Doktorka proučava razorne posledice dugog kovida – sada i njoj uništava život
Kada je dr Alison Koen 2021. počela da proučava misterioznu novu bolest, nije ni slutila da će je i sama dobiti.
Ali tri godine kasnije, dugi kovid joj je toliko preokrenuo život da čak i trčanje ili duže vožnje izazivaju iscrpljujuće simptome.
Dr Koen, epidemiolog i istraživač dugog kovida sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku, kaže:
„Dugi kovid je, za mnoge ljude, uključujući i mene, stanje koje ograničava energiju. To znači manje sati u danu za bilo kakve aktivnosti i sve više stvari koje su van mog domašaja. Ograničena sam čak i u druženju s ljudima.“
Njeno znanje o dugom kovidu istovremeno je i dar i prokletstvo.
S jedne strane, brzo je dobila dijagnozu i izbegla godine lutanja po bolnicama, kroz koje prolazi mnogo pacijenata.
Totalni raspad, ljudi moraju ovo da čuju | Boris Malagurski | Mario Zna, 319 UŽIVO
S druge strane, kao stručnjak u ovoj oblasti, zna da verovatno nikada neće dobiti adekvatan tretman.
Zamor javnosti zbog pandemije usporio je istraživanja dugog kovida do puževe brzine, a sredstva za njih su presušila.
A za dr Koen i oko 17 miliona Amerikanaca koji žive s ovim stanjem, svaka dnevna aktivnost – tuširanje, kućni poslovi, rad, druženje – iscrpljuje organizam.
„Često nemam dovoljno energije da izguram dan, pa je pažljivo raspoređujem. Nekad mi je i jedan zadatak previše.“
Dugi kovid je primorao jednog od deset Amerikanaca da prestane da radi ili da smanji radne sate, što je mnoge dovelo u finansijske probleme – teže otplaćuju kredite, kupuju hranu i plaćaju preglede.
Hronični umor je jedan od najčešćih simptoma dugog kovida – prema istraživanjima sa Univerziteta Jejl, polovina obolelih ispunjava dijagnostičke kriterijume za sindrom hroničnog umora.
Za dr Koen to znači stalni osećaj iscrpljenosti – čak i nakon čvrstog sna.
Seksualno nasilje u francuskom prevozu u dramatičnom porastu: 86% više napada, masovna imigracija ključni faktor 🚨🇫🇷https://t.co/JjvseFZO7C
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 11, 2025
Uz to dolaze i vrtoglavica, mentalna magla i problemi s koncentracijom.
„Mentalna magla je poput kognitivnog ekvivalenta hodanja kroz blato do ramena.“
Srce, pluća i imunološki sistem na udaru
Dugi kovid može dugoročno oštetiti pluća, ostavljajući ožiljke koji otežavaju disanje. Takođe može opteretiti srce i pogoršati postojeće kardiovaskularne probleme.
Jedan od tipičnih efekata je posturalni ortostatski tahikardni sindrom (POTS) – stanje koje uzrokuje ubrzan rad srca, sa otkucajima i do 120 u minuti.
Oštećeni nervi otežavaju krvnim sudovima da se pravilno stežu, što dovodi do kompenzatornog ubrzanja pulsa.
Dugi kovid može i oslabiti imuni sistem, povećavajući rizik od težih infekcija, poput gripa ili ponovnog kovida.
„Jedino što znamo da pogoršava dugi kovid jeste ponovna infekcija“, kaže dr Koen.
„Pošto sam se zarazila uprkos nošenju N95 maske i vakcinaciji, znam da samo jedno maskiranje nije dovoljna zaštita za mene.“
Međutim, zbog negativnog stava društva prema nošenju maski, više se ne oseća prijatno u javnim prostorima.
Još uvek nema pravog leka
Najnovije istraživanje njenog tima o antivirusnom leku Paxlovid donelo je pomešane rezultate.
Od 13 ispitanika, samo petoro je imalo poboljšanja, dok kod ostalih nije bilo trajnog efekta.
„Pet godina smo u pandemiji, a još uvek ne postoji nijedan zvanično odobren tretman za dugi kovid. Paxlovid nije čarobni lek, ali nekima može značajno pomoći.“
Sa više od 200 različitih simptoma, od vrtoglavice do ekstremnog umora koji ljude veže za krevet, dugi kovid još uvek nema standardni test ili terapiju.
Zbog toga ga doktori često pogrešno dijagnostikuju – kao depresiju, astmu ili neko drugo stanje.
Dok svet okreće glavu od pandemije, milioni ljudi, uključujući dr Koen, ostaju zarobljeni u dugom kovidu – bolesti koja je ne samo predmet njenog istraživanja, već i neumoljivi neprijatelj koji joj uništava život.
