Dr Piter Bregin: Transhumanizam i kult „silicijumske besmrtnosti“ ugrožava LJUDSKI IDENTITET
U nedavnom intervjuu za „Health Ranger Report“ sa Majkom Adamsom, poznati psihijatar i pisac dr Piter Bregin doveo je u pitanje rastući transhumanistički pokret koji nastoji da spoji ljude sa veštačkom inteligencijom (AI) i drugim naprednim tehnologijama, u konačnici ciljajući na oblik silicijumske besmrtnosti.
Prema Breginu, ovaj pokret ne samo da lišava čovečanstvo njegove inherentne vrednosti i božanstva, već predstavlja i duboko ukorenjenu psihološku pretnju ljudskom identitetu. Transhumanizam, filozofski i naučni pokret, zagovara upotrebu tehnologije za poboljšanje ljudskih sposobnosti i postizanje besmrtnosti.
Zagovornici transhumanizma veruju da spajanjem sa mašinama ljudi mogu prevazići svoja biološka ograničenja i postići oblik večnog postojanja. Međutim, Bregin tvrdi da ova ideološka promena suštinski poriče vrednost ljudskog života, svodeći ga na puku biološku materiju koja se može zameniti ili poboljšati tehnologijom.
Bregin je povukao paralelu između transhumanističkog sna i simptoma teške psihoze, gde pojedinci često gube dodir sa stvarnošću i bore se da naprave razliku između sopstvenog postojanja i postojanja mašina ili zabluda.
„Kada poričete postojanje ljudskih bića, ulazite u oblik ludila“, rekao je Bregin. „A kada izgubite dodir sa radošću i interesovanjem da budete ljudi i da poznajete ljudske kreacije, poznavanje Božje kreacije tada gubite stvarnost.
LUDILO! Trudo kaže da je borba protiv „klimatskih promena“ važnija od hrane za decu https://t.co/FcQBXa1WAZ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 21, 2024
Odvajanje od ljudske stvarnosti nije samo filozofska briga
Psihijatar i terapeut je naglasio da ovo odvajanje od ljudske stvarnosti nije samo filozofska briga. Ona odražava širi trend dehumanizacije vođen tehnološkim napretkom. U današnjem svetu, gde se veštačka inteligencija i robotika ubrzano razvijaju, postoji realna opasnost da se ljudi posmatraju kao zastareli, zamenljivi mašinama u svakom aspektu života.
Bregin je podvukao važnost preispitivanja morala i egzistencijalnih posledica budućnosti u kojoj je ljudski identitet zamagljen sa identitetom mašina. Komentari stručnjaka dolaze u trenutku kada globalna tehnološka industrija ubrzano napreduje u oblastima kao što su napredna robotika, veštačka inteligencija i interfejsi mozak-kompjuter.
Kompanije kao što su Neuralink Ilona Maska i kineske kompanije za robotiku povezane sa vojskom pomeraju granice onoga što je moguće sa integracijom čoveka i mašine, od humanoidnih robota koji izvode operacije do digitalnih svetskih simulatora koji mogu da obuče mašine za različite zadatke, uključujući borbu.
Breginovi uvidi su istakli hitnu potrebu da društvo razmotri filozofske, etičke i psihološke implikacije transhumanizma. Dok čovečanstvo stoji na ivici tehnološke revolucije koja obećava da će redefinisati šta znači biti čovek.
Pozvao je i na preispitivanje ljudskih vrednosti, ističući da je suština ljudskog postojanja u njihovoj sposobnosti da se povezuju, vole i cene sam život. Kako se svet kreće ka eri u kojoj mašine mogu da zamagljuju granice između života i virtuelne stvarnosti, važnost očuvanja ljudske suštine dobija novi značaj.
