DONOSIMO VAM 30 ČINJENICA U PISANOM, VIDEO I FOTO FORMATU KOJE ĆE I NAJVEĆEG PROVAXERA NATERATI NA RAZMIŠLJANJE! SVE ŠTO SE KRIJE IZA COVID-a STOJI IZA OVOG NASLOVA!
Dobijamo mnogo e-poruka i privatnih poruka kao npr. „imate li izvor za X?“ ili „možete li da mi pokažete studije o maskama?“ ili „Znam da sam video grafikon mortaliteta, ali više ne mogu da ga pronađem“. I mi razumemo, prošlo je 18 meseci, a postoji toliko mnogo statistika i brojki koje pokušavate da zadržite u glavi.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Dakle, kako bismo odgovorili na sve ove zahteve, odlučili smo da napravimo listu sa ključnim tačkama i izvorima za sve ključne tačke. Sve na jednom mestu.
Evo ključnih činjenica i izvora o navodnoj „pandemiji“, koji će vam pomoći da shvatite šta se dogodilo svetu od januara 2020. godine i pomoći vam da prosvetlite bilo koga od svojih prijatelja koji bi još uvek mogli biti zarobljeni u novoj normalnoj magli.
DEO I: „COVID SMRTI“ & SMRTNOST
1. Stopa preživljavanja „Covid-a“ je preko 99%. Vladini medicinski stručnjaci potrudili su se da naglase, od početka pandemije, da velikoj većini stanovništva ne preti nikakva opasnost od Covid-a.
Gotovo sve studije o proceni smrtnosti od infekcije (IFR) Covid-a dale su rezultate između 0,04% i 0,5%. Što znači da je stopa preživljavanja Covid-a najmanje 99,5%.
2. Nije bilo neobično visokog mortaliteta. Štampa je nazvala 2020. godinu u Velikoj Britaniji „najsmrtonosnijom godinom od Drugog svetskog rata“, ali to je pogrešno jer zanemaruje ogromno povećanje broja stanovnika od tada. Razumnija statistička mera mortaliteta je starosno standardizovana stopa mortaliteta (ASMR):
Po ovoj meri, 2020. nije čak ni najgora godina mortaliteta od 2000. godine, u stvari od 1943. godine samo 9 godina je bilo bolje od 2020.
Slično, u SAD-u je ASMR za 2020. samo na nivou iz 2004. godine:
Za detaljan prikaz kako je Covid uticao na mortalitet u Zapadnoj Evropi i SAD-u kliknite ovde. Povećanje mortaliteta koje smo videli moglo bi se pripisati ne-Covid uzrocima [činjenice 7, 9 i 19].
3. Brojevi „smrti od Covid-a“ su veštački uvećani. Zemlje širom sveta definisale su „smrt od Covid-a“ kao „smrt iz bilo kog razloga u roku od 28/30/60 dana od pozitivnog testa“.
Zdravstveni zvaničnici iz Italije, Nemačke, Velike Britanije, SAD-a, Severne Irske i drugih zemalja priznali su ovu praksu:
Uklanjanje svake razlike između smrti od Covid-a i smrti od nečega drugog nakon pozitivnog testa na Covid prirodno će dovesti do uvećavanja „smrti od Covida“. Britanski patolog dr John Lee upozoravao je na ovu „značajnu precenjenost“ još prošlog proleća. Drugi mainstream izvori su to takođe prijavili.
S obzirom na ogroman procenat „asimptomatskih“ Covid infekcija [14], dobro poznatu prevalenciju ozbiljnih komorbiditeta [činjenica 4] i potencijal za lažno pozitivne testove [činjenica 18], to čini broj umrlih od Covid-a izuzetno nepouzdanom statistikom.
4. Velika većina smrtnih slučajeva od kovida ima ozbiljne komorbiditete. U martu 2020. godine italijanska vlada objavila je statističke podatke koji pokazuju da 99,2% njihovih „smrti od Covid-a“ ima barem jedan ozbiljan komorbiditet.
