Dr Semir Osmanagić ekskluzivno za NT: Ovako nam od samog početka kradu i uništavaju istoriju, samo pogledajte simboliku „elite“ (FOTO)
Ukrali su dugu deci i dečjoj mašti i pretvorili je u simbol blasfemije ali to se ne dešava od juče, dešava se već milenijumima od kada su na ovim našim prostorima boravile naše kulture, naši preci koji sam nam oteti.
Od Vinčanske kulture preko istorije Ilira, oni koji danas žele da vladaju svetom želeli su i tada ali ipak postoji mesto koje čuva tu slavnu istoriju od sigurne smrti i baš tu smo razgovarali sa čovekom koji je dokazao da možemo biti ono što jesmo i sačuvati ono što su pokušali da nam ukradu.
Dr Semir Osmanagić je prošle nedelje na arheološko-turističkom nalazištu Park Ravne 2 u Visokom otvorio paviljone Vinčanske civilizacije i pružio dokaze koji govore da je još pre 8000. godina ovde, tačno gde smo mi danas postojala civilizacija koju smo nasledili ali koju su pokušali da nam zabrane.
Šetajući zajedno sa dr Osmanagićem kroz Park Ravne imali smo prilike da se susretnemo sa spomenicima i dokazima koji otkrivaju više od onoga što nam je bilo dozvoljeno da znamo a sve dok nas opterećuju blasfemičnim ceremonijama, cenzurom i ratovima.
Dr Osmanagiću recite nam kako se pre same lažne i štetne simbolike kreira lažna istorija.
Evo pogledajte ovo je prvi paviljon posvećen fenomenu stećaka. Učeni smo da su stećci nadgrobni srednjevekovni spomenici u BiH. Svaka reč je netačna. nisu nadgrobni spomenici, nisu samo na tlu Bosne i Hercegovine, a pogotovo ne iz srednjega veka. Stećci su fenomen, neka brojanja govore da postoji oko 60.000 stećaka, od kojih je na tlu BiH, oko 85%. Drugo brojanje je 80.000, treće brojanje 100.000, ja pretpostavljam da ih je bilo više od 200.000. Osim na tlu BiH, negde je stvarno najveća koncentracija, imamo ih u Zapadnoj Srbiji, oko 3500, u Severnoj Crnoj Gori 3000 i 4000 u Hrvatskoj, ali ih imamo i u Jermeniji, Azerbejdžanu i Istočnoj Turskoj. Dakle, to je evropski fenomen.
Zašto nisu iz srednjega veka? Broj epitafa sa nadgrobnim porukama je samo oko 600, što je manje od 1%. I to je reč o vrlo primitivnim, uklesanim porukama. A stećci su kao takvi, ako imaju ornamente, uvek se radi o tom spoljnom reljefu. I sledeća stvar. 1% epitafa, 7% sa ornamentima, 92% potpuno glatke strane. Dakle, oni nisu originalno pravljeni za poruke, već su bili glatki megaliti. I stari su sigurno više od 5000 godina. A ko je tu lažirao? I zbog čega? Pa, ovde ja mislim, uglavnom reč je o neznanju. Ono što su oni našli, to su poruke na epitafima, koji govore nekada da su to bogumilske poruke. A ovo što smo mi ovde uradili, ja sam naručio od odseka za kiparstvo Akademije likovnih umetnosti Univerziteta u Sarajevu, od našeg najboljeg stručnjaka za stećke, doktora Adisa Fejzića i dao sam mu sedam simbola koji se često sreću na stećcima. Prvi je dupla spirala. Ona označava dualitet, dakle filozofiju gdje imamo dva sveta, dobro i zlo, svetlo i tamo.
