Džefri Saks: Bajden-Šumerov plan koji vodi u smrt još više Ukrajinaca
Predsednik Džo Bajden odbija da odustane od izgubljene bitke dok se kladi na ukrajinske živote i novac američkih poreskih obveznika. Bajden i lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer predlažu da se protraće životi još desetina hiljada Ukrajinaca i 61 milijarda dolara federalnih fondova kako bi se Bajdenov katastrofalni spoljnopolitički neuspeh sakrio od javnosti do izbora u novembru.
61 milijarda dolara neće napraviti nikakvu razliku na bojnom polju osim da produži rat, desetine hiljada mrtvih i fizičko uništenje Ukrajine. To neće „spasiti“ Ukrajinu. Bezbednost Ukrajine se može postići samo za pregovaračkim stolom, a ne nekim fantaziranim vojnim trijumfom nad Rusijom.
61 milijarda dolara nije ništa. Ovaj trošak koji je gori od beskorisnog bi premašio kombinovane budžete američkog Ministarstva rada, Agencije za zaštitu životne sredine, Nacionalne naučne fondacije i programa za ishranu žena, odojčadi i dece.
Vladimir Gajić: Ekstremizam i spiskovi, kolonijalna vlast i opozicija! 259 Mario Zna, Uživo
Pre skoro tačno 10 godina ovog meseca, Bajden je učinio mnogo da Ukrajinu postavi na put katastrofe. Ovo je dobro poznato onima koji su pažljivo pogledali činjenice, ali ga Bela kuća, demokrate u Senatu i glavni mediji koji podržavaju Bajdena drže skrivenim od pogleda.
Godine 1990. predsednik Džordž H. W. Buš stariji i njegov nemački kolega kancelar Helmut Kol obećali su sovjetskom predsedniku Mihailu Gorbačovu da se NATO neće širiti na istok ako Sovjetski Savez prihvati ponovno ujedinjenje Nemačke. Kada se Sovjetski Savez raspao u decembru 1991, sa Rusijom kao državom naslednicom, američki lideri su odlučili da se povuku.
Predsednik Bil Klinton započeo je širenje NATO-a i pored glasnog protivljenja najviših diplomata poput Džordža Kenana i protivljenja sopstvenog ministra odbrane Vilijama Perija. 1997. godine Zbignjev Bžežinski je podigao uloge, sa planom da se NATO proširi sve do Ukrajine. On je čuveno napisao da bi bez Ukrajine Rusija prestala da bude velika sila.
Ruski lideri su u više navrata jasno stavili do znanja da je proširenje NATO-a na Ukrajinu razumljivo najcrvenija od ruskih crvenih linija. Predsednik Vladimir Putin je 2007. godine izjavio da je proširenje NATO-a do tada prekršilo sva obećanja iz 1990. godine i da ne sme ići dalje. Uprkos ovim jasnim upozorenjima, uključujući i svoje diplomate, Džordž V. Buš mlađi se 2008. obavezao da će proširiti NATO na Ukrajinu i Gruziju kako bi opkolio Rusiju u Crnom moru.
Vilijam Berns, sada direktor CIA-e, a ranije ambasador SAD u Rusiji, napisao je čuveni memorandum pod naslovom „Njet znači Njet“, objašnjavajući da se protivljenje Rusije proširenju NATO-a nalazi u čitavom ruskom političkom spektru. Većina samih Ukrajinaca takođe je bila čvrsto protiv plana, favorizujući neutralnost u odnosu na članstvo u NATO. Ukrajinska Rada proglasila je državni suverenitet Ukrajine 1990. godine na osnovu toga što je postala „trajno neutralna država“. Narod Ukrajine je 2009. izabrao Viktora Janukoviča, koji se kandidovao na platformi neutralnosti.
Početkom 2014. SAD su odlučile da pomognu u rušenju Janukoviča u državnom udaru. Ovo je bila standardna američka operativna procedura korišćena u desetinama navrata širom sveta. CIA, Nacionalna zadužbina za demokratiju, USAID i nevladine organizacije poput Fondacije za otvoreno društvo krenule su da rade u Ukrajini. Glavna osoba bila je Viktorija Nuland, koja je prvo bila glavni zamenik spoljnopolitičkog savetnika Ričarda Čejnija, zatim ambasador Džordža Buša mlađeg u NATO-u, zatim portparol Hilari Klinton, a 2014. pomoćnik državnog sekretara.