To je uključivalo rak, bolesti srca, demenciju, Alchajmerovu bolest, otkazivanje bubrega i dijabetes (između ostalih). Preko 50% njih imalo je tri ili više ozbiljnih već postojećih stanja.
Ovaj obrazac se zadržao u svim drugim zemljama tokom „pandemije“. Zahtev FOIA-e u oktobru 2020. britanskom ONS-u otkrio je da je manje od 10% zvaničnog broja „smrti od Covida“ u to vreme imalo jedini uzrok smrti Covid.
5. Prosečna starost „smrti od Covid-a“ veća je od prosečnog životnog veka. Prosečna starost „smrti od Covid-a“ u Velikoj Britaniji je 82,5 godina. U Italiji je to 86. Nemačka, 83. Švicarska, 86. Kanada, 86. SAD, 78, Australija, 82.
U gotovo svim slučajevima srednja starost „smrti od Covid-a“ veća je od očekivanog života.
Kao takva, u većem delu sveta „pandemija“ je imala mali ili nikakav uticaj na očekivani životni vek. Uporedite ovo sa španskim gripom, koji je u SAD-u za nešto više od godinu dana spustio prosečni vek za 28%. [izvor]
6. Smrtnost od Covid-a tačno odražava krivu prirodne smrtnosti. Statističke studije iz Velike Britanije i Indije pokazale su da kriva „smrti od Covid-a“ prati krivulju očekivanog mortaliteta gotovo tačno:
Rizik od smrti „od Covid-a“, skoro tačno sledi vaš osnovni rizik od smrti uopšte.
Mali porast za neke od starijih starosnih grupa može se objasniti drugim faktorima. [Činjenice 7, 9 i 19]
7. Došlo je do masovnog porasta upotrebe „nezakonitih“ DNR-ova. Nadzorni organi i vladine agencije prijavili su ogromno povećanje upotrebe naloga za neoživljavanje (DNR) u poslednjih dvadeset meseci.
U SAD-u, bolnice primenjuju „univerzalni DNR“ za svakog pacijenta koji je bio pozitivan na Covid, a medicinske sestre koje su progovorile priznale su da je DNR sistem zloupotrebljen u Njujorku.
U Velikoj Britaniji došlo je do „neviđenog“ porasta „ilegalnih“ DNR-a za osobe s invaliditetom, opšte ordinacije su poslale pisma pacijentima koji nisu u terminalnoj fazi i preporučivali im da potpišu DNR naredbe, dok su drugi lekari potpisali „opšte DNR-ove“ za cele staračke domove.
Studija koju je sproveo Sheffield Univerisity otkrila je da je više od jedne trećine svih „sumnjivih“ Covid pacijenata imalo DNR u svom dosijeu u roku od 24 sata od prijema u bolnicu.
Opšta upotreba prinudnih ili ilegalnih DNR naloga mogla bi da objasni bilo kakvo povećanje mortaliteta u 2020/21. [Činjenice 2 i 6]
II DEO: ZAKLJUČAVANJA
8. Zaključavanja ne sprečavaju širenje bolesti. Malo je ili nimalo dokaza da zaključavanja imaju uticaja na smanjivanje „smrti od Covid-a“. Ako uporedite regione koji su zaključani sa regionima koji to nisu učinili, nećete videti nikakav obrazac.
9. Zaključavanje ubija ljude. Postoje jaki dokazi da su blokade – kroz društvena, ekonomska i druga oštećenja javnog zdravlja – smrtonosnija od „virusa“.
Dr David Nabarro, specijalni izaslanik Svetske zdravstvene organizacije za Covid-19 opisao je karantine kao „globalnu katastrofu“ u oktobru 2020:
“Mi u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ne zagovaramo zaključavanja kao primarno sredstvo kontrole virusa[…] čini se da ćemo do sedeće godine možda imati udvostručenje svetskog siromaštva. Možda ćemo imati barem udvostručenje neuhranjenosti dece[…] Ovo je strašna, užasna globalna katastrofa“.
