Eksperti upozoravaju da bi proteini šiljaka iz vakcina protiv COVID-a mogli da izazovu mikrougruške
Mnogi simptomi dugotrajnog COVID-a i povreda od vakcina COVID-19 mogu biti posledica mikrougrušaka u celom telu, koji se koaguliraju i izazivaju različite vaskularne patologije. Mikrougrušci otežavaju ćelijama da dobiju dovoljno kiseonika, što dovodi do simptoma kao što su umor, magla u mozgu i slabost mišića do srčanog i moždanog udara.
U videu iznad, istraživačka novinarka Sharil Attkisson razgovara sa Jordanom Vaughnom, izvršnim direktorom i vlasnikom klinika MedHelp u Birmingemu, u Alabami, o ovom problemu, otkrivajući trostruku antikoagulansnu terapiju koja može pomoći.
80% doživljava olakšanje simptoma nakon tretmana ugrušaka
Von je osnivač i predsednik Fondacije za mikrovaskularna istraživanja (MVRF), koju je osnovao da bi pomogao onima koji pate od povreda izazvanih COVID-19 i dugotrajnog COVID-a. On i njegove kolege lečili su više od 1.500 takvih pacijenata, pri čemu je blizu 80 procenata doživelo značajno smanjenje simptoma.
Pogođeni se kreću od sportista tinejdžera do odraslih u 90-im godinama. Iako je zdravstvenim radnicima lako da otklone iscrpljujuće simptome kao posledicu starenja kod starijih osoba, Von kaže da vidi mnogo sportista koji su pogođeni, a simptome čak ni konvencionalni pružaoci usluga ne mogu da objasne. U korenu oštećenja, rekao je Attkison, nalazi se protein šiljaka:
Osnovni patogen… je šiljasti protein. I, u stvari, ono što je COVID učinilo tako opasnim je ono što čini vakcinu nečim što takođe može da izazove značajne probleme jer, opet, sam šiljak protein je ono što je jedinstveno.
To je ono što čini štetu i to je ono što je zaista patogeni mehanizam ovog virusa… Nažalost… moći koje su izabrane da koriste taj isti šiljasti protein, i zapravo njegov pre-konformacioni oblik, za vakcinaciju stanovništva.
COVID-19 je vaskularni problem, a ne problem disajnih puteva
U junu 2020., jedan od Vaughn-ovih mentora, dr Jaco Laubscher iz Južne Afrike, sugerisao je da su simptomi COVID-19 prvenstveno vaskularne prirode, a ne respiratorne. On je objavio video za lekare koji upozorava da je većina „imala pogrešnu dijagnozu“ kada je u pitanju lečenje COVID-19 kao virusne upale pluća.
On i njegove kolege, uključujući dr Resia Pretorius, objavili su istraživanje koje pokazuje da su mikrougrušci uzrokovani COVID-19 otporni na fibrinolizu, koju vaše telo obično koristi za razbijanje krvnih ugrušaka.
Oštećenje krvnih sudova izazvano COVID-19 takođe objašnjava zašto su respiratori obično doveli do strašnih ishoda za pacijente sa COVID-om. Studija iz februara 2020. objavljena u časopisu Lancet Respiratory Medicine navodi: „Mehanička ventilacija je glavni tretman podrške za kritično bolesne pacijente“ zaražene novim koronavirusom 2019 (COVID-19). U martu 2020. godine, Američko udruženje bolnica je sugerisalo da bi do 960.000 Amerikanaca možda trebalo da podrži respiratore zbog COVID-19.
Ali brzo je postalo očigledno da mehanički respiratori mogu izazvati više štete nego koristi kod značajnog broja pacijenata sa COVID-19. U studiji Journal of the American Medical Association koja je uključivala 5.700 pacijenata hospitalizovanih sa COVID-19 u oblasti Njujorka između 1. marta 2020. i 4. aprila 2020. godine, stope smrtnosti za one koji su primili mehaničku ventilaciju kretale su se od 76,4 odsto do 97,2 odsto, u zavisnosti od starosti.
Slično tome, u studiji na 24 pacijenta sa COVID-19 primljenim na intenzivnu intenzivnu terapiju u oblasti Sijetla, 75 procenata je dobilo mehaničku ventilaciju i, sveukupno, polovina pacijenata je umrla između jednog i 18 dana nakon prijema. Von je objasnio:
Jedna od najgorih stvari koje možete učiniti nekome sa problemom vaskularne regulacije pluća je da povećate pritisak u plućima jer ćete jednostavno zatvoriti više sudova pomoću respiratora, i zato… na mnogo načina respirator je bio smrtna presuda.
