Državni udar Tehnokratije je u toku
Bilo je vreme kada se činilo da ono što se odvija je bila ogromna intelektualna greška za udžbenike istorije. Došao je novi virus i svi su poludeli i uništili svo normalno društveno funkcionisanje.
Ispostavilo se da je izgovor samo naslovna priča. Ipak, to podleže ispitivanju.
Iako je mnogo spoljnih komentatora reklo da se sa patogenom treba postupati na normalan način – uz poznat tretman i smirenost, dok su oni najosetljiviji ostali oprezni do endemizma – neki ljudi iznutra postali su žrtve velike zablude. Počeli su da veruju kompjuterskim modelima umesto poznatih stvarnosti. Mislili su da možete sve razdvojiti, suzbiti infekcije, a onda će virus izumreti.
Ovo nikada nije bio verovatan scenario, kao što bi rezonovao svako ko je znao nešto o istoriji pandemija. Sva poznata iskustva stajala su protiv ove besmislene šeme. Nauka je bila vrlo jasna i široko dostupna: zaključavanje ne funkcioniše. Fizičke intervencije generalno ne postižu ništa.
Ali, hej, rekli su da je to eksperiment rođen iz novog razmišljanja. Oni bi to dali.
Kada je postalo jasno da su oni koji su nas zaključali preuzeli moć nad politikom, mnogi od nas su pomislili, zaista, koliko ovo zaista može trajati? Nedelju dana, možda dve. Onda bismo završili. Ali onda se dogodilo nešto čudno. Novac je počeo da teče. I teče. Države su mislile da je to sjajno pa su tako nastavile. Štampači novca su počeli da rade. I nastao je opšti haos: društveni, kulturni, obrazovni, ekonomski i politički.
Sve se dogodilo tako brzo. Meseci su se tako odvijali bez prekida u narativu. Posle nekog vremena postalo je ludo. Bilo je tako malo kritičara. Nismo to znali, ali ih je ućutkala nova mašinerija koja je već bila konstruisana za ovu svrhu.
Među onim što je cenzurisano bila je i kritika „napitka za inokulaciju“ koji je bio u upotrebi i koji će na kraju biti nametnut populaciji širom sveta. Rekli su da je efikasan 95 posto, ali nije bilo jasno šta bi to moglo značiti. Nijedan koronavirus nikada nije bio kontrolisan nijednom vakcinacijom. Kako ovo može biti istina? To nije bila istina. Vakcina nije zaustavila širenje.
Mnogi ljudi su to rekli u to vreme. Ali nismo mogli da ih čujemo. Glasovi su im bili prigušeni ili utišani. Kompanije društvenih medija već su preuzeli interesi povezani sa vladom koji rade u ime obaveštajnih agencija. Verovali smo da su ovi alati dizajnirani da povećaju naše veze sa drugima i omoguće slobodu govora. Sada su korišćeni za emitovanje unapred postavljenog režimskog narativa.
Desile su se čudne industrijske promene. Automobili na gorivo su zastareli u korist novog eksperimenta sa električnim vozilima, zahvaljujući intenzivnoj potražnji potrošača izazvanoj nestašicama usled prekida lanca snabdevanja. Digitalne platforme za učenje dobile su ogroman podsticaj jer su fizičke učionice bile zatvorene. Online naručivanje i dostava na kućni prag postali su popularni jer je ljudima rečeno da ne napuštaju svoje domove, a mala preduzeća su nasilno zatvorena.
Farmaceutske kompanije su, naravno, napredovale, postepeno prilagođavajući stanovništvo na model pretplate. Bilo je pokušaja da se čitave zemlje pretvore u sistem zdravstvenih pasoša. Njujork je ovo pokušao, zajedno sa stvarnom fizičkom segregacijom celog grada, pri čemu su vakcinisani smatrani čistima, dok nevakcinisani nisu smeli da ulaze u restorane, biblioteke ili pozorišta. Međutim, digitalna aplikacija nije funkcionisala, tako da se taj plan brzo raspao.
Sve se ovo dogodilo za manje od godinu dana. Ono što je počelo kao intelektualna greška u javnom zdravstvu na kraju je izgledalo kao digitalni državni udar.
U prošlim državnim udarima prikazane su pobunjeničke vojske sa brda koje su jurišale na gradove i pridružila im se vojska dok su upadale u palatu, a vođa i njegova porodica su pobegli u kočijama ili helikopterima u zavisnosti od epohe.
