EMF radijaciona bolest, brz pad populacije i sve veći broj robota koji zamenjuju ljude
Ljudi odlaze, roboti dolaze?
Dronovi i humanoidne robotske mašine opremljene veštačkom inteligencijom (AI) su u porastu. Istovremeno, na pomolu je značajna populaciona kriza. Ova istraga prepoznaje kako prodor „inteligentnih“ tehnologija, uloga planiranja stanovništva i implementacija politike nakon pandemije – koja služi brzom razvoju „pametnih“ društava zasnovanih na podacima i zasnovanih na politici održivosti – svi doprinose rastućoj populacionoj krizi i uticaju na zdravlje koji favorizuju primenu robota.
Prema demografima Instituta za zdravstvenu metriku i procenu (IHME), ova populaciona kriza mogla bi „potpuno da rekonfiguriše globalnu ekonomiju i međunarodnu ravnotežu snaga – i zahtevaće reorganizaciju društava“. Predloženo je da će, pošto je ovo kriza zamene stanovništva, tehnologija biti deo „rešenja krize zamene“. Očekuje se da će „AI i automatizacija… rešiti zastoj“, kako kaže Fajnenšel tajms.
5G mreže koje integrišu digitalizaciju oblaka i veštačke inteligencije već stvaraju temelje za cvetanje veštačkog života i utvrđivanje uticaja na naše stanovništvo – ali po koju cenu? Da li su sva razmišljanja „plavog neba“ u vezi sa implementacijom robota i veštačke inteligencije zaista za rešavanje društvenih problema, ili za održavanje mega-profita i sumnjivih političkih dobitaka koji na kraju fragmentiraju stanovništvo i, vrlo moguće, demontiraju demokratije? Značajna pitanja zaslužuju našu pažnju, jer putanja naše budućnosti postaje pod velikim uticajem politike veštačke inteligencije i robotike.
Globalna šizofrenija, trguje se ljudskim dušama | Stefan Gajić | Mario Zna, 298 Uživo
Roboti i radno mesto
Zamena ljudi robotima postaje norma. Veštačka inteligencija (AI) podstiče oblike robotike koji zamenjuju ljude širom spektra poslova. Otkriće istraživača i ekonomiste sa MIT Darona Acemoglua da dodavanje robota radnoj snazi i da može da zameni oko 6 ljudi predstavlja zabrinjavajuću perspektivu. Sve veće sposobnosti robota takođe utiču na faktor zamene.
Svetski naučnici upozoravaju: GEOINŽENJERING je zločin protiv ČOVEČNOSTI https://t.co/9ERW5jS4hr
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 13, 2024
Goldman Sachs Research „…ističe da je došlo do značajnog napretka u end-to-end AI, kroz koju se modeli mogu sami obučavati, uklanjajući potrebu da ljudski inženjer sve ručno kodira. To ubrzava razvoj robota, omogućavajući ovim uređajima da brže obavljaju više zadataka i prilagođavaju se novim situacijama (kao što je rad van fabrika). Ovde možete videti izveštaj Goldman Sachsa o globalnoj automatizaciji za 2024.
Pristalice koje se zalažu za povećanje broja robota i odgovornosti na radnom mestu često vide razvoj kao „dobru stvar“ za društvo. Na primer, Svetski ekonomski forum izveštava da mnogi „…roboti upravljaju poslovima koji imaju visoku stopu nesreća ili dugoročne posledice po zdravlje ljudi“. Iako je poznato da roboti mogu imati pozitivne strane kada se bave opasnim zadacima, sveobuhvatna primena robota i automatizacije u drugim oblastima zapošljavanja ubrzava proces zamene ljudi tehnologijom.
Prema The Conversation, „…ankete pokazuju da se istraživači veštačke inteligencije u velikoj meri slažu da će AI postići „razmišljanje“ na nivou čoveka u ovom veku. Postaje sve očiglednije da će se zamena ljudi u različitim ulogama stalno povećavati.
Roboti i automatizacija AI mogu pomoći mnogim proizvođačima da pojednostave proizvodnju i uštede bogatstvo u osiguranju i beneficijama i drugim relativnim „ljudskim“ troškovima. Međutim, od fabričkih radnika, preko nastavnika, do vozača i hirurga, do oblasti poljoprivrede, medicine i upravljanja životnom sredinom, na primer, realnost je da automatizacija ne samo da će eksponencijalno povećati nezaposlenost, već će ugroziti niz veština (uključujući emocionalne i socijalne veštine koje nas čine ljudima). Osim zavodljivih scenarija koje je razvila industrija, robotska automatizacija predstavlja probleme društvu sa ljudima koji postepeno ostaju nesposobni da se takmiče sa ovom tehnologijom u mnogim sektorima.
Prema Future Learn-u, poslovna mreža PricewaterhouseCoopers International Limited (PvC) predviđa da bi do 30% poslova mogli da automatizuju roboti do sredine 2030-ih. Nedavno je preduzetnik Ilon Mask najavio da želi milijardu humanoidnih robota u radnoj snazi do 2040. Ako se to ostvari, to bi značilo da bi oko 6 milijardi radnih mesta nestalo, na osnovu onoga što sugeriše istraživački nalaz ekonomiste MIT-a, Acemoglu.
Kako veštačka inteligