Dr Ričard Urso: Povećan broj reaktiviranih virusa nakon buster doza COVID-19

Neki virusi, nakon početne infekcije, ostaju latentni u telu tokom celog života i mogu se ponovo aktivirati da bi ponovo izazvali infekciju ili drugačije stanje. Ove vrste latentnih virusa su se reaktivirale kod velikog broja ljudi nakon dopunskih vakcina COVID-19, izazivajući simptome dugog COVID-a i druga zdravstvena stanja, kaže dr Ričard Urso.

Dugi COVID je stanje u kojem ljudi doživljavaju tekuće, ponavljajuće ili nove zdravstvene probleme nedeljama ili mesecima nakon što su se prvi put zarazili sa SARS-CoV-2, virusom koji izaziva COVID-19, ili primili injekciju protiv COVID-19. Simptomi mogu uključivati maglovitost u mozgu, umor, bol u grudima i nesanicu, između ostalog.

„Dakle, u mojoj klinici trenutno, viđam se sa tri do pet ljudi nedeljno jer znaju da uzimam dosta vremena u svojoj praksi da radim sa COVID pacijentima, i dolaze da me vide sa dugim COVID-om i… sa problemima nakon vakcine“, rekao je Urso, oftalmolog, specijalista za dizajn lekova i lečenje i suosnivač Međunarodne alijanse lekara i medicinskih naučnika, rekao je za program EpochTV-a „American Thought Leaders“. „A ono što otkrivam je da je veliki broj njih reaktivirao Epstein-Barr, herpes simpleks, herpes zoster, CMV”.

Od više od 100 vrsta herpesvirusa, za osam je poznato da inficiraju ljude i ostaju u telu doživotno nakon što primarna infekcija nestane, i koji se kasnije mogu ponovo aktivirati pod određenim uslovima:

• Epstein-Barr virus (EBV) je uobičajen virus koji uzrokuje infektivnu mononukleozu i povezan je sa nekoliko vrsta raka i multiple skleroze. Procenjuje se da je više od 90 odsto zdravih odraslih osoba bilo zaraženo u nekom trenutku svog života.
• Varicella-zoster virus je još jedan uobičajen virus koji prvenstveno izaziva vodene boginje i kada se ponovo aktivira, izaziva zoster kod odraslih.
• Herpes simpleks virus tipa 1 i 2 izaziva oralni i/ili genitalni herpes, a procenjuje se da je 67 odsto (3,7 milijardi) ljudi u svetu mlađih od 50 godina zaraženo virusom herpes simpleksa 1, dok je 13 odsto (491 milion) širom sveta inficirano sa herpes simpleks 2.
• Citomegalovirus (CMV) je uobičajen virus koji inficira ljude svih uzrasta i izaziva simptome groznice, upale grla, otečenih žlezda i umora. Takođe povremeno može izazvati mononukleozu ili hepatitis.
• Humani herpesvirus-6 i Humani herpesvirus-7 izazivaju rozeolu, blagu infekciju koja se uglavnom javlja kod dece uzrasta od 6 meseci do 2 godine.
• Herpesvirus povezan sa Kaposijevim sarkomom inficira endotelne ćelije (koje oblažu limfne i krvne sudove) koje mogu postati kancerogene, bolest poznata kao Kaposijev sarkom.

Većina ljudi nije svesna da su zaraženi nekim od ovih virusa jer nemaju simptome.

„Mnogi ljudi gledaju na ovaj dugi COVID kao da su svi problemi povezani sa virusom, posebno sa spajk proteinom ili drugim problemima. Oni ne znaju da vidimo ovu ogromnu reaktivaciju u porodici herpesvirusa i da imamo tretman za to. Delovalo je zaista dobro“, rekao je Urso.

Iako još uvek ne postoji standardna klinička definicija ili tretman za Long COVID, Urso kaže da postoji mnogo različitih prenamenskih lekova koje lekari mogu da prepišu za lečenje sindroma, kao što su oni koji se koriste u I-RECOVER protokolu, koji je razvio The Front Line Savez za kritičnu negu COVID-19.

Za duge simptome COVID-a uzrokovane jednim od reaktiviranih herpesvirusa, Urso kaže da prepisuje Valtrek i suplemente kao što su lizin i vitamin D.

„Koristimo lizin jer je to jedan od onih hranljivih sastojaka koji su dobri protiv porodice herpesvirusa. Čini se da odnos lizin-arginin utiče na sposobnost ovih virusa da se repliciraju“, rekao je Urso.

Dodao je: „Kažem ljudima da je vitamin D vaš analitičar podataka. Omogućava imunološkom sistemu da donosi dobre odluke… A kada je vitamin D tu, vaš imuni sistem može prepoznati: „Oh, ovo je polen, ostavimo ga na miru. Hajde da napadnemo ovaj patogen, hajde da napadnemo ovaj rak”.

Urso je rekao da preporučuje vitamin D od 1995. godine kada je bio šef orbitalne onkologije u Centru za rak MD Anderson. Naišao je na studiju koja je pokazala da vitamin D „ima neki uticaj na protein za prepoznavanje tumora“ i počeo je da testira nivoe vitamina D svih svojih pacijenata.

„Skoro 100 odsto pacijenata ima nedostatak vitamina D zbog raka, posebno raka debelog creva, postali smo svesni toga“, rekao je Urso, dodajući da je vitamin D takođe „neverovatan za alergije, neverovatan je za prevenciju i otpornost na rak, posebno za limfome i rak dojke”.

Kada je pandemija počela, Urso je rekao da ne može da ćuti znajući da se COVID-19 može rano lečiti raznim prenamenjenim lekovima i „počeo je da leči“ pacijente zbog toga što su drugi lekari odbijali da prepišu rano lečenje.

„Rekao sam svojim pacijentima ako imate COVID, niko vam neće pomoći. Rekao sam, prvo prođi kroz standardnu proceduru, i ako ti niko neće da pomogne, ja ću ti pomoći“, rekao je Urso.

Više od dve godine nakon pandemije, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) nastavljaju da govore ljudima da ostanu kod kuće osim ako ne pokažu „znake upozorenja za hitne slučajeve“ koji uključuju otežano disanje, uporni bol ili pritisak u grudima.

Zdravstvena agencija je tek u januaru 2022. počela da preporučuje da osobe sa visokim rizikom od razvoja teške bolesti treba da potraže rano lečenje jednim od lekova odobrenih za hitne slučajeve kada su pozitivni na COVID-19.

Tokom pandemije, CDC nije preporučivao ljudima da uzimaju vitamin D. Studije su pokazale da vitamin D može pomoći u prevenciji COVID-19, smanjiti prijem u jedinicu intenzivne nege i značajno smanjiti smrtnost. Studija iz Izraela pokazala je da ljudi kojima nedostaje vitamin D imaju 14 puta veću verovatnoću da će imati teški oblik COVID-19.

Lipidne nanočestice (LPN) su sitne čestice sastavljene od lipida ili masti koje deluju kao sistem za isporuku tako što inkapsuliraju mRNA koja kodira šiljasti protein SARS-CoV-2 u ljudske ćelije.

Bez LPN-a, mRNA bi se razgradila za nekoliko sekundi kada bi se jednom ubrizgala u ruku.

Studije su otkrile da se LPN ne degradiraju i eliminišu iz tela u vremenskom okviru od 36 sati o kojem je FDA nedavno govorila za The Epoch Times, niti ostaju samo na mestu ubrizgavanja.

Studija o biodistribuciji japanske regulatorne agencije Pfizer vakcine pokazala je da se deo mRNK kretao sa mesta ubrizgavanja u krvotok i da je pronađen u različitim organima kao što su jetra, slezina, nadbubrežne žlezde i jajnici pacova 48 sati nakon injekcije.

„Ovo je nešto što bih vrlo lako znao jer radim sa lipidnim nanočesticama“, rekao je Urso. „Mogao sam da vam kažem da su lipidne nanočestice, obično kažem, potrebna pukotina na vratima [da bi napustili mesto ubrizgavanja], dok su virusu potrebna otvorena vrata”.

Pošto normalna vakcina zahteva „otvorena vrata“ za distribuciju u druge delove tela, Urso kaže, „normalna vakcina ostaje u ruci, skoro 99,9 procenata ili 99 procenata“, dok „velika većina“ LPN neće ostati u ruci.

„Zapravo, sada znamo da veliki deo njega ide u limfni čvor tačno ispod, i da i dalje proizvodi šiljasti protein 60 dana kasnije“, rekao je Urso, dodajući da se protein šiljaka „zapravo nalazi do 15 meseci kasnije, u monocitima i drugim ćelijama, on se ne razgrađuje.”

Urso kaže da postojanost šiljastog proteina u različitim delovima tela ometa normalne funkcije imunog sistema i izaziva zdravstvene probleme.

„Blokira važne gene za popravku tumora zvane p53, blokira BRCA [gene], takođe se petlja sa mikroRNA-27A, što izaziva porast ćelija raka debelog creva“, rekao je Urso.

Urso kaže da se prisustvo šiljaka i LPN-ova takođe „petlja sa receptorima sličnim Toll-u 7 i 8“, koji su „važni za imunološki nadzor virusa“.

„Dakle, videćemo uskoro ovaj ogroman porast svih virusa koji su nekako uspavani u našem telu poput porodice herpesvirusa”.

Nulta Tačka/AmericanFaith