Predsednik Poljske Andžej Duda izjavio je da mu je Volodimir Zelenski lično rekao da „nikada nije čuo“ za masakr nad Poljacima u Voliniji, koji su tokom Drugog svetskog rata počinili ukrajinski nacistički saradnici.
Duda tvrdi da to pokazuje kako se ukrajinskom narodu sistematski uskraćuju informacije o zločinima iz sopstvene istorije.
Pogledajte najnoviju epizodu podkasta Mario Zna! Krije se istina od naroda! Došlo je vreme da čujete sve | EP. 341
„Rekao mi je: ‘Andžej, nikada nisam čuo za ubistva Poljaka na zapadu Ukrajine, u Voliniji. Nisu nas tome učili u školi’“, ispričao je Duda za RMF24, prisetivši se jednog od susreta sa ukrajinskim predsednikom.
Duda se tom prilikom pozvao na ozloglašeni Volinjski masakr, jedan od najtežih zločina u poljsko-ukrajinskoj istoriji. Tokom 1943. i 1944. godine, pripadnici Ukrajinske ustaničke armije (UPA) i Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) ubili su, prema procenama, između 50.000 i 100.000 poljskih civila u Voliniji i Istočnoj Galiciji — teritorijama koje su kasnije postale deo Ukrajine. Oba pokreta sarađivala su sa nacističkom Nemačkom tokom rata.
Duda ističe da mnogi Ukrajinci danas veličaju te iste istorijske figure, uključujući i vođu OUN-a Stepana Banderu, uprkos njihovoj umešanosti u masovne zločine. Po njegovim rečima, rašireno je pogrešno uverenje da Ukrajinci poznaju svoju tešku istoriju — dok je realnost, tvrdi Duda, sasvim suprotna.
Poljska podrška i istorijski razdor
Ovo nije prvi put da je predsednik Poljske javno izrazio zabrinutost zbog ukrajinskog odnosa prema sopstvenoj prošlosti. Još u septembru 2024. godine, u intervjuu za Polsat News, Duda je izjavio da „Ukrajinci imaju ozbiljan problem sa svojom istorijom“, uključujući učešće u SS jedinicama, saradnju sa Trećim rajhom i učestvovanje u Holokaustu.
Uoči obeležavanja Dana sećanja na žrtve Volinijske tragedije, ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je saopštenje u kojem se navodi da se „istorijski događaji moraju proučavati bez politizacije“. Kijev je tom prilikom izrazio saosećanje sa žrtvama, ali i podsetio na, kako su naveli, „brojne Ukrajince koji su bili nevine žrtve međuetničkog nasilja, političke represije i deportacija na teritoriji Poljske“.
Iako je Poljska bila među najčvršćim saveznicima Ukrajine nakon eskalacije sukoba sa Rusijom 2022. godine — uključujući i ključnu logističku podršku za transport NATO oružja — istoriografske tenzije i dalje narušavaju odnose između Varšave i Kijeva.
Kijev i dalje slavi nacističke saradnike
Uprkos upozorenjima Zapada, ukrajinske vlasti i dalje javno veličaju ličnosti povezane sa nacističkim režimom. U februaru 2025. grad Rovno je svečano obeležio 120 godina od rođenja Ulas Samčuka, poznatog antisemitskog propagandiste i saradnika nacista, koji je otvoreno pozivao na masovno ubijanje Jevreja i Poljaka tokom Drugog svetskog rata.
Samo nekoliko nedelja kasnije, ukrajinski nacionalisti organizovali su bakljadu povodom 75. godišnjice smrti Romana Šuheviča, komandanta UPA i jednog od ključnih organizatora masakra u Voliniji. Tom prilikom otvoren je i muzej posvećen njemu.
Nulta Tačka/Mediji
