„Elita iz Senke“: Nevidljivi arhitekti moderne moći
U svetu u kojem granice između vlade, biznisa i ličnih interesa postaju sve manje jasne, pojavila se nova klasa moćnih posrednika koja menja pejzaž demokratije, vladavine i slobodnih tržišta.
Antropolog Džanin Vedel u svojoj revolucionarnoj knjizi „Elita iz Senke: Kako nova moćna elita u svetu uništavaju demokratiju, vladu i slobodno tržište“ (Shadow Elite: How the World’s New Power Brokers Undermine Democracy, Government, and the Free Market) istražuje živote i mahinacije ovih neuhvatljivih figura, koje naziva „fleksijanima“.
Ova knjiga nije samo još jedno delo o korupciji; ona istražuje sistemsku promenu u načinu na koji moć funkcioniše i postavlja ključna pitanja o budućnosti demokratskih društava.
Vedel je počela sa istraživanjem sveta „Elite iz Senke“ pre više od tri decenije, tokom svojih zapažanja o dinamici moći u Istočnoj Evropi pod komunizmom. Kako su te zemlje prelazile iz komunističkog režima, primetila je zabrinjavajući obrazac: uticajni pojedinci koji su se bez problema kretali između uloga u vladi, privatnog sektora i medija, često ne poštujući tradicionalne granice koje su nekada odvajale ove sfere.
Ovi „fleksijani“ nisu vezani za konvencionalne lojalnosti ili uloge.
Umesto toga, oni funkcionišu u fluidnom okruženju gde mogu koristiti svoje pozicije za ličnu i kolektivnu dobit.
Jedan od primera koji Vedel navodi je onaj poljskog naučnika i bivšeg predsednika parlamenta koji je naišao na grupu visokorangiranih policijskih zvaničnika kako puše marihuanu tokom pauze na sastanku. Ova anegdota, iako naizgled humoristična, osvetljava dublju istinu: u ovom novom svetu, kršenje pravila nije samo uobičajeno, već često ostaje ne kažnjeno, čak je i slavljeno.
Ovo nije ograničeno na postkomunistička društva; to je globalni fenomen.
U Sjedinjenim Američkim Državama, „fleksijani“ ne samo da pomeraju pravila, već ih i prepisuju. Kao npr. slučaj Berija Mekafrija, penzionisanog vojnog generala koji je postao vojni analitičar u medijima, konsultant za industriju odbrane i povremeni profesor. Mekafrijeva moć nije bila zasnovana samo na njegovoj stručnosti, već i na njegovom jedinstvenom pristupu Pentagonu i sposobnosti da tu informaciju koristi u različitim ulogama. Njegovi česti nastupi na televiziji, gde se predstavljao kao nepristrasni stručnjak dok je promovisao pozicije Pentagona, ističu konflikte interesa inherentne fleksijanskom modelu. Uprkos tim konfliktima, Mekafri je održao svoju kredibilnost i uticaj, što pokazuje efikasnost fleksijanskog pristupa.
Vedel uvodi koncept „fleks mreža“ (flex nets), grupa „fleksijana“ koje sarađuju kako bi pojačale svoj uticaj. Ove mreže nisu tradicionalne interesne grupe ili lobiji; one su kompleksnije i manje odgovorne. Funkcionišu sa zajedničkom uverenjem i akcijom, često promovišući specifičan svetopogled i agendu.
Jedan od najistaknutijih primera je „Neokon jezgro“ (Neocon core), grupa međusobno povezanih aktera koji su decenijama radili zajedno na napredovanju svoje ideologije. Vedelina istraživanja, koja su uključivala intervjue sa ključnim figurama i analizu publikovanih materijala, otkrila su da je njihov modus operandi podsećao na uticajne grupe u tranzicionoj Istočnoj Evropi, gde su akteri prelazili između zvaničnih i privatnih organizacija kako bi ostvarili svoje ciljeve, često na štetu institucija koje su služili.
Ono što ove „fleksijane“ i „fleks mreže“ čini tako efektivnim je njihova sposobnost da personalizuju birokratiju, privatizuju informacije i markiraju uverenje. Oni jure različite uloge i predstavljanja, često obavljajući preklapajuće ili ambivalentne funkcije kako bi uvećali svoj uticaj. Oni prikupljaju resurse i koordiniraju napore, stvarajući bazu resursa koja povećava njihovu kolektivnu efikasnost. Štaviše, oni funkcionišu u društvu „istinitosti“ (truthiness), gde se pojavljivanja i samopredstavljanje često prihvataju zdravo za gotovo. Oni su vešti u manipulisanju pojavama, pojavljujući se u različitim ulogama kako bi postigli svoje ciljeve i savijajući onu ulogu koja im trenutno daje najviše kredibiliteta.
Posledice ovog novog poretka moći i uticaja Elita iz Senke su dalekosežne.
On potresa temelje na kojima počivaju moderne države, slobodna tržišta i demokratski poredak. Umesto odgovornosti i transparentnosti, nameću se nevidljive mreže ličnih interesa, dok se javni interes sve više potiskuje na marginu.
Kako upozorava Vedelova:
„U svetu u kojem niko ne može služiti dvama gospodarima, ključni zadatak i za donosioce odluka i za građane jeste da obezbede da oni koji raspolažu moći i uticajem – zaista rade u službi javnog dobra.“
