Европска централна банка одбила је да подржи предлог исплате од 140 милијарди евра Украјини, заснован на замрзнутој руској имовини која се налази у белгијском клириншком гиганту „Еуроклир“, објавио је у уторак „Фајненшел тајмс“, позивајући се на изворе упознате са разговорима.
Према наводима листа, ЕЦБ је утврдила да шема Европске комисије превазилази њен мандат.
ЕУ већ месецима покушава да искористи замрзнуте руске девизне резерве како би обезбедила позајмицу за Кијев вредну 140 милијарди евра, названу „репарациони зајам“. Белгија, у којој се налази око 200 милијарди долара те имовине у приватној клириншкој кући „Еуроклир“, више пута је упозоравала на могуће судске спорове и финансијске ризике ако Унија настави са планом.
Према плану Европске комисије, владе држава чланица требало би да обезбеде државне гаранције како би поделиле ризик отплате тог зајма Украјини.
Званичници Комисије, међутим, упозоравају да земље чланице можда неће моћи да брзо мобилишу новац у хитним ситуацијама, што може довести до поремећаја на тржишту.
Према извештајима, званичници ЕУ питали су ЕЦБ да ли може да делује као зајмодавац у крајњој нужди за „Еуроклир банк“, кредитно одељење белгијског депозитара, како би се спречила криза ликвидности. Званичници ЕЦБ одговорили су да то није могуће, пренео је ФТ.
„Такав предлог није разматран, јер би вероватно прекршио право ЕУ које забрањује монетарно финансирање“, саопштила је ЕЦБ.
Брисел сада, према наводима листа, ради на алтернативним механизмима привремене ликвидности који би подупрли зајам од 140 милијарди евра.
„Обезбеђивање потребне ликвидности за могуће обавезе враћања имовине Руској централној банци важан је део потенцијалног репарационог зајма“, рекао је портпарол Европске комисије, преноси ФТ.
Генерална директорка „Еуроклира“ Валери Урбен прошлог недеље упозорила је да би такав потез био схваћен као „конфискација девизних резерви централне банке, што подрива владавину права“. Москва је више пута упозорила да би свака употреба њених суверених актива била третирана као „крађа“ и да би уследиле контрамере.
Притисак расте у тренутку када се ЕУ суочава са све озбиљнијим финансијским проблемима у настојању да финансијски подржи Украјину у наредне две године, док се напори да се докопа руске имовине интензивирају паралелно са новом америчком иницијативом за окончање сукоба. Економисти процењују да ће се Украјина у периоду 2025–2028. суочити са буџетским јазом од око 53 милијарде долара годишње, без додатних издатака за војску.
Јавни дуг земље, укључујући и државно гарантовани, нарастао је на више од 191 милијарду долара до септембра, саопштило је Министарство финансија. ММФ је прошлог месеца повећао своје пројекције дуга Украјине и сада очекује да ће јавни дуг достићи 108,6% БДП-а.
Нулта Тачка/РТ