Drugi glavni trag u to vreme došao je od ljudi koji su uzimali antikoagulanse da razblaže krv. Oni su imali tendenciju da imaju bolje rezultate COVID-a, ponovo podržavajući vaskularnu prirodu bolesti:
Jedina stvar koja nam je bila neka vrsta signala je da su mnogi ljudi koji su već bili na antikoagulansima ili antiagregantima bili ljudi koji su preživeli hospitalizaciju. Obično to nisu zdraviji ljudi u populaciji, ali iz nekog razloga je postojao neki zaštitni efekat koji im je nudio.
Dakle, postoji nešto u vezi sa antikoagulansnim razređivačima krvi… tako da ljudi koji su na terapiji krvi za početak nisu bili toliko zdravi kada su ponekad imali bolje rezultate nakon COVID-a i ljudi su pokušavali da objasne zašto bi to moglo biti.
Izrael obučavao i naoružao Hamas https://t.co/gDmzOf0S76
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 10, 2023
Tipična dijagnostika propušta mikrougruške
Dugi simptomi COVID-a variraju, ali često uključuju umor, kratak dah, maglu u mozgu, poremećaje spavanja, groznicu, gastrointestinalne probleme, anksioznost i depresiju. Ozbiljnost se kreće od blage do iscrpljujuće, a poremećaj ima mnogo sličnosti sa povredama nakon vakcine.
Mnogi ljudi koji su primili vakcine protiv COVID-19 prijavljuju duge simptome slične COVID-u, kao što su problemi sa pamćenjem, glavobolja, zamagljen vid, gubitak mirisa, bol u nervima, fluktuacije otkucaja srca, dramatične promene krvnog pritiska i slabost mišića. U mnogim slučajevima simptomi su iscrpljujući, ali lekari ih mogu ukloniti kao i sve u pacijentovoj glavi.
„Realnost je da to utiče na sve ako ih imaju [mikrougrušci] i inhibira sposobnost kiseonika da dođe do tkiva“, kaže Von. „I ništa neće dobro funkcionisati ako kiseonik ne dođe do tih tkiva, od vašeg mozga do vašeg vestibularnog sistema, ako uravnotežite svoj sluh. Sve do načina na koji vaše srce radi, na neki način, čak i kako se vaše telo oporavlja od vežbanja”.
Deo problema je što tipična dijagnostička skeniranja ne mogu da otkriju mikrougruške. U Fondaciji za mikrovaskularna istraživanja objašnjavaju da je jedini način da saznate da li su vaši simptomi posledica mikrougrušaka da „pogledate svoju krvnu plazmu kroz imunofluorescentni mikroskop. Ovaj mikroskop je sposoban za uvećanje od 2000k i može detektovati prisustvo amiloidnog fibrina sa imunofluorescentnom bojom”.
Von je, opet, video mnoge slučajeve sportista čiji lekari nisu mogli da pronađu ništa loše na skeniranju, ali koji su znali da nešto nije u redu sa njihovim telom:
Metafora koju uvek volim da koristim je da je skoro kao da stojite pod tušem kod kuće i da ništa ne izlazi iz vašeg tuša. I zvali ste vodoinstalatera i dolazi vam vodoinstalater u kuću, raskopava vam dvorište i kaže vam: „Vodovod je otvoren, zašto ste me zvali?“ I mislim da je tu medicina.
Mnoge stvari koje lekari trenutno rade zaista zavise od toga da li mogu da imaju ili ne dijagnozu. A mnoga dijagnostička oprema koju imamo ne svodi se na malo l nivoa krvnih sudova i nije u stanju da nam kaže šta se zaista dešava na nivou tkiva. Dakle, samo zato što je vodovod otvoren ne znači da se još uvek možete istuširati.
„Problemi sa zgrušavanjem su glavni uzrok patogenosti“
Attkisson je takođe razgovarao sa njujorškim pulmologom dr Pjerom Korijem, koji je pomogao u osnivanju Radne grupe za kritičnu negu Front Line COVID-19 (FLCCC). On i njegove kolege su takođe rano primetili da je zgrušavanje krvi značajan problem u COVID-19:
Započeo sam pandemiju na intenzivnoj nezi i zapravo jedan od prvih radova koje sam napisao još u aprilu 2020. bio je o hiperkoagulabilnosti ili stvarno jakoj sklonosti stvaranju ugrušaka. I to u najtežim oblicima akutnog COVID-a. Dakle, već smo znali da se kod ovih pacijenata dešavaju zaista ozbiljni problemi sa zgrušavanjem krvi.
Kasnije, kada sam prešao na brigu o ovim pacijentima sa dugim COVID-om, bilo je izuzetno složeno… Razumemo da su problemi sa zgrušavanjem glavni uzrok patogenosti… ali reći ću, ipak, da je ovaj sindrom zaista složen.
