Eksplozivna analiza: Kako su bolnice, a ne virus, izazvale smrtonosni talas 2020.
Izveštaj kanadske istraživačke grupe Correlation baca sasvim novo svetlo na događaje iz 2020. godine i dovodi u pitanje samu srž zvanične priče o „pandemiji kovida“.
Prema ovom obimnom dokumentu od 400 stranica, talas prekomerne smrtnosti u Evropi i SAD-u nije sledio obrasce virusnog širenja — već je rezultat masovnog, sistematskog pogrešnog lečenja najranjivijih pacijenata u bolnicama i domovima za stare.
UDARNO! Ne propustite! Nova 338. epizoda podkasta Mario Zna!
Autori izveštaja — Džozef Hiki, Denis Rankur i Kristijan Linard — tvrde da ono što je predstavljeno kao „prvi smrtonosni talas“ kovida, između marta i maja 2020, nije bila prirodna pandemija, već veštački izazvana medicinska katastrofa.
„Tamo gde je zabeležena prekomerna smrtnost, ona je bila institucionalnog i jatrogenog porekla — izazvana lošim tretmanom slabih i ranjivih ljudi u bolnicama i ustanovama za negu“, navodi se u izveštaju.
Drugim rečima, ljudi nisu umirali zbog zaraznog virusa, već zbog načina na koji su bili lečeni.
Zapanjujuće je da se talasi smrti širom sveta nisu širili postepeno kao što bi se očekivalo u slučaju epidemije. Naprotiv — do njih je dolazilo naglo i sinhronizovano u različitim državama, ali tek nakon što je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila globalnu pandemiju 11. marta 2020.
Ni jedna zemlja, pa ni gradovi s velikim saobraćajem iz Kine, nisu beležili prekomernu smrtnost pre tog datuma. Primera radi, Rim je imao više avionskih veza s Azijom nego Milano — ali je stopa smrtnosti u Milanu bila čak 18 puta viša.
U Sjedinjenim Državama, najsiromašniji kvartovi Njujorka zabeležili su najviše smrti, dok su gradovi poput Los Anđelesa i San Franciska — s još više veza sa Azijom — prošli znatno bolje.
Šta je ubijalo? Prema autorima izveštaja: bolnički protokoli, respiratori, toksične kombinacije lekova i masovna upotreba sedativa poput midazolama.
U Njujorku je čak 88% pacijenata koji su bili stavljeni na respirator — preminulo.
Stariji pacijenti su rutinski stavljani na ventilatore, često bez jasne potrebe. Lekovi poput hidroksihlorokina i azitromicina davani su u dozama desetostruko većim od preporučenih, što može izazvati smrtonosne srčane probleme.
Ovo nije bila nega — već klanica, pišu istraživači.
Posebno su pogođene bile siromašne zajednice koje su se nalazile u blizini velikih bolnica koje su revnosno sprovodile agresivne protokole. Dakle, siromaštvo samo po sebi nije bilo presudni faktor — već blizina medicinskih centara spremnih da primene panične mere.
Dodatni uzrok smrtnosti, navode autori, može biti i pneumonija izazvana stresom. Masovni gubitak posla, izolacija, strah i neizvesnost razorili su imunološki sistem ljudi, naročito starijih, koji su zatim upadali u mašineriju zdravstvenog sistema pod pritiskom.
S druge strane, gradovi i regioni koji su se uzdržali od panike ili primenjivali konzervativnije terapije — često su prošli bez ozbiljnijih talasa smrti.
Umesto da se virus ravnomerno proširi svim povezanijim urbanim centrima, kao što su nas uveravali eksperti, smrt je pogađala upravo one oblasti koje su najbrže i najagresivnije sprovodile zvanične smernice.
Zaključak izveštaja glasi:
„Podaci ukazuju da je odgovor na proglašenu pandemiju sam proizveo smrtonosnu katastrofu — kroz smrti izazvane tretmanima i bolesti uzrokovane stresom.“
Zaključak je jasan: maske, zatvaranja, eksperimentalne terapije i respiratori nisu samo bili neučinkoviti — već su bili smrtonosni.
A danas, ti isti eksperti i institucije očekuju da im ponovo verujemo.
Ovo nije bila pandemija virusa — već državom odobreno nasilje nad sopstvenim stanovništvom.
Nulta Tačka/Mediji