U izveštaju UN-a iz aprila 2020. upozoreno je da je 100.000 dece stradalo zbog ekonomskih posledica zatvaranja, dok se još desetine miliona suočavaju sa mogućim siromaštvom i glađu.
Nezaposlenost, siromaštvo, samoubistvo, alkoholizam, upotreba droga i druge krize društvenog/mentalnog zdravlja rastu širom sveta. Dok će propuštene i odložene operacije i pregledi imati povećan mortalitet od srčanih oboljenja, raka i dr. u bliskoj budućnosti.
Uticaj zaključavanja bi objasnio mala povećanja viška mortaliteta [Činjenice 2 i 6]
10. Bolnice nikada nisu bile neobično preopterećene. Glavni argument koji se koristi za odbranu zaključavanja je da bi „poravnavanje krive“ sprečilo brzi priliv slučajeva i zaštitilo zdravstvene sisteme od kolapsa. Ali većina zdravstvenih sistema nikada nije bila blizu kolapsa.
U martu 2020. godine objavljeno je da su bolnice u Španiji i Italiji prepune pacijenata, ali to se dešava svake sezone gripa. U 2017. španske bolnice su imale 200% kapaciteta, a 2015. su pacijenti spavali u hodnicima. Rad JAMA iz marta 2020. otkrio je da italijanske bolnice „obično rade sa 85-90% kapaciteta u zimskim mesecima“.
U Velikoj Britaniji, NHS se redovno proteže do tačke preloma tokom zime.
Kao deo svoje politike Covid-a, NHS je u proleće 2020. najavio da će „reorganizovati bolničke kapacitete na nove načine za odvojeno lečenje pacijenata sa Covid-om i onima koji nisu Covid“ i da će „zbog toga bolnice doživeti pritisak na kapacitete na sveukupno nižem nivou stope popunjenosti nego što bi to ranije bio slučaj“.
To znači da su uklonili hiljade kreveta. Tokom navodne smrtonosne pandemije, smanjili su maksimalnu popunjenost bolnica. Uprkos tome, NHS nikada nije osetio pritisak izvan tipične sezone gripa, a ponekad je 4 puta više praznih kreveta nego što je uobičajeno.
I u Velikoj Britaniji i u SAD milioni su potrošeni na privremene hitne bolnice koje nikada nisu korišćene.
DEO III: PCR TESTOVI
11. PCR testovi nisu dizajnirani za dijagnostikovanje bolesti. Test lančane reakcije polimeraze reverzne transkriptaze (RT-PCR) u medijima je opisan kao „zlatni standard“ za dijagnozu Covid-a. Ali pronalazač procesa koji je dobio Nobelovu nagradu nikada nije nameravao da se to koristi kao dijagnostičko sredstvo, pa je to javno rekao:
“PCR je samo proces koji vam omogućava da napravite puno nečega od nečega. Ne govori vam da ste bolesni ili da će vas povrediti nešto što je tu pronađeno ili nešto slično“.
12. PCR testovi su u prošlosti bili netačni i nepouzdani. Poznato je da PCR testovi „zlatnog standarda“ za Covid daju mnogo lažno pozitivnih rezultata, reagujući na DNK materijal koji nije specifičan za Sars-Cov-2.
Kineska studija pokazala je da isti pacijent može dobiti dva različita rezultata istog testa istog dana. U Nemačkoj je poznato da su testovi reagovali na viruse obične prehlade. Studija iz 2006. pokazala je da su PCR testovi za jedan virus odgovorili i na druge viruse. U 2007. je oslanjanje na PCR testove rezultiralo „izbijanjem“ velikog kašlja koji nikada nije ni postojao. Neki testovi u SAD čak su reagovali na negativni kontrolni uzorak.
Pokojni predsednik Tanzanije, John Magufuli, predao je uzorke koze, papaje i motornog ulja na PCR testiranje, svi su bili pozitivni na virus.