Fizički aspekt, duhovni aspekt. Vrlo se često sreće, njega smo ovde napravili. Sledeći je drvo života, koji je vanvremenski simbol, koji se sreće širom sveta, gde korenski sistem predstavlja ovozemaljsku dimenziju, deblo, odnosno stablo ide prema nebu, prema kosmičkoj dimenziji, zato imamo ovo granje lišće. Tau križ ili tau krst označava savršenstvo, punoću, borbu protiv zla, Dakle, polumesec označava nošenje zaslužnih duša koji su prošli ispit na ovoj zemlji prema Raju. Svastika, naravno znamo iz nacističke Nemačke kada je zloupotrebljena pre toga, takođe iz onog drugog tužnog perioda Antičkog Rima koji su imali na svojim zastavama. Odete na Google, on će vam reći da je svastika 5000 godina star simbol iz hindu tradicije. Greška. To je naš simbol.
Prvi put se taj simbol sreće kod Vinče pre 8000 godina. On je izuzetno pozitivan simbol. Četiri strane svastike, četiri strane sveta, istok, zapad, sever, jug.
Kolo. Sunčevo kolo. Dakle, sunce, svetlost, toplota, informacije, izvor života. To je naš simbol kojeg trebamo ponovo reafirmisati. Dva zmaja.
isprepletena, okrenuta jedno prema drugom, označavaju alhemijski pokušaj dostizanja besmrtnosti. E sada imamo takođe kacigu na stećima ilirske kacige, dakle, to već 2500. godina unazad i nema veze sa srednjim vekom. I sad mi smo prikazali sve ovo, evo ovde, Pogledaj tu simboliku. simbolika koja je toliko duboka, kosmički, astronomski nabijena, i kod nas se nalazi. O tome trema razmišljati.
Sada kada ste spomenuli tu simboliku onoga što zaista jeste tako, a što nam je predstavljeno porešno ili iz naivnosti naroda zaboravljeno, šta je sa današnjom simbolikom? Uzmimo kao primer ovo otvaranje Olimpijskih igara u Parizu. Kakva je tu simbolika?
Otvaranje 33. letnjih Olimpijskih igara, olimpijade u Parizu u julu 2024. doneo je, možda izraženije nego ikada, osećaj superiornosti onih monstruma koji sebe nazivaju elitama, kroz dizajn otvaranja, tokom četvorosatne ceremonije, oni su bili vrlo direktni. Primera radi, ona kopija Poslednje večere, koja je jedna od najvažnijih stvari u hrišćanskoj religiji, gde imate Isusa u centralnom delu stola sa svojih 12 apostola, koji označavaju i materijalni i duhovni aspekt, jer Isus daje svoje telo i dušu kao zalog drugačije budućnosti. Dakle, ono što su primetili svi od biskupa do normalnih hrišćana, to je da se rugaju pravoslavnoj, katoličkoj tj. hrišćanskoj veri kao takvoj.
Međutim, to je puno više od izrugivanja, puno više od blasfemije. Postavili su u centar stola, dakle na Isusovo mesto, osobu koja je bila proglašena prvom osobom LGBTQ zajednica u Francuskoj pre tri godine. Osobom koja je novinarka godine, jer te teme propagira širom sveta. Dakle, nju su postavili na prvo mesto, a ona je bila okružena sa golim ljudima, sa onim bradonjama, sa grudnjacima, sa dugim kosama i tako dalje. Dakle, kriju se iza navodne jednakosti, a zapravo nameću određene vrednosti. Nameću ne zbog toga što je to bila njihova želja, već zbog toga što ih elite koriste, da oni to nameću. Dakle, to nije samo izrugivanje, već je to pokazivanje da oni sada vladaju ne samo materijalnim svetom, dakle korporacijama, medijima, političarima, već i duhovno.
Muškarci na štiklama, „žene“ sa bradom, stvorenja, čudaci, perverznjaci, ludaci.