Robert F. Kenedi Junior: COVID vakcine su biološko oružje koje je razvila američka vojska https://t.co/xnqqWe4j05
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 22, 2024
Ovo je bilo drugačije. Organizovale su ga i planirale obaveštajne agencije u okviru strukture globalne države, veliko resetovanje da se odbace forme prošlosti i sve ih zamene novom distopijom.
U početku su ljudi koji su govorili da je ovo veliko resetovanje ismevani kao ludi teoretičari zavere. Ali onda se ispostavilo da je šef Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab napisao knjigu pod istim naslovom koju možete kupiti na Amazonu. Ispostavilo se da je to HG Velsova Otvorena zavera ažurirana za tehnologiju 21. veka.
Ispostavilo se da postoji mnogo više od toga. Postojao je ugao za sve ovo koji utiče na mehanizme koje koristimo za demokratsku kontrolu društava. Zatrpana u naletu zakona koji su progurani u martu 2020. bila je liberalizacija glasanja koja se nikada ranije ne bi tolerisala. U ime socijalnog distanciranja, glasački listići putem pošte postali bi norma u SAD, zajedno sa poznatim nepravilnostima koje uvode.
Neverovatno, i ovo je bio deo plana.
Istraživati i realizovati sve ovo u realnom vremenu je bilo nezahvalno. To je razbilo stare ideološke paradigme. Stare teorije više ne objašnjavaju svet kako se odvija. To dovodi do toga da se svi ponovo osvrnemo na svoje prioritete, barem oni čiji je um dovoljno prilagodljiv da obrati pažnju. Za široke slojeve intelektualne klase to nije moguće.
Gledajući unazad, trebalo je da znamo da se nešto spremalo na samom početku. Bilo je previše anomalija. Da li su odgovorni ljudi zaista bili toliko glupi da veruju da možete učiniti da virus nestane tako što ćete naterati sve da ostanu kod kuće? To je apsurdno. Ne možete kontrolisati mikrobno carstvo na ovaj način, i sigurno svi sa malo inteligencije to znaju.
Još jedan trag: nikada nije postojao plan rešenja. Šta će tačno četrnaest dana zamrznutih aktivnosti postići? Šta je bilo merilo uspeha? Nikada nam nije rečeno. Umesto toga, elite u medijima i vladi su jednostavno podsticale strah. A onda smo se suočili sa tim strahom i smešnim protokolima kao što su polivanje dezinfekcijom, maskiranje dok hodamo i pretpostavka da je svaka druga osoba prenosilac bolesti.
Ovo je bio psihološki rat. U kom cilju i koliko su ovi skriveni planovi ambiciozni?
Samo četiri godine kasnije, shvatamo težinu onoga što se dešavalo.
Za neke od nas koji smo videli upornu nesposobnost vlade da bilo šta uradi kako treba, a kamoli da primeni plan sa nečim poput preciznosti, razrađene teorije zavere o zaverama i šemama uvek izgledaju neuverljivo. Jednostavno im ne verujemo.
Zbog toga nam je trebalo toliko vremena da vidimo punoću onoga što je urađeno u martu 2020., šeme koja je kombinovala mnoštvo naizgled različitih vladinih/industrijskih ambicija, uključujući:
1) uvođenje pretplatničkog/platformskog modela distribucije farmaceutskih kompanija,
2) masovna cenzura,
3) upravljanje izborima/nameštanje,
4) univerzalni osnovni dohodak,
5) industrijske subvencije digitalnim platformama,
6) masovni nadzor stanovništva,
7) kartelizacija industrije,
8) promena u raspodeli prihoda i učvršćivanje upravne državne vlasti,
9) slamanje „populističkih“ pokreta širom sveta, i
10) centralizacija vlasti uopšte.
Povrh svega, svi ovi napori su bili globalnog obima. Ceo ovaj model zaista prevazilazi granice uverljivosti. Pa ipak, svi dokazi ukazuju upravo na gore navedeno. To samo pokazuje da čak i ako ne verujete u zavere, zavere veruju u vas. Bio je to državni udar digitalnog doba za razliku od bilo čega što je čovečanstvo ikada iskusilo.
Koliko će nam vremena trebati da obradimo ovu stvarnost? Čini se da smo tek u ranoj fazi razumevanja, i da se manje opiremo.