Još u februaru 2020. stručnjaci su priznali da je test nepouzdan. Dr Wang Cheng, predsednik Kineske akademije medicinskih nauka, rekao je za kinesku državnu televiziju „Tačnost testova je samo 30-50%“. Na sopstvenoj veb stranici australijske vlade tvrdi se da „postoje ograničeni dokazi za procenu tačnosti i kliničke korisnosti dostupnih testova na COVID-19“. Portugalski sud je presudio da su PCR testovi „nepouzdani“ i da ih ne treba koristiti za dijagnozu.
Detaljne analize o greškama PCR testova možete pročitati ovde, ovde i ovde.
13. CT vrednosti PCR testova su previsoke. PCR testovi se izvode u ciklusima, broj ciklusa koje koristite za dobijanje rezultata poznat je kao „prag ciklusa“ ili CT vrednost. Kary Mullis je rekao: „Ako morate da prođete više od 40 ciklusa[…], nešto ozbiljno nije u redu sa vašim PCR-om.“
Smernice MIQE PCR se slažu, navodeći: „Vrednosti [CT] veće od 40 su sumnjive zbog implicitno niske efikasnosti i generalno ne bi trebalo da se prijavljuju“, sam dr Fauči je čak priznao da ništa duže od 35 ciklusa gotovo nikada nije kultivisano.
Dr Juliet Morrison, virolog sa Kalifornijskog univerziteta u Riverside-u, rekla je za New York Times: “Svaki test sa pragom ciklusa iznad 35 je previše osetljiv… Šokirana sam što bi ljudi pomislili da bi 40 [ciklusa] moglo da predstavlja pozitivan rezultat… A razumnija granica bi bila 30 do 35.”
U istom članku, dr Michael Mina, sa Harvard School of Public Health, rekao je da bi granica trebala biti 30, a autor dalje ističe da bi smanjenje CT-a sa 40 na 30 u nekim državama smanjilo „slučajeve Covid-a“ čak 90%.
Vlastiti podaci CDC-a sugerišu da se ne može uzgajati uzorak od 33 ciklusa, a nemački Institut Robert Koch kaže da ništa preko 30 ciklusa verovatno neće biti zarazno.
Uprkos tome, poznato je da skoro sve laboratorije u SAD-u rade svoje testove najmanje 37 ciklusa, a ponekad čak i do 45. NHS „standardna operativna procedura“ za pravila PCR testova postavlja ograničenje na 40 ciklusa.
Na osnovu onoga što znamo o CT vrednostima, većina rezultata PCR testa je u najboljem slučaju upitna.
14. Svetska zdravstvena organizacija (dva puta) je priznala da PCR testovi daju lažno pozitivne rezultate. U decembru 2020. godine SZO je izdala informativni zapisnik o procesu PCR-a kojim je laboratorijama naložila da budu oprezni zbog visokih CT vrednosti koje izazivaju lažno pozitivne rezultate:
“Kada uzorci vrate visoku vrednost CT, to znači da je za otkrivanje virusa bilo potrebno mnogo ciklusa. U nekim okolnostima, teško je utvrditi razliku između pozadinske buke i stvarnog prisustva ciljanog virusa”.
Zatim, u januaru 2021. godine, SZO je objavila još jedan dopis, ovog puta upozoravajući da bi „asimptomatske“ pozitivne PCR testove trebalo ponovo testirati jer mogu biti lažno pozitivni:
“Tamo gde rezultati ispitivanja ne odgovaraju kliničkoj slici, treba uzeti novi uzorak i ponovo ga testirati koristeći istu ili različitu NAT tehnologiju”.
15. Naučna osnova za Covid testove je upitna. Kineski naučnici su navodno sekvencirali genom virusa Sars-Cov-2 u decembru 2019. godine, a zatim objavili 10. januara 2020. Manje od dve nedelje kasnije, nemački virolozi (Christian Drosten i dr.) navodno su koristili genom za pravljenje testova za PCR testove.
Napisali su rad Otkrivanje novog koronavirusa 2019. (2019-nCoV) RT-PCR-om u realnom vremenu, koji je podnet za objavljivanje 21. januara 2020, a zatim prihvaćen 22. januara. Što znači da je rad navodno „recenziran“ za manje od 24 sata. Proces koji obično traje nedeljama.
