Elite iz Davosa koriste kontrolu emisija ugljenika kao trojanskog konja za promenu ekonomskog sistema

Osnovna snaga ekonomije je u tome što (kada se pristupi iskreno i uz poštovanje podataka) može nam dati relativno tačnu meru napretka naspram troškova. Ako nagrade prevaziđu troškove nakon pažljivog obračuna onda će taj ekonomski poduhvat uroditi plodom. Sposobnost nepristrasnog merenja proizvodnje, inovacija i prosperiteta od suštinskog je značaja za pravu ekonomiju.

Problem je u tome što ekonomija nije samo matematička nauka, već je, u nedostatku boljeg izraza, i društvena nauka. Treba razumeti psihologiju pojedinca i psihologiju mase. Morate biti upućeni u nedoslednosti ljudskih emocija i želja onoliko koliko ste upućeni u teške realnosti ponude i potražnje. Štaviše, ne rade svi ljudi koji se bave ekonomskim studijama za dobrobit čovečanstva.

Postoji kontingent finansijskih elitista koji nastoje da iskoriste svoje razumevanje psihološke strane ekonomije za društveni inženjering političkih ishoda. Čuli smo da se govori da nauka o nuklearnoj energiji ili nauka o genetici nude moć toliko strašnu da bi mogle da zbrišu civilizaciju ako ih iskoriste pogrešne osobe. Ekonomska nauka u pogrešnim rukama nadmašuje svakog drugog konkurenta jer se može koristiti za porobljavanje čovečanstva zauvek.

Primer: Šta se dešava kada se ekonomija kombinuje sa krajnje levičarskim aktivizmom i naučnim kultizmom zasnovanim na izmišljenim tvrdnjama? Šta se dešava kada grupa ultra-bogatih fabijanskih socijalista udruži svoje resurse da zadavi slobodno tržište i manipuliše ekonomskim ishodima? Šta dobijate kada ogromna mreža međunarodnih korporacija napusti konkurenciju i profitira radi dugoročne agende moći i kontrole?

Pa, dobijate podmukle programe poput ESG-a i grupe poput Saveta za inkluzivni kapitalizam. Dobijate direktnu saradnju između vlada i korporacija kako biste forsirali specifičan način razmišljanja i života. Oni to predstavljaju kao filantropiju a to je zaista složen oblik tiranije.

Ovi konkretni napori su propali, ali ne bez velike borbe od strane slobodarskih glasova i alternativnih medija. ESG je uglavnom mrtav i, koliko mogu da kažem, Savet za inkluzivni kapitalizam je napušten. Međutim, ljudi koji stoje iza ovih programa ostaju na istim pozicijama uticaja.

Kreator ChatGPT-a optužen za seksualno zlostavljanje sestre https://t.co/Wqirikzdwj

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 8, 2025

U smislu podskupa raznolikosti, jednakosti i uključivanja, model „woke“ se u popularnim medijima raspada. Videćete sve manje progresivnih stručnjaka i kreatora sadržaja koji pokušavaju da oblikuju javno mnjenje koristeći „društvenu pravdu“ u narednih nekoliko godina. Oni znaju da je njihovo vreme prošlo. Ali, druga polovina ESG-a, agenda klimatskih promena, je još uvek u toku.

Svetski ekonomski forum, glavni globalistički trust mozgova, prošlog meseca je objavio više informacija pokazujući svoje planove da uvedu oporezivanje ugljenika o „pravdi, pravičnosti i DEI“. Kada govore o „jednakosti u klimatskim promenama“, oni misle na razvojni projekat osmišljen da preraspodeli bogatstvo iz zapadnih zemalja prvog sveta u kase zemalja trećeg sveta.

Narativ je da su ovi delovi sveta bili žrtve klimatskih promena koje je izvršio razvijeni svet. Drugim rečima, naš uspeh se navodno gradi na leđima siromašnih nacija. To nije ništa drugo do prepisivanje starog marksističkog napada na slobodna tržišta – ako neko pobedi onda neko drugi mora da izgubi, a to jednostavno nije fer, pa hajde da srušimo celo društvo da ne bude pobednika.

Ali nisu slobodna tržišta ta koja su stvorila jaz u bogatstvu koji ljuti levičare. Međunarodne korporacije su, u stvari, socijalističke po definiciji i po prirodi. Bez zaštite od strane vlada, bez njihovog opsežnog partnerstva sa birokratama i političarima, uz njihovu ograničenu odgovornost i korporativnu ličnost, većina kompanija ne bi imala prednost pred svima ostalima.

Karbonski krediti(porez na ugljenik) će samo pogoršati tu dinamiku i još više proširiti jaz u bogatstvu, jer će oporezivanje ugljenika slomiti mala preduzeća i ostaviti samo velike korporacije koje mogu da izdrže poresko opterećenje.

