DR KON: Možemo se vakcinisati na svaka tri meseca- Čekam petu dozu
„Veliki“ povratak Predraga Kona kako dolikuje ispraćen je i „velikim“ intervjuom u kojem je preplanuli epidemiolog otkrio šta on smatra da će se desiti u narednom periodu.
Omikron BA.5, koji dominira u Srbiji, višestruko je zarazniji od svih dosadašnjih sojeva i podvarijanti korone jer jedna osoba može da inficira čak 15 do 20 ljudi. A morbili, koji su dosad bili najzaraznije oboljenje, primer su ekstremne zaraznost jer jedan može da inficira 17 njih. Pa u trenutnoj situaciji praktično na svaka tri meseca možemo se vakcinisati protiv korone. Međutim, to bi trebalo da prođe regulativu kod nas, kaže u intervjuu za Kurir epidemiolog prim. dr Predrag Kon, član kriznog štaba za borbu protiv kovida 19.
Da se vakcinišemo na tri meseca, pa to nije realno?
– Ne mislim da će bilo ko prihvatiti da se na svaka tri meseca imunizuje, pa čak ni ja. Ipak, kovid postaje daleko blaža bolest, daleko je realnije da se jednom godišnje obnavljaju busteri, ali ne za sve. Čekam petu dozu s novom podvarijantom omikrona, koja će stići na jesen. I vrlo je bitno da budemo pripravni i imamo vakcine, jer one ne padaju s neba.
Na jesen uvodimo petu dozu?
– To je na Nacionalnom komitetu za imunizaciju, koji bi to trebalo da prati. Ni Izrael, koji je ispred svih, nije još naveo petu dozu kao nešto što će administrirati građanima, a kod nas će to svakako ići sporije nego u Izraelu. Ali biće na dnevnom redu na jesen.
Imamo oko 4.000 zvanično novozaraženih dnevno, a koliko je realno zaraženih? Pet, deset puta više?
– Presek i sekvenciranje rađeni su 6. juna, pa 8. jula, kada smo u 190 uzoraka imali nešto manje od 28 odsto onih sa BA.5 sa svojih osam linija. Dok ga je mesec dana ranije bilo svega 0,96 odsto. To znači da BA.5 zaista počinje naglo da se širi i dominira i praktično se ponaša kao da je novi virus, zaobilazi imunitet. A samo je podvarijanta. Obično govorim da je pet puta više zaraženih nego zvanično, ali je teško proceniti koliko ih je zaista. Određeni stepen imuniteta postoji, pa čak i u odnosu na BA.5, jer je manje težih formi i smrtnih ishoda. Veliki broj starijih se testira, ali verovatno veliki broj mlađih nosi virus, a da toga nisu svesni. Očekuje se ogromno zaražavanje i na jesen, i to će biti problem.
Kada će pik ovog sedmog talasa?
– Iz nedelje u nedelju vidimo samo ubrzavanje i ne samo što je više zaraženih nego se i virus i brže prenosi, uvećava se ta reprodukciona stopa. U naredne dve nedelje biće intenzivan porast broja zaraženih. Zaravnjenje će doći tek nakon usporavanja, pa ćemo još nekoliko nedelja imati jasno vidljiv porast.
I zvanično prelazimo 10.000 novozaraženih na dan?
– Ne sme biti iznenađenje ako uđemo u petocifrene brojeve, jer smo u turističkoj sezoni, naši ljudi odlaze u područja gde je ovakva situacija bila još pre nedelju dana.
ŠEKLER: Imaćemo čak i 20.000 zaraženih dnevno, rekao sam da vakcina nije čarobni štapić
Obaramo rekord od 19.901 slučaj za dan?
– Iskreno se nadam da nećemo, ali sve zavisi od evolutivnog puta virusa.
Nije daleko ni septembar, kada kreću kolektivi i škole.
– Moramo sačekati avgust da vidimo šta može da se očekuje. Ako bude ovakva klinička slika kao sada, to za školarce ne znači ništa, neće imati problem. Međutim, problem je što će prenositi virus na starije. Videćemo, ne znam za druge viruse koji ne daju imunitet, kao što je sada ovo.
Sad će neko da kaže eto dokaza da je smućkan u laboratoriji.