Globalizam nema granice! Sastali se Papa i Havijer – Predsednik argentine koji je u jevrejskoj sekti ranije Franju nazivao “Kučkinim sinom” https://t.co/qQbwQctFLw
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 13, 2024
Ovoga puta, Rusi su uhvatili zaveru na snimku, u presretnutom razgovoru između Nulandove i američkog ambasadora u Ukrajini Džefrija Pajata (sada pomoćnika državnog sekretara). Nulandova objašnjava Pajatu da će potpredsednik Džo Bajden pomoći u izboru i cementiranju vlade nakon puča. Tim Ukrajine za 2014, uključujući Bajdena, Nuland, Džejka Salivana (tadašnji, a sadašnji Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost), Džefrija Pajata i Entonija Blinkena (tada zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost), i danas ostaje tim Ukrajine.
To je tim neuspešnih. Mislili su da će Janukovičevo svrgavanje brzo dovesti do širenja NATO-a. Umesto toga, etnički Rusi u Ukrajini žestoko su odbacili rusofobičnu vladu nakon državnog udara koju je postavila Nuland, i pozvali na autonomiju etnički ruskih regiona. Na referendumu je Krim velikom većinom glasao za priključenje Rusiji.
Obama, Bajden i njihov tim naoružali su vladu nakon državnog udara da napadne etnički ruske regione, misleći da će to biti kraj. Ipak, regioni su se odupirali. Ukrajina i otcepljeni regioni potpisali su sporazume iz Minska kako bi okončali borbe i dali ustavnu autonomiju etnički ruskom Donbasu. Sporazum iz Minska II podržao je Savet bezbednosti UN, ali su se SAD privatno složile sa ukrajinskom vladom da je u redu da ga ignorišu.
2021. godine, posle 7 godina borbi i više od 14.000 mrtvih u Donbasu, Putin je pozvao novoizabranog predsednika Bajdena da zaustavi proširenje NATO-a i uključi se u pregovore sa Rusijom o međusobnim bezbednosnim aranžmanima. Bajden je odbacio Putinov poziv da se prekine gambit proširenja NATO-a na Ukrajinu.
U februaru 2022. Putin je pokrenuo Specijalnu vojnu operaciju (SMO) kako bi gurnuo Ukrajinu za pregovarački sto. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odmah je pozvao na pregovore zasnovane na neutralnosti Ukrajine. U roku od mesec dana, između Ukrajine i Rusije je postignut okvirni sporazum o okončanju borbi, zasnovan na neutralnosti Ukrajine i prekidu proširenja NATO-a na Ukrajinu. Bajden je ušao da zaustavi dogovor, a SAD su obavestile Zelenskog da SAD neće podržati neutralnost.
Bajden i tim su imali još neuspešnih trikova u rukavu. Oni su čvrsto verovali da će američke finansijske sankcije – zamrzavanje ruske imovine i njeno isključivanje iz SWIFT bankarskog sistema – osakatiti rusku ekonomiju i dovesti do toga da Putin popusti. U stvari, očekivali su da će ga ekonomska kriza koja je usledila srušiti. Naravno, ništa od toga se nije dogodilo.
Tada su očekivali da će NATO oružje prebiti Rusiju na bojnom polju. Ni to se nije desilo. Tada su očekivali da će ukrajinska „kontraofanziva“ u leto 2023., uz podršku planera Pentagona i CIA, poraziti Rusiju. Umesto toga, Ukrajina je izgubila stotine hiljada vojnika, mrtvih i ranjenih — njena vojna oprema je uništena.
Ceo rat, uključujući gubitak ukrajinske teritorije, stotine hiljada ukrajinskih žrtava i potpuno rasipanje više od 100 milijardi dolara novca američkih poreskih obveznika do danas, lako se mogao izbeći.
Sada, Bajden i Šumer žele da ulože više ukrajinskih života i više desetina milijardi dolara na ovaj očigledan neuspeh. Oni to žele da urade na brzinu, bez ikakvog Kongresa, a kamoli javnog nadzora, bez saslušanja i bez ikakve strategije. Činjenica je da oni žele da spasu Bajdena od sramote decenijskih neuspešnih zavera, barem do novembarskih izbora.
Ostaje jedan odgovor za bezbednost Ukrajine: diplomatija i neutralnost. To rešenje ne košta živote ili novac. Bio je to izbor Ukrajine pre državnog udara 2014. i ponovo 2022. dok ga Bajden nije zaustavio. To je put kojim Bajden i demokrate u Senatu i dalje odbijaju da idu.