Naravno, poreski dolari iz bogatih zemalja takođe će se preraspodeliti siromašnim zemljama, ali ovaj novac neće ići siromašnima u Africi ili Aziji. Ići će u ruke više korporacija, više neprofitnih organizacija i više političara. Na kraju će srednja klasa koja je zapad učinila svetionikom slobode potpuno nestati. Svi će biti jednaki – Svi ćemo biti podjednako siromašni.

WEF ovu promenu naziva globalnom „reorganizacijom“ načina na koji se bavimo ekonomijom. Na čelu ovog plana su, ponovo, globalistički istraživački centri i neprofitne organizacije u partnerstvu sa najvećim korporacijama i centralnim bankama.

Globalisti žele da redefinišu način na koji izračunavamo rast prema njihovim iluzornim metrikama. Kako se kvantifikuje sreća, ili pravičnost, ili čistoća životne sredine, a zatim se to dodaje u BDP? Nije moguće, barem ne na nepristrasan način.

Terminologija poput jednakosti i inkluzije nema nikakve veze sa proizvodnjom ili ekonomskim opstankom. Oni, međutim, imaju mnogo zajedničkog sa idealima socijalnog inženjeringa ESG-a koje većina Zapada odbacuje. Oni daju „inkluzivnom kapitalizmu“ posao klimatskih promena.

Progresivci često osuđuju motiv profita na slobodnom tržištu kao „bolest“ koja će uništiti našu vrstu, ali verujte mi, najgora stvar koja se danas može dogoditi zapadnom svetu je da korporativni moguli odluče da im više nije stalo do novca. Kada grupe mega bogatih narkopata otkriju ideologiju i počnu da vide tebe i mene i društvo kao svoj kućni projekat, svet je u velikoj nevolji. Ono što je najviše uznemirujuće je da se grebu i hvataju za veću moć dok se pretvaraju kao da to rade „u našu korist“.

Hoće li nekoliko njih učiniti dobro? Naravno, to se ponekad dešava. Ali, obično kada elite pokušavaju da utiču na kulturu metodom šargarepe ili štapa, rezultati su katastrofalni.

Moramo prvo da razumemo ovu stvarnost pre nego što ikada budemo mogli da razumemo motive koji stoje iza pokreta „neto nula“. Uporni globalistički pritisak na oporezivanje ugljenika nema nikakve veze sa spasavanjem planete i ima veze sa promenom samog tla ekonomskog pejzaža. Imajte na umu da je globalizam samo modernizovani oblik feudalizma koji se predstavlja kao društveno svesna vladavina.

Ovi ljudi zapravo ne mare za životnu sredinu ili jednakost; njima je stalo do ekološkog oporezivanja i „pravednosti“. To su veoma različite stvari.

I ne zaboravimo da su tvrdnje klimatskih naučnika zasnovane na podacima izvedenim od 1880-ih pa nadalje, dok se ponašaju kao da milioni godina istorije temperature Zemlje ne postoje. Temperature u prošlosti bile su daleko toplije (i daleko hladnije) nego danas, a zapisi o sadržaju ugljenika u atmosferi koji sežu milionima godina unazad pokazuju da ne postoji uzročno-posledična veza između emisije ugljenika i uslova zagrevanja.

U trenutku kada pogledate Zemljinu klimu izvan tog malog dela od 140 godina koji naučnici koriste za svoje podatke, cela teorija globalnog zagrevanja koju je stvorio čovek se raspada. Jedva da smo izašli iz ledenog doba, a ovi ljudi propagiraju oko 1,5 stepeni Celzijusa!

Hajde da umesto toga razmotrimo kratkoročne posledice korišćenja modela kapitala za globalnu ekonomiju. Šta će se dogoditi kada pravičnost postane važnija od zasluga, a neto nula postane važnija od prosperiteta?

Što ljudi imaju više samodovoljnosti, to mogu biti slobodniji. Što više zavise od sistema, to ih je lakše porobiti. Kontrole ugljenika stvaraju ekonomsko okruženje u kojem je samodovoljnost nemoguća jer centralizuje svu proizvodnju u ruke odabrane grupe samoimenovanih „visokih sveštenika“ zaduženih za upravljanje klimatskim promenama. Oni proizvoljno biraju poresko opterećenje i mogu da biraju uslove proizvodnje. Dakle, elite će kontrolisati sredstva za proizvodnju, a sve nam govoreći da su korisnici siromašni.

Čini se da je shema ugljenika poslednja rezerva globalističkih organizacija za stvaranje obrazloženja za preraspodelu bogatstva. Šta će učiniti ako ne uspe? To je teško reći. Pretpostavljam da će pokušati da započnu Treći svetski rat (možda je već počeo). Poenta je da je veliki deo onoga što rade globalisti ponavljanje stare centralizacije i oligarhije. Nazovite to ESG, nazovite to porezima na ugljenik, nazovite DEI, cilj je isti – Uništenje zapada da bi se napravio put za novo mračno doba.

Nulta Tačka/InfoWars/Brandon Smith