Oni ovo zovu Svečanim otvaranjem Olimpijskih Igara, ovo su te evropske vrednosti i kultura. pic.twitter.com/rzhMMIV7G8
— Mario ZNA (@MarioBojic) July 26, 2024
Dakle, to je vrlo opasno. Sledeća stvar, videli smo onog konjanika, dakle, bez lica, reč je očigledno o jahaču apokalipse, koji uzima zastavu olimpijade sa pet olimpijskih krugova. Dakle, jahače apokalipse, ima ih četiri, bez obzira o kom je reč. Prvi donosi ratove, što se dešava oko nas. Drugi donosi smrt, što se dešava oko nas. Treći donosi jad i bedu i četvrti donosi glad. Vidimo kako se uništavaju ta polja poljoprivredna širom sveta, od Kanade, Amerike, preko Nemačke, Holandije i drugih zemalja. Dakle, hoćete da nam kažu, mi našu agendu već ostvarujemo. A uzimanje te zastave, preotimanje jednog od lepih simbola sadašnjosti, jer olimpijada je uvek značila tokom hiljadu godina u drevnoj Grčkoj, a i danas, da to mora biti vreme mira, saradnje, prijateljstva. Ne, oni kažu, sad mi imamo tu zastavu I to smo oteli od vas.
I na kraju, treći, vrlo simboličan moment tokom te ceremonije, kada idu sa onom bakljom olimpijskom ili štafetom, što bi mi rekli, prolaze pored Luvra i one staklene piramide koja, naravno, napravili su je masoni, dakle, tu su limunati, jako je nabijena sa njihovim simbolima. I u tom momentu na televiziju imate tekst Eternite, Eternity, odnosno večnost. Dakle, mi, masoni, iluminati, elite, smo večni, večno smo vladali i večno ćemo vladati planetom. Dakle, direktnije nego ikada nam se smeju u lice i pokazuju kako oni vladaju svim aspektima čovečanstva.
Semire ako su oni mogli, i ako oni trenutno rade na kreiranju, ili kako ste vi rekli, širenju poruke da su zapravo samo oni večni, a mi imamo ovde dokaze iz našeg našeg okruženja, da kažemo imamo materijalne dokaze da su nam zbrisali delove kultura, šta je onda ta krajnja poruka i na koji način mi možemo da očuvamo ne samo ono što imamo danas što nam je ostalo, nego da povratimo ono što su nam izbrisali.
Kako su falsifikovali istorijske podatke? Nas u svim knjigama istorije u svim zemljama Evrope uče da su prve civilizacije na tlu Europe, Antička Grčka i Antički Rim. Stvarnost je bila takva da su Antički Rim i Antička Grčka civilizacije koje su zatirale kulturno nastavđe svih zemalja koje su osvajale.
Dakle, vršili su kulturocid, a pošto su bili manje brojni, vršili su genocid, posebno nad našim ljudima ovde na Humu, na Balkanu. Pre devet hiljada godina u Slavoniji, između današnjeg Vukovara i Vinkovaca, razvija se nova kultura koja se zove Starčevo. To je bila jedna od prvih kultura Evropi, odmah nakon Lepenskog vira, koja je imala stalna, permanentna boravišta, imali su kuće sa tri prostorije, dnevnim boravkom, spavaćom sobom i skladišnim prostorom, ostavom. To je vreme dubokog neolitskog mraka, kada su ljudi na teritorijama današnje Nemačke, Španije, Italije, Francuske, Velike Britanije, Portugala, Poljske, bukvalno živeli u pećinama. A kod nas ljudi žive u kućama. Imaju prvu poljoprivredu, imaju prvo stočarstvo, imaju jednu finu umetničku keramiku. To je Starčevo. Starčevo je mjesto pored Zemuna, ali ta kultura obuhvatala je današnju Hrvatsku, BiH, Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, išla gore sve do Alpa. E sada, ovo je paviljon koji je posvećen takođe i drugoj kulturi, sa istog područja, reč je o Vučedolu.
Vučedol ima sve karakteristike civilizacije jer su imali metalurgiju, imali su astronomiju, imali su trgovinu, imali su zaprežna kola, dakle sa točkovima. Između ostalog, ovde smo prikazali unikatnu repliku jedne Vučedolske vaze, koja je u stvarnosti znatno manja, ali koja sa svom simbolikom predstavlja astronomske fenomene, recimo ova četiri. Ova tela koja vidite na vazi predstavljaju četiri godišnja doba, vrlo često imamo orbite različitih planeta, praćnje različitih zvijezda. Prvi zapisan i najstariji datum u evropskoj istoriji je iz Vučidola, malo više od 5100 godina star. To su naša dostignuća, naša, o kojima se ne govori, a mi uzimamo te bajkice da je sve krenulo sa Grčkom i Rimom. Pa kažu recimo, moda je krenula iz Grčke sa onim belim odorama. Pogrešno. To je sve imao Vučedol pre više od 5000 godina. One lepe narodne nošnje koje se danas sreću kod folklornih društava. To je naša tradicija koju su zatrli.