– Nema dokaza ni da jeste, ni da nije. Ali ovaj evolutivni tok je nešto što se samo od sebe dešava, ne mogu da zamislim da to čine ikakve laboratorije.
Dodatni problem je i to što omikron BA.5 probija sve imunitete, pa čak i ako si jednom imao taj soj, možeš opet?
– Tako govore podaci, a u Srbiji nemamo drugu varijantu osim omikrona. Zapravo, imamo sve njegove podvarijante, osim BA.3. Inače, kentaur je izmišljena stvar, nema ga u novim nazivima. Novi naziv za varijantu za brigu je omikron i sve je ovo pod omikronom. A kad se ipak kaže kentaur, misli se na BA2, ali to nije BA.2.75. Mi imamo BA.2.71 i BA.2.72, što je vrlo blisko tom BA2.75, zbog koga se sad širi panika. Ali ne očekuje se tu ništa novo, BA5 je sam vrh zaraznosti. I sve kraće traje željeni imunitet, i vakcinalni, i prirodni. Uz dobru okolnost da je dominantno blaga bolest.
Pa kako da se ponašamo? I dalje opušteno?
– Suština je da uvek treba izbegavati zaražavanje, ne ići na velike skupove, i to pre svega hronični bolesnici i stariji od 65 godina. Ali to važi i za sve ako hoće da izbegnu zaražavanje. To je i obaveza svih nas. I treba se vakcinisati odgovarajućom dozom, jer su dosadašnji podaci potvrdili da se teške forme bolesti zbog kojih se hospitalizuje i smrt manje javljaju kod vakcinisanih. Efektivnost vakcine je i dalje oko 70 odsto, pogotovu za smrtni ishod.
Da li je odumro krizni štab?
– Činjenica je da se krizni štab dugo nije sastajao, ali je pitanje i šta bi rešavao i šta bi mogao da donese u ovom trenutku. Lično smatram da treba upozoravati stanovništvo da su mere na snazi, pogotovu za zabrane poseta za zdravstvene i socijalne ustanove i maske u njima.
Pa to je i jedina mera.
– Treba naglašavati da se snažno preporučuju mere nošenja maski u zatvorenom prostoru, a najbolja je N95 ili FFP2. Vidimo da ovaj BA.5 mimoilazi sve imunitete.
Znači li to da ćemo se svakako svi prokužiti tim BA.5?
– Ja dosada nijednom nisam imao kovid, primio sam četiri doze, očekujem i petu. Ljudi razmišljaju da su vakcine štetne, a ja samo o tome da njima treniram svoj organizam za potpunu odbranu od bilo koje varijante.
Pa ipak znači da ćemo se svi prokužiti?
– Posle jednog broja godina sasvim sigurno će doći do potpunog prokužavanja.
U Africi je detektovan izuzetno smrtonosan maburg virus, treba li i zbog toga da strahujemo?
– Prenose ga slepi miševi i zeleni majmuni, kojih nema kod nas, ali pitanje je šta će u budućnosti učiniti klimatske promene i izmene vektora. O svim bolestima koje nam se čine daleko treba da razmišljamo. Isto tako nam se groznica Zapadnog Nila činila daleko, a sada je među nama.
Treba li da nas brine?
– Moramo da smanjujemo mogućnost prenošenja uništavanjem komaraca i da vodimo računa prilikom postavljanja dijagnoze. Pogotovu u avgustu i septembru, kada to dominira. Da se eventualne pojave teških formi povezuju i sa mogućnošću da je reč o groznici Zapadnog Nila. Još pre 2010. imali veliki broj encefalita (upala mozga, prim. aut.), koji su pripisivani enterovirusima, a nije nemoguće da je već tada bila prisutna groznica Zapadnog Nila, a da nije bila prepoznata.
Jesmo li se nekako, s nekoliko registrovanih slučajeva, provukli s majmunskim boginjama?
– Nema provlačenja, majmunske boginje biće tema i u narednom periodu, ali daleko manje značajna da bismo se zbog nje posebno uznemiravali. Međutim, to ne znači da ne smemo biti na oprezu. „Batut“ je prosledio stručno metodološko uputstvo i ustanove treba da rade svoj posao.