Od tada, konzorcijum od preko četrdeset naučnika potpisao je peticiju za povlačenje rada, napisavši poduži izveštaj u kojem je detaljno opisano 10 velikih grešaka u metodologiji rada.
Takođe su zatražili objavljivanje izveštaja recenzije časopisa kako bi dokazali da je rad zaista prošao kroz proces recenzije. Časopis tek treba da dostavi izveštaj.
Corman-Drostenovi testovi su koren svakog Covid PCR testa u svetu. Ako je rad sumnjiv, upitan je i svaki PCR test.
DEO IV: „ASIMPTOMATSKA INFEKCIJA“
16. Većina infekcija Covid-om je „asimptomatska“. Još u martu 2020. godine studije sprovedene u Italiji pokazale su da 50-75% pozitivnih testova na Covid nema simptome. Druga britanska studija iz avgusta 2020. pokazala je da čak 86% „pacijenata sa Covidom“ nije imalo nikakve simptome virusa.
Bukvalno je nemoguće reći razliku između „asimptomatskog slučaja“ i lažno pozitivnog rezultata testa.
17. Postoji vrlo malo dokaza koji podržavaju navodnu opasnost od „asimptomatskog prenošenja“. U junu 2020, dr Maria Van Kerkhove, šefica SZO-ove jedinice za nove bolesti i zoonozu, rekla je:
“Prema podacima koje imamo, čini se da je još uvek retko da asimptomatska osoba zaista prenosi dalje infekciju na sekundarnu osobu“.
Meta-analiza Covid studija, koju je objavio Journal of American Medical Association (JAMA) u decembru 2020, otkrila je da su asimptomatski nosioci imali manje od 1% šanse da zaraze ljude u svom domaćinstvu. Druga studija, sprovedena na gripu 2009. godine, pokazala je:
“…ograničeni dokazi koji ukazuju na važnost [asimptomatskog] prenošenja. Uloga asimptomatskih ili presimptomatskih osoba zaraženih gripom u prenošenju bolesti možda je precenjena…“
S obzirom na poznate nedostatke PCR testova, mnogi „asimptomatski slučajevi“ mogu biti lažno pozitivni. [Činjenica 14]
DEO V: RESPIRATORI
18. Ventilacija NIJE tretman za respiratorne viruse. Mehanička ventilacija nije, niti je ikada bila, preporučeni tretman za respiratorne infekcije bilo koje vrste. U prvim danima pandemije pojavili su se mnogi lekari koji su doveli u pitanje upotrebu respiratora za lečenje „Covid-a“.
Pišući za The Spectator, dr Matt Strauss je izjavio:
“Respiratori ne leče nijednu bolest. Oni mogu napuniti vaša pluća vazduhom kada se nađete u nemogućnosti da to sami učinite. Oni su povezani sa plućnim bolestima u svesti javnosti, ali to zapravo nije njihova najčešća ili najprikladnija primena”.
Nemački pulmolog dr Thomas Voshaar, predsednik Udruženja pneumatoloških klinika rekao je:
“Kada smo pročitali prve studije i izveštaje iz Kine i Italije, odmah smo se zapitali zašto je intubacija tamo tako česta. To je u suprotnosti sa našim kliničkim iskustvom sa virusnom upalom pluća”.
Uprkos tome, SZO, CDC, ECDC i NHS su rekli da svi „preporučeni“ pacijenti sa Covid-om budu stavljeni na respirator umesto da se koriste neinvazivne metode.
Ovo nije bila medicinska politika osmišljena za najbolje lečenje pacijenata, već pre za smanjenje hipotetičkog širenja Covid-a sprečavanjem pacijenata da izdahnu kapljice aerosola.
19. Respiratori su ubijali ljude. Stavljanje nekoga na respirator koji boluje od gripa, upale pluća, hronične opstruktivne plućne bolesti ili bilo kojeg drugog stanja koje ograničava disanje ili pogađa pluća, neće ublažiti nijedan od tih simptoma. U stvari, to će gotovo sigurno pogoršati stanje i ubiti mnoge od njih.