Koliki je značaj same Vinče a koliko je značajno neznanje vezano za Vinču kod naših naroda, među našim narodima?
Vinča je istraživana već stotinu godina, 120 godina da budem precizniji, i u svim zapadnim krugovima ona se smatra kulturom i upotrebljava se izraz vinčanska kultura. Ne osuđujem ja zapad, oni uvek nameću svoju iskrivljenu verziju istorije, napadajući našu, napadajući naše istoričare, arheologe. muzejske savetnike koji prihvataju takve falsifikovane verzije istorije. Vinča nije bila kultura, Vinča je bila najviši nivo, dakle nivo iznad, bila je civilizacija, jer imala je sve odlike civilizacije.
Pokrivala je površinu današnje zemalja, kao što su Srbija, Bosna, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Severna Grčka, Bugarska, Rumunija, Mađarska, u njoj je živela trećina evropskog stanovništva. Ona ide unatrag do 8000 godina. Vinča je imala svoje pismo. A isti taj zapad? Beč, Berlin, London, Pariz i Vatikan kažu ne, ne, to nije pismo. To su samo znakovi. Međutim, ovde imate desetine simbola, među kojima je svastika. Dakle, reč je o simboličkom pismu.
Drugi je azbuka, abeceda, alfabet, ono što mi upotrebljavamo. Imate slova koje ne znače ništa za sebe, te kad ih stavite zajedno, pet, osamdeset slova, dobijete reč i značenje. Treći nivo iznad su simboli, simboličko pismo, hieroglifi, kabala, na kojoj je pisana prva verzija Biblije, majanski simboli, i vinčanski simboli, i runski simboli. Dakle, svaki simbol ima značenje, to je komplikovano za shvatiti, za protumačiti. I četvrti nivo, po meni su energetske simboli koji utiču na sam prostor i onda zrače energetski.
Sljedeći element, arhitektura. Vinča je imala kuće kao što ih mi danas imamo u poljoprivrednim domaćinstvima. Vinča je imala prvu metalurgiju u Evropi. Oni su obrađivali bakar i zlato. Metalurgija neće doći još hiljade godina u one barbarske, barbarske zemlje sa zapada, današnja Italija, Nemačka. Ali Vinča je koristila metalurgiju ne za oružje, već isključivo za alate i za ukrase.
Vinča je imala finansijski sitem, imala je trgovinu duž rečnih korita. To je bila razvijena civilizacija. Sa ovim paviljonom koji predstavljamo u parku Ravne 2 ispravljamo pravdu učinjenu prema Vinči jer ona jeste civilizacija. U Vinči samo mesto Vinča bilo je na Ušću Save u Dunav, današnji Beograd. Tad je to bio velegrad ravan današnjim svetskim metropolama.
Vinča je imala sledeći set vrednosti, koji je bio spretan, koji je bio radan, imaće, koji je bio pošten, čestit, kreativan, umetnički nadaren. Oni su imali, dakle, fini sistem vrednosti. Kada je istok i zapad ovladao metalurgijom, počeli su praviti naoružanje, naoružavati bande koje su oni elegantno nazvali vojskama i počeli su osvajati. Koga? Prvo nas, jer mi smo imali najviše. Dakle, Balkan, odnosno Hum, raščerupali su nas. Nijedan Gradić Vinče nije imao zidinbe. Zašto? Jer su bili superiorni.
Kad dolaze ovi varvari sa istoka i sa zapada, kradu od nas i taj proces krađa naših minerala, sirovina, ruda, naše vode, našeg drveta, naše kulturnog nasleđa, našeg blaga se nastavljaju do dana današnjeg. Onaj koji je beskrupolozan, koji je nasilan, ko zvecka oružjem, on će imati.
