Piše: Vladan Vukosavljević
Drugosrbijanski i evrofanatični mediji, stranke i pojedinci su zapenili od sreće jer misle da su svi oni mnogobrojni ljudi od juče, zapravo njihove pristalice i budući glasači.
Nažalost, moram da im rušim Sneška. Ogromnu većinu je činio pristojan svet, razumne patriotske i svake druge orijentacije.
Vaših autošovinista, džender ideologa, davalaca Kosova i Hilovih sledbenika bilo je kao uvek, svega nekoliko procenata.
Bespotrebno obmanjujete i sebe i druge. Vi ste samo korov u raznobojnom i lepom vrtu srpske istorije i kulture…
Tu knezovi nisu radi kavzi…
Ogroman broj ljudi je bio na protestu. Iznad svih očekivanja. Jasno je da svi ovi ljudi nisu samo pristalice „proevropskih“ subjekata.
Ima i mnogo simpatizera onih stranaka koje su se odlučile da ne učestvuju i sada se verovatno kaju zbog toga. Mislim da će i vlast i opozicija pogrešno da protumače ovu snažnu poruku naroda. Svako na svoj način.
Srbija se meškolji i gunđa, bez vike i površnih strasti. Nešto se krupno pomera u dubokoj strukturi društva i ko to ne bude dobro razumeo biće veliki gubitnik, a vrlo krupan je ulog u igri.
Okupacija u šest slika
Najveći broj prisutnih na skupu „Srbija protiv nasilja“ ne deli političku doktrinu i stavove evrofanatizovanih stranaka, već je tu zbog ličnog zalaganja za promenu stanja u društvu
Slika prva:
Protest organizuju pretežno tzv. prozapadne stranke koje su uglavnom evrofanatizovane i u načelu podržavaju antisrpsku politiku Zapada. To čine sada, to bi činile i ako dođu na vlast. Taj „petooktobarski“ film smo već gledali.
One pozivaju na „promenu sistema“, ignorišući činjenicu da su i same integralni deo okupacionog „sistema“, i kad su na vlasti i kad nisu.
Čini se ipak da najveći broj prisutnih koji će biti na današnjem skupu ne deli političku doktrinu i stavove ovih stranaka, već će tu biti zbog ličnog zalaganja za promenu stanja u društvu.
Slika druga:
Protest uglavnom ignorišu stranke tzv. patriotske opozicije, iz pretežno nejasnih razloga.
Opterećene optužbama za povremeno koketiranje s vlašću po raznim osnovama, one kao da lutaju po političkoj sceni Srbije, nesigurne u svoje odluke i postupke i sa donekle tankom kadrovskom strukturom.
One se zalažu za evroskepticizam i zdraviju nacionalnu politiku, što načelno podržava više od 70 posto biračkog tela, ali u zbiru ne dobacuju do 15 posto glasova, što sasvim odgovara zapadnom okupatoru.
Tzv. patriotske stranke ne vide šta bi kod sebe trebalo da menjaju i uglavnom se zbunjeno vrte u krug. To frustrira mnoge birače.
Slika treća:
Vlast koja je prešla svoj zenit i kojoj vidljivo pada podrška u narodu, panično na to reaguje i zakazuje miting koji ne služi ničemu i koji će samo da poveća rastuću napetost i pogoršaće odnose u društvu, već dovedene do ivice fizičkih sukoba.
Njen lider vidi da ga Zapad polako pušta niz vodu i nastoji da se predstavi kao i dalje jedini pouzdani partner za ispunjavanje svih okupatorskih antisrpskih zahteva i ćefova u bukvalno svim oblastima.
Sve više ga obuzimaju strahovi i sve češće vuče pogrešne i opasne poteze.
Slika četvrta:
U Srbiji ne postoje nezavisni mediji. Oni su, ili pod kontrolom vlasti a samim tim i kontrolom onih koji čvrsto kontrolišu samu vlast, ili su pod direktnom i neposrednom kontrolom Zapada i promovišu pripadajuću okupacionu agendu.
Pretežni deo vrlo aktivnih internet portala, u većoj meri finansiraju NVO koje su osnovale zapadne obaveštajne službe i njihove maskirane filijale.
To znači da građani Srbije imaju veoma otežan ili sasvim zatvoren put do bilo kakvih razumnih, izbalansiranih, koliko-toliko objektivnih i pouzdanih vesti i komentara, koji bi im u centrifugi događaja pomogli da razaznaju skice istine i zdravo rasuđuju.
Okupatoru savršeno odgovara takvo stanje i neprestano ga usavršava i osnažuje.
Slika peta:
Zapad je u velikom obimu izvršio prodor u sve vitalne sfere našeg društva, u privredu, pravosuđe, obrazovanje, kulturu, odbranu, medije, deo SPC, deo vojske i obaveštajnog sektora itd.
Proces traje dugo ali je eskalirao nakon Petog oktobra i danas je Srbiju praktično doveo do ivice statusa nezvanične kolonije.
Neprestanim otvorenim vojnim i političkim atacima na srpski narod u poslednjih više od trideset godina, značajno su iscrpeli našu snagu i volju za otporom i skoro da su nas sasvim porazili. Potpuni pad u kandže Zapada, bio bi i kraj postojanja Srba kao istorijskog naroda.
Slika šesta:
U Srbiji, naročito u Beogradu, u političkim strankama, na univerzitetima i fakultetima, u medijima, u institucijama sistema i državnim ustanovama kulture, uvećao se broj autošovinista koji svesno, aktivno i agresivno rade protiv razumno shvaćenih nacionalnih i istorijskih interesa srpskog naroda.
Njihovo maligno dejstvo oseća se sve više i kod mladih generacija, ali na sreću, još uvek ne u dominantnom obliku.
Ova savremena „peta kolona“ gorki je plod višedecenijskog titoizma i masakra nad nacionalnom elitom u Drugom svetskom ratu i nakon njega, ali je i posledica dugotrajne primene meke moći Zapada na ovom prostoru i odsustva adekvatne protivteže.
Ove slike zaista daju osnov za pesimizam, ali ako iskreno želimo strukturne promene u borbi za opstanak i napredak naroda i države, važno je da mislimo o uzrocima problema koji nas tište a ne samo o njihovim bolnim i vidljivim posledicama
Leka za sve ovo ima, u nama je i oko nas je. Valja ga samo prepoznati i primeniti…