Intubacione cevi su izvor potencijalne infekcije poznate kao „pneumonija povezana sa respiratorom“, za koju studije pokazuju da pogađa do 28% svih ljudi koji su stavljeni na respiratore i ubija 20-55% zaraženih.
Mehanička ventilacija takođe šteti fizičkoj strukturi pluća, što dovodi do „povrede pluća izazvane respiratorom“, koja može dramatično uticati na kvalitet života, pa čak i dovesti do smrti.
Stručnjaci procenjuju da 40-50% ventiliranih pacijenata umire, bez obzira na njihovu bolest. Širom sveta umrlo je između 66 i 86% svih „pacijenata sa Covid-om“ koji su bili na respiratorima.
Prema navodima medicinske sestre, respiratori su se u Njujorku koristili tako nepravilno, da su uništavali pluća pacijenata:
Ova politika je u najboljem slučaju bila nemar, a u najgorem slučaju potencijalno namerno ubistvo. Ova zloupotreba respiratora mogla bi objasniti bilo kakvo povećanje mortaliteta u 2020/21. godini [Činjenice 2 i 6]
VI DEO: MASKE
20. Maske ne štite. Najmanje desetak naučnih studija pokazalo je da maske ne čine ništa da zaustave širenje respiratornih virusa.
Jedna meta-analiza koju je CDC objavio u maju 2020. otkrila je „nema značajnog smanjenja prenošenja gripa upotrebom maski za lice“.
Druga studija sa više od 8000 ispitanika pokazala je da se „maske nisu činile efikasnim protiv laboratorijski potvrđenih virusnih respiratornih infekcija niti protiv kliničke respiratorne infekcije“.
Bukvalno ih je previše da ih sve navedete, ali ih možete pročitati: [1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Ili pročitajte rezime koji je napravio SPR ovde.
Iako su urađene neke studije u kojima se tvrdi da maske štite od Covid-a, sve su one ozbiljno pogrešne. Jedna se oslanjala na ankete koje su sami prijavili kao podatke. Druga je tako loše dizajnirana, da je panel stručnjaka zahtevao da se povuče. Trećina je povučena nakon što su se njihova predviđanja pokazala potpuno netačnim.
SZO je naručila sopstvenu meta-analizu u Lancet-u, ali se ta studija odnosila samo na maske N95 i to samo u bolnicama. [Za potpuni pregled loših podataka u ovoj studiji kliknite ovde.]
Osim naučnih dokaza, postoji mnogo dokaza iz stvarnog sveta da maske ne čine ništa da zaustave širenje bolesti.
Na primer, Severna Dakota i Južna Dakota imale su gotovo identične podatke o slučajevima, uprkos tome što jedna ima nalog za obavezno nošenje maski, a druga ne:
U Kanzasu, okruzi bez obaveznog zahteva za maske zapravo su imali manje „slučajeva“ Covid-a od okruga sa obaveznim maskama. I uprkos tome što su maske u Japanu vrlo uobičajene, imali su najgore izbijanje gripa u poslednjih nekoliko decenija u 2019. godini.
21. Maske su loše za vaše zdravlje. Nošenje maske duže vreme, nošenje iste maske više puta i drugi aspekti platnenih maski mogu biti štetni za vaše zdravlje. Dugu studiju o štetnim efektima nošenja maski nedavno je objavio Međunarodni časopis za istraživanje životne sredine i javnog zdravlja.
Doktor James Meehan izvestio je u avgustu 2020. da je primetio povećanje bakterijske upale pluća, gljivičnih infekcija, osipa na licu.
Poznato je i da maske sadrže plastična mikrovlakna, koja pri udisanju oštećuju pluća i mogu biti potencijalno kancerogena.
Dečije nošenje maski podstiče disanje na usta, što dovodi do deformiteta lica.
Ljudi širom sveta su se onesvešćivali zbog trovanja sa CO2 dok su nosili maske, a neka deca u Kini čak su doživela iznenadni srčani zastoj.
22. Maske su loše za planetu. Milioni i milioni maski za jednokratnu upotrebu mesečno su korišćeni više od godinu dana. Izveštaj UN-a otkrio je da će pandemija Covid-19 verovatno dovesti do toga da će se plastični otpad više nego udvostručiti u narednih nekoliko godina, a veliku većinu čine maske za lice.
U izveštaju se dalje upozorava da će ove maske (i drugi medicinski otpad) začepiti kanalizacione sisteme i sisteme za navodnjavanje, što će uticati na javno zdravlje, navodnjavanje i poljoprivredu.
Studija sa Univerziteta Swansea otkrila je da su „teški metali i plastična vlakna oslobođeni kada su bačene maske potopljene u vodu“. Ovi materijali su otrovni i za ljude i za divlje životinje.
DEO VII: VAKCINE
23. Covid „vakcine“ su potpuno bez presedana. Pre 2020. godine nikada nije razvijena uspešna vakcina protiv humanog koronavirusa. Od tada smo ih navodno napravili 20 u 18 meseci.
Naučnici već godinama sa malim uspehom pokušavaju da razviju vakcinu protiv SARS-a i MERS-a. Neke od neuspelih vakcina protiv SARS-a zapravo su izazvale preosetljivost na virus SARS. Što znači da bi vakcinisani miševi mogli potencijalno da dobiju ozbiljniju bolest od nevakcinisanih miševa. Još jedan pokušaj izazvao je oštećenje jetre kod tvora.
Dok tradicionalne vakcine deluju izlažući telo oslabljenom soju mikroorganizama odgovornih za izazivanje bolesti, ove nove Covid vakcine su mRNA vakcine.
Vakcine mRNA (messenger ribonukleinske kiseline) teoretski funkcionišu ubrizgavanjem virusne mRNA u telo, gde se replicira unutar ćelija i podstiče vaše telo da prepozna i napravi antigene za „spajk proteine“ virusa. Oni su bili predmet istraživanja od devedesetih godina prošlog veka, ali pre 2020. godine nijedna mRNA vakcina nikada nije odobrena za upotrebu.
24. Vakcine ne daju imunitet niti sprečavaju prenos. Lako se priznaje da „vakcine“ protiv virusa Covid ne daju imunitet od infekcije i ne sprečavaju vas da bolest prenesete na druge. Zaista, članak u British Medical Journal-u je naglasio da studije o vakcinama nisu osmišljene čak ni da pokušaju da procene da li su „vakcine“ ograničile prenos.
Sami proizvođači vakcina, nakon objavljivanja neproverenih mRNA genskih terapija, bili su sasvim jasni da je „efikasnost“ njihovog proizvoda zasnovana na „smanjenju ozbiljnosti simptoma“.
25. Vakcine su zbrzane i imaju nepoznate dugoročne efekte. Razvoj vakcine je spor, naporan proces. Obično od razvoja do testiranja i konačnog odobrenja za javnu upotrebu potrebno je mnogo godina. Sve različite vakcine za Covid razvijene su i odobrene za manje od godinu dana. Očigledno ne mogu postojati dugoročni podaci o bezbednosti hemikalija starih manje od godinu dana.
Pfizer čak priznaje da je ovo tačno u ugovoru o snabdevanju koji je procureo između farmaceutskog giganta i vlade Albanije:
“Dugoročni efekti i efikasnost vakcine trenutno nisu poznati i mogu postojati štetni efekti vakcine koji trenutno nisu poznati”.
Nadalje, nijedna od vakcina nije bila podvrgnuta odgovarajućim ispitivanjima. Mnogi od njih su u potpunosti preskočili ispitivanja u ranoj fazi, a ispitivanja u kasnoj fazi na ljudima ili nisu rezencirana, nisu objavila svoje podatke, neće se završiti do 2023. godine ili su napuštena nakon „ozbiljnih štetnih efekata“.
