Država „odmrzla“ cene svinjetine i piletine- Što ste jeli mesa jeli ste
Sve u svemu, država će sigurno ostaviti mesta za cvrčke i brašnaste crve
Do kraja marta ne treba očekivati poskupljenje svinjskog i pilećeg mesa, iako mu cena više nije „zamrznuta“, smatra agroekonomista Milan Prostran.
Vlada Srbije je izmenila Uredbu kojom su propisane maksimalne cene određenih životnih namirnica tako da se ona više ne odnosi na cene svinjskog buta bez kostiju, svinjske plećke, svinjskog vrata i krmenadle sa kostima, kao i celog pileta.
S obzirom na ionako visoku cenu junećeg mesa koje se zbog toga znatno manje kupuje, to je izazvalo zapitanost hoće li svinjetini i piletini sada uzleteti cena.
Ko će da kupi
Prostran ne sumnja da bi i proizvođači i klanična industrija možda i pokušali da iskoriste to što je liberalizovana cena, što više nema ograničenja od strane države, da u tom prvom naletu možda pokušaju da nadoknade nešto od izgubljenog dohotka. To bi, međutim, značilo, da ne bi imao ko da ga kupi jer je cena mesa već dostigla relativno visok nivo s obzirom na kupovnu moć najvećeg broja građana, ističe on za Sputnjik.
Po njegovoj oceni, razlog zbog koga uskoro ne bi trebalo očekivati da dođe do poskupljenja je i to što se još krajem novembra ne samo seosko nego i deo gradskog stanovništva na tradicionalnim svinjokoljima snabdeo mesom po pristupačnijim cenama od onih u trgovinama. Pritom se, dodaje on, narod od Nove godine već dovoljno istrošio da bi prodavci mogli da računaju na poskupljenje mesa.
Poskupljenje moguće od aprila
„Što se tiče nekih budućih vremena, doći će do blagog rasta u narednom periodu. Taj procenat neće biti visok, biće 10-15 odsto, ali tek tamo od kraja marta, imajući u vidu da je nama stočarstvo generalno u velikoj krizi, a posebno govedarstvo i svinjarstvo“, kaže naš sagovornik.
On objašnjava i zašto bi kasnije mogli da računamo sa nevelikim poskupljenjem:
„I dalje će biti visoka cena hrane za životinje i visoka cena energenata. Električna energija je već poskupela, povećana je cena gasu. Ti takozvani ulazni imputi, odnosno troškovi proizvodnje se i dalje povećavaju. Klanična industrija, odnosno uvoznici, amortizuju domaće cene uvozom svinjskog mesa i prasadi. To je jedna igra na tržištu i ne vidim da će tu doći do nekog brzog oporavka“, kaže Prostran.
On podseća da se vodi žestoka polemika između vlasti i proizvođača šta učiniti da se stanje u stočarstvu poboljša. Strategija, kako kaže, može da se stavi na papir, ali je za obnovu stočarstva u Srbiji, po njegovoj proceni, potrebno najmanje narednih deset godina.
Potrošnja stagnira
Proizvodni ciklus kod svinja traje godinu dana, a kod junadi najmanje dve do tri godine, u šta, ističe ovaj iskusni agroekonomista, treba uložiti veliki novac imajući u vidu da smo uništili naše repro-centre, da moramo da uvozimo kvalitetan priplodni materijal. Uz to, u uslovima visokih kamata kada niko i ne razmišlja o kreditnim aranžmanima nije realno očekivati visoke investicije, dodaje Prostran.
Osim velikog novca, iza strategije o razvoju stočarstva, po njegovoj oceni, mora da stoji i potrošač, bilo domaći ili onaj u komšiluku, a svi su, kako ističe, skromne kupovne moći.
„Mi nikako da dostignemo potrošnju iz devedesetih godina prošlog veka kada smo godišnje trošili 65 kilograma svih vrsta mesa po glavi stanovnika. U vreme sankcija 1995. smo pali na svega 32 kilograma, da bi danas dostigli negde oko 50 kilograma“, konstatuje naš sagovornik koji očekuje da i dalje imamo stagnaciju u potrošnji mesa.
U takvoj situaciji koje su svesni i trgovci i klaničari, teško je očekivati da dođe do značajnijeg poskupljenja mesa, zaključio je Prostran.
