OECD-u, 2022. godine bilo je 1,2 miliona viška smrtnih slučajeva među njihovim zemljama članicama, sa ukupnom populacijom od 1,2 milijarde: jedan višak smrti na svakih 1.000 ljudi.

Sada postaje prihvaćeno da su i Covid i Covid vakcinacija započeli svoj život u biotehnološkoj laboratoriji, čini se da nije mnogo važno koliki je udeo viška smrtnih slučajeva posledica Covid-a, a šta vakcinacije Covid-a, ali za zapisnik 2022. oko 200.000 smrtnih slučajeva ‘sa Covidom’ u OECD-u. Ukratko, višak smrtnih slučajeva OECD-a koji se ne može pripisati Covid-u iznosio je milion samo u 2022. Ovo se verovatno proteže na nekoliko miliona širom sveta, otprilike isto koliko i godišnjih smrtnih slučajeva tokom Prvog svetskog rata.

Možete videti zašto je toliko važno za one koji su uključeni u kreiranje Covid politike i sprovođenje obavezne vakcinacije da se postaraju da svi i dalje veruju da više nevakcinisanih umire nego vakcinisanih, jer se u suprotnom njihova priča da Covid politika spasava milione života potpuno raspada.

U tom svetlu sada možemo da procenimo motivaciju onih koji se još uvek podsmevaju povređenima od vakcine ili optužuju „koje oklevaju“ da pokušavaju da potkopaju vladu. Na primer, projekat dezinformacije Novog Zelanda, koji finansira Kancelarija premijera, kao i mnogi političari, opisali su povredu od vakcine kao teoriju zavere. Pokušavaju da sakriju sopstvene greške koje su narušile zdravlje nacije.

Poslednjih nekoliko godina izveštaj Hatchard-a je imao jednostavnu jadikovku: „Izgleda da niko od nadležnih nije spreman da pita zašto se višak smrtnih slučajeva dešava neviđenom brzinom“. Smrt je u stvari veoma stabilan deo života. U normalnoj godini nema viška smrtnih slučajeva. Aktuari osiguranja sa velikom tačnošću izračunavaju koliko će nas i kada umreti i prema tome određuju premije životnog osiguranja. Trenutno aktuari sigurno imaju neprospavane noći jer je nešto strašno pošlo naopako što se nije dogodilo u bilo koje drugo vreme u poslednjih 100 godina van ratnih i konfliktnih zona: sjajno, mnogi ljudi obolevaju i umiru kada bi trebalo da budu živi i zdravi.

Ministarstvo zdravlja je krilo ove uznemirujuće činjenice, a prećutno i licemerno priznaje da njihovo osoblje ima pravo da izbegne ove rizike. Oni nisu samo ugrozili javnost, već su bezobzirno ugrozili živote javnosti. Ovo je razbilo porodice i zajednice, sukobljavajući jedne sa drugima. To je izazvalo tragedije koje pogađaju porodice širom zemlje, dok Ministarstvo zdravlja i Vlada prolaze kroz mučne i tajne procese kako bi prikrili šta se dešava. Štaviše, planiraju da nastave sa uvođenjem više eksperimentalnih vakcina.

Nulta Tačka/ConservativeWoman