Ja se mogu samo nadati da će jednog dana ponovo vrednosti Vinče, onaj set pravih, humanih, ljudskih vrednosti isplivati na površinu. A šta imamo ovde u ovom paviljonu? Imamo replike njihovih artifakata. Naime, u tri grada Vinče je pronađeno 2000 artefakata koji predstavljaju osobe, bića,
sa trouglastim glavama i sa izduženim očima. Onda naši arheolozi i istoriče kažu da to su pčelinje oči, znate, to je bila tamo neka civilizacija, samo trenutak. Ljudi imaju ljudske oči, pčele imaju pčelinje, medvedi medveđe. Ovde, kao što se vidi, oni ne predstavljaju ljude kao što ih mi poznajemo.
Da li je moguće da je neko doneo sva ta znanja kod nas ovde na hum pre 8000 godina? Socijalne organizacije, trgovine, finansije, metalurgije, organizovanja društva, arhitekture? Moguće. Dok je ostali deo današnjeg zapada ili srednje Evrope tavorio u neolitskom mraku.
Kada je reč o simbolici duge, dečije radosti, svega onog lepog, bajki i svega što imamo i što smo učeni, mi imamo na primer tu glavnu, jednu globalnu simboliku gde nam je duga ukradena. Znamo ko je to uradio i LGBTQ+, ili tako, pokreti, ali zbog čega je to tako i šta boje predstavljaju za nas i za tebe. Kako vi gledate na boje i kako bi zaista trebali da gledamo na boje, koliko one znače nama kao ljudima?
Mi se oslanjamo na pet fizičkih čula. Jedno od njih je i čulo vida. Ono što mi vidimo, vidimo u opsegu sedam boja. Crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava, indigo i ljubičasta. Naučno gledajući, te boje imaju različite frekvencije. Ali te boje predstavljaju samo 0,7% sveta oko nas. To je za nas vidljivi svet. Ali sve što je lepo u našem svetu vidi se kroz ovih sedam boja. I da neko dođe i da kidnapuje ovih sedam boja, koje su stvar nauke, koje su stvar duge, koje su stvar onih divnih, magičnih priča, kada prođete kroz dugu i tako dalje, i da ih svede na taj LGBTQ pokret i na njihove zastave, mislim da to čovečanstvo ne zaslužuje blago rečeno.
Kada je reč o Ilirima, kod vas ovde u Parku Ravne 2 u Visokom vidimo da ste izdvojili značajan deo samog parka za prezentaciju nečega što svojata ko stigne. Šta se tačno nalazi ovde i šta nam i ovde kradu?
Mi se ovde nalazimo kod paviljona, jednog dela ove silne galerije na Otvorenom gde se susrećemo sa vilama koje predstavljaju deo ilirske kulture. Nama pričaju neki novi istoričari ili stari istoričari koji u suštini kreiraju istoriju, kreiraju laži da smo mi zapravo s ovih prostora neki došljaci a da su, na primer, albanci najstariji narod, neki Iliri, neki Dardani. Šta je sad tu? Ko laže, a ko je u pravu? Ili da li imamo dokaze koji mogu da opovrgnu takve tvrdnje?
Pre 150 godine održan je Berlinski kongres 1878. kad su tadašnje najveće sile, dakle Prusija, današnja Nemačka, Francuska, Italija, Velika Britanija, Amerika, zapravo dogovorile kako će izgledati istorija u narednih 200 godina. Za naša područja, Huma, Balkana, imali su tri teze. Prvu, da smo mi potomci Slovena koji su došli u velikim seobama u 7. veku nove ere na ove prostore. Dakle, da mi nemamo nikakve veze sa onim što se je prethodno dešavalo.
Drugo, da su Albanci potomci Ilira, Albanci koji nikada nisu imali ilirska imena, na jedan put pre 150 godina počnu davati svojom deci ilirska imena, da je Aleksandar Makedonski širio grčku kulturu i to je nazvano helenizmom. I to se uči u školama. Nažalost, većina naših starih profesora istorije je išla u Beč ili Berlin ili Pariz ili London ili Vatikan, odnosno Rim, da se uči toj istoriji koju nam onda plasiraju kroz svoje udžbenike, kroz svoje nastavne programe.