26. Proizvođačima vakcina je odobrena zakonska sigurnost ako nanesu štetu. Američki Zakon o spremnosti javnosti i pripravnosti za hitne slučajeve (PREP) daje imunitet najmanje do 2024.
EU zakon o licenciranju proizvoda čini isto, a postoje izveštaji o klauzulama o poverljivoj odgovornosti u ugovorima koje je EU potpisala sa proizvođačima vakcina.
Ujedinjeno Kraljevstvo je otišlo još dalje, odobrivši trajnu pravnu sigurnost vladi i njenim zaposlenima za bilo kakvu štetu učinjenu kada se pacijent leči od Covid19 ili „sumnja na Covid19“.
Ponovo, procureli albanski ugovor sugeriše da je Pfizer ovu sigurnost postavio kao standardni zahtev za isporuku vakcina protiv Covida:
“Kupac se ovim slaže da obešteti, brani i ne nanosi štetu Pfizer-u[…] od i protiv svih tužbi, potraživanja, radnji, zahteva, gubitaka, šteta, obaveza, poravnanja, kazni, troškova i izdataka”.
DEO VIII: OBMANA I ZAHVALNOST
27. EU je pripremala „vakcinalne pasoše“ najmanje GODINU pre početka pandemije. Predložene mere protiv COVID-a, koje su javnosti predstavljene kao improvizovane hitne mere, postoje još pre pojave bolesti.
Dva dokumenta EU objavljena 2018. godine, „Stanje poverenja u vakcine za 2018.“ i tehnički izveštaj pod naslovom „Dizajniranje i implementacija informacionog sistema za imunizaciju“ raspravljali su o izvodljivosti sistema praćenja vakcinacije u celoj EU.
Ovi dokumenti su kombinovani u „Mapu puta za vakcinaciju“ za 2019. godinu, koja je (između ostalog) uspostavila „studiju izvodljivosti“ o vakcinalnim pasošima koja počinje 2019. godine i završava se 2021. godine:
Konačni zaključci ovog izveštaja objavljeni su u septembru 2019, samo mesec dana pre Događaja 201 (ispod).
28. „Vežba“ je predvidela pandemiju samo nekoliko nedelja pre početka. U oktobru 2019. godine Svetski ekonomski forum i Univerzitet Johns Hopkins održali su događaj 201. Ovo je bila vežba zasnovana na zoonotskom koronavirusu koja je pokrenula svetsku pandemiju. Vežbu su sponzorirali Fondacija Bill i Melinda Gates i savez vakcina GAVI.
Vežba je objavila svoje nalaze i preporuke u novembru 2019. godine kao „poziv na akciju“. Mesec dana kasnije, Kina je zabeležila prvi slučaj „Covid-a“.
29. Od početka 2020. godine, grip je „nestao“. U Sjedinjenim Državama je od februara 2020. godine slučaj gripa navodno pao za više od 98%.
Nije samo pao u SAD, globalno je grip očigledno skoro potpuno nestao.
U međuvremenu, nova bolest pod nazivom „Covid“, koja ima identične simptome i sličnu stopu smrtnosti od gripa, očigledno pogađa sve ljude koji su normalno pogođeni gripom.
30. Elita je stekla bogatstvo tokom pandemije. Od početka zatvaranja najbogatiji ljudi postali su znatno bogatiji. Forbes je izvestio da je 40 novih milijardera stvoreno „u borbi protiv koronavirusa“, od kojih je 9 proizvođača vakcina.
Business Insider je izvestio da su „milijarderi videli da se njihova neto vrednost povećala za pola triliona dolara“ do oktobra 2020.
Jasno je da je taj broj sada još veći.
Ovo su vitalne činjenice pandemije, ovde predstavljene kao izvor koji će vam pomoći da formulišete i potkrepite svoje argumente sa prijateljima ili poznanicima. Hvala svim istraživačima koji su prikupljali ove podatke u poslednjih dvadeset meseci, posebno Swiss Policy Research.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Nulta Tačka/OffGuardian