Ekonomija u Nemačkoj nastavlja da pada – DUG BERLINA toliko velik da je svaki Nemac dužan po 30.000 evra
„Nemačka ekonomija je zaglavljena u ovoj krizi“
Čini se da se nemačka ekonomija koleba, a stručnjaci predviđaju sumornu sliku u narednim mesecima, neposredno pred jesenje državne izbore, dok je nivo duga dostigao novi rekord. Obećano „zeleno ekonomsko čudo“ kancelara Olafa Šolca izgleda da pada u vodu, i mogu se desiti političke posledice po vladajuću levo-liberalnu vladu.
Nemačka ekonomska proizvodnja neočekivano je opala za 0,1 odsto u drugom kvartalu 2024. godine, u poređenju sa prvim kvartalom godine, dok je bruto nacionalni proizvod takođe opao za 0,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku.
Komentarišući podatke, Klaus Volrabe, šef ekonomskih istraživanja u prestižnom institutu Ifo, rekao je: „Nemačka privreda je zaglavljena u ovoj krizi“, dodajući da se „nemalo poboljšanja može očekivati ni u trećem kvartalu 2024. na to ukazuju rezultati Ifo indeksa poslovne klime iz jula.”
Tokom nastupa u programu Taggeschau, glavni ekonomista Commerzbank, Jorg Kramer, takođe je izneo strašnu prognozu: „Neočekivani pad bruto domaćeg proizvoda u drugom kvartalu za 0,1 odsto još jednom pokazuje da ne može biti govora o značajnom preokret u Nemačkoj.”
Podaci dolaze u isto vreme da je nivo duga Nemačke dostigao novi rekord od 2,45 biliona evra do kraja 2023. godine, prema izveštaju nemačkog statističkog zavoda, što je za 77 milijardi evra više nego 2022. Sada, svaki građanin ima dug po glavi stanovnika od oko 28.900 evra. Rast duga prvenstveno je vođen povećanom potrošnjom na rat u Ukrajini i rastućim troškovima energije, ali socijalna pomoć, prvenstveno za strance, takođe jede u budžet ogromnom brzinom.
Ekonomska slika se možda neće poboljšati ni u narednim mesecima, a institut Ifo navodi: „Sve u svemu, zaostatak narudžbi nastavlja da se smanjuje, a industriji nedostaju nove porudžbine.
„Procena trenutnog stanja pala je u julu na najniži nivo od septembra 2020. godine, a poslovna očekivanja za naredne mesece značajno su se pogoršala“, dodaju iz instituta.
Kancelar Olaf Šolc obećao je Nemcima daleko veći rast u martu 2023.
„Zbog visokog nivoa ulaganja u zaštitu klime, Nemačka će neko vreme moći da postigne stope rasta, kao što je to poslednji put viđeno 1950-ih i 1960-ih godina“, tvrdio je tada.
Tokom tog perioda, nemačka privreda je rasla 8 odsto godišnje.
Međutim, veći nivoi duga u Nemačkoj predstavljaju problem, jer planovi vlade da poveća potrošnju kako bi podstakli rast nailaze na ozbiljne prepreke pred Ustavnim sudom, najvišim sudom u Nemačkoj. Sud je odlučio da su planovi za preraspodelu oko 50 milijardi evra pomoći za korona virus drugim delovima Nemačke neustavni.
U to vreme, Alternativa za Nemačku (AfD) je predložila niz budžetskih rezova kao odgovor na sudsku presudu, uključujući zaustavljanje transfera oružja Ukrajini, deportaciju migranata i reformu energetske tranzicije radi spasavanja budžeta.
Mnogi stručnjaci primećuju da su sada urušena tri stuba nemačke privrede, koja su se sastojala od jeftine energije iz Rusije, jeftinih dobavljača iz centralne i istočne Evrope i rastućeg izvoznog tržišta u Kinu.
Nestabilna nemačka ekonomija mogla bi da dođe sa političkim posledicama, pri čemu će se stranke koje čine vladajuću vladu suočiti sa poražavajućim rezultatima na predstojećim izborima u istočnonemačkim državama u jesen ove godine. Ankete pokazuju da bi u nekim državama sve tri stranke mogle biti potpuno eliminisane iz parlamenta.