Sve tri teze su netačne. Broj jedan, nikada nije bilo velikih seoba. Dakle, nismo mi dolazi sa Karpata, dakle iz Poljske ili močvara Ukrajine i Bjelorusije. Mi imamo kontinuitet, ne hiljade godine, već desetine hiljada godina.
Nova nauka, antropološka genetika, kaže najstari narod u Evropi, baski, Španija i Francuska, 55.000 godina. Drugi, po starosti smo mi, 38.000 godina ovde na Balkanu. Treći, Ukrajina oko Crnog mora. To je nauka. Šta nam rade kad kažu da ste vi došli u 7. veku? Sve što se dešavalo pre. Dakle, sve one pljačke naših bogatstava, to praktično jnestaje. Sljedeća stvar, Albanci potomci Ilira, kao što rekoh, oni tek sa Berlinskim kongresom počinju da daju svojoj deci lirska imena.
I treće, Aleksandar Makedonski. Ako pogledate na Google kojim jezikom je govorio, reći će vam, govorio je pod A, grčki jezik, pod B, dijalekt grčkog jezika. Pogrešno. Aleksandar Makedonski je bio Makedonac, govorio je o Makedonski jezik. Ni jedan Aleksandrov general, osim Ptolomeja, nije znao grečki jezik.
Aleksandar sam za sebe kaže, Demostenu svoje sam detinjstvo proveo na severu sa Tribalima, dakle zapadna morava, velika morava, Tribali su Srbi, i sa Ilirima u njegova doba, od Drine na zapad, Bosna, Crnagora, Hrvatska Slovenija.
I kaže, mi smo svi govorili isti jezik. Dakle, Aleksandar je naš. Mi se možemo sporti oko imena, kako se koji narod zove, kako se koji jezik zove, ali suština je da je to sve naše. Naš jezik, isti jezik, ista kultura, ista tradicija, ista istorija. Tračani, oni su naše ljudi, bugari današnji. Činjenica da smo živeli toliko dugo u odvojenim provincijama i državama, doveli do malo razlika u jeziku, ali nekada od severne Italije, Veneti, naši ljudi, današnje Slovenije, Hrvatske, pa do Crnog mora, sve to je bilo naše. E sada, zašto smo na ovom mestu, zašto govorimo o ilirskim vilama, jer to je naša tradicija više od 3000 godina, koliko se zna, a puno je starija.
Ilirske, slavenske, bosanske vile, ja u nedostatku boljeg izraza koristim izraz ilirsko-slavenske, tako da ljudi znaju o čemu je riječ.
Kako su dolazili osvajači, tako su zatirali našu kulturnu tradiciju, između ostalog i legende o vilama. Mi danas, kroz filmove zapada, znamo o germanskim vilama, o keltskim vilama. A gdje su naše vile? U Srbiji je postojalo 300 vila, od kojih je najpoznatija vila Raviojla, koja je vidala rane Kradljeviću Marku.
Ovde u ovom paviljonu imamo pet vila koju smo radili. Gorska vila, ona je majka svih vila. Vila planinka, ona uvek ima cveće u kosi, ona se penje uz brda, planine, kad je jako strmo, ima mogućnost transformacije u kozu, tako da može da se popne na vrh planine. Crvena vila ispred mene, prelepe crvene kose koje bi češljale uoči zalazka sunca. I ona je bila pored puteva, pored potoka, kad ljudi prolaze, ako se neko zameri, samo ga opali kosom i taj čovek postane bolestan.
Kraljica vila, evo je ovde sa krunom na glavi, ili zlatna vila. Ona je sad šefica svih vila, ona organizuje plesove, kola, ima najljepši glas i odlazi se kupati u jezera. I na kraju bosanska vila koja ima izražene bujne grudi, ima zlatne kose. Tako da sa ovih pet vila govorimo, hej, i ovo je deo naše tradicije koje mora biti promovisana. Možemo se ponostiti mnogim stvarima i moramo povratiti onu istoriju koju su pokušali da nam unište.