Postoji niz drugih neregulisanih sistema koje je pokrenuo šiljasti protein, uključujući neregulisani imuni sistem, koji biste mogli da povežete sa nedostatkom pravilnog protoka krvi…
Čak i samo problemi sa zgrušavanjem su složeni jer jedna od stvari koje smo primetili… jeste da sama crvena krvna zrnca imaju tendenciju da se skupljaju. Postoji receptor koji se pokreće šiljkom i vidite ove nakupine crvenih krvnih zrnaca, što nije uobičajen problem koji smo videli u medicini.
Kori je stručnjak za lek ivermektin, široko korišćeni antiparazitski lek koji je ocrnjen tokom pandemije. „Ivermektin zapravo… raspršuje nakupine“, kaže on. Istraživanje je takođe nedavno potvrdilo ivermektin, pokazujući ne samo da je ivermektin delovao protiv COVID-19, već je bio izuzetno efikasan, što je rezultiralo smanjenjem viška smrtnih slučajeva od 74 odsto u 10 država u kojima se najintenzivnije koristio.
Fibrinolitički enzimi mogu pomoći
MVRF planira klinička ispitivanja početkom 2024. kako bi testirala upotrebu trostruke antikoagulantne terapije, nutraceutika i suplemenata za uklanjanje mikrougrušaka usled dugog COVID-a posle vakcina i preležane bolesti. U međuvremenu, Von preporučuje aspirin i fibrinolitičke enzime da „nagnu telo ka fibrinolizi, što je fensi reč da se rešimo ovog mulja“.
Lumbrokinaza je moja glavna preporuka za fibrinolitički enzim, jer je oko 300 puta jača od serapeptaze i skoro 30 puta jača od natokinaze. Ekstrahovana iz kišnih glista, lumbrokinaza je visoko efikasan antitrombotički agens koji smanjuje viskozitet krvi i agregaciju trombocita, a takođe razgrađuje fibrin, koji je ključni faktor u formiranju ugrušaka.
Međutim, razgovarao sam sa kardiologom dr Piterom Mekalom dok smo oboje bili na stomatološkom sastanku u Orlandu i on mi je rekao da ima bolje rezultate sa bromelainom, kurkuminom i serapeptazom. Takođe sam u procesu istraživanja homeopatskog leka zmijskih otrova za koji se navodi da pomaže mnogim ljudima. O tome ću izvestiti u narednom članku.
Istraživači su 2020. pisali u časopisu Journal of Thrombosis and Heemostasis o povoljnim efektima upotrebe fibrinolitičke terapije za COVID-19:
Postoje dokazi i kod životinja i kod ljudi da fibrinolitička terapija kod akutne povrede pluća i sindroma akutnog respiratornog distresa (ARDS) poboljšava preživljavanje, što takođe ukazuje na taloženje fibrina u plućnoj mikrovaskulaturi kao uzrok ARDS-a.
Očekuje se da će se ovo videti kod pacijenata sa ARDS-om i pratećom dijagnozom DIC-a [diseminovana intravaskularna koagulacija] na njihovim laboratorijskim vrednostima, kao što je ono što je primećeno kod više od 70% onih koji su umrli od COVID-19.
Istraživači su prijavili tri studije slučaja pacijenata sa teškom respiratornom insuficijencijom COVID-19 koji su lečeni tkivnim aktivatorom plazminogena (TPA), enzimom serin proteaze koji se nalazi na endotelnim ćelijama koji su uključeni u fibrinolizu ili razgradnju krvnih ugrušaka.
Kori dodaje da zbog toga što se u ovim slučajevima dešava toliko patofizioloških procesa, čak i izvan mikrougrušaka, da bi trebalo formirati novu specijalnost koja se zove spikeopatija za njeno proučavanje. Otkrio je da mnogi ljudi pozitivno reaguju na ivermektin, dok drugi imaju koristi od dodatnih terapija kao što su niske doze naltreksona, pa čak i antihistaminici.
Posledice vakcina protiv COVID-a se nastavljaju
Dr Patrick Whelan, sa odeljenja za pedijatriju na UCLA School of Medicine, napisao je pismo američkoj Upravi za hranu i lekove 2020. godine, upozoravajući da bi vakcinacije COVID-19 mogle da dovedu do problema na mikrovaskulaturi i da budu pogubne za javnost, posebno za decu. Nikada nije dobio odgovor od FDA, ali je 2022. objavio studiju sa kolegama kako bi pratio neželjene događaje izazvane injekcijama.
„Ispostavilo se da su bili prilično česti“, rekao je Attkisonu. „Oko 1 od svakih 800 vakcinisanih pojedinaca razvilo je neku vrstu neželjenog događaja. Ako se borite sa tekućim simptomima, pronađite provajdera koji razume složenost stanja i spreman je da radi sa vama na pronalaženju rešenja”.
Pored fibrinolitičkih enzima i ivermektina, možete pregledati i FLCCC-ov I-RECOVER protokol, koji pruža uputstva korak po korak o tome kako lečiti dugi COVID-19 i/ili reakcije od injekcija COVID-19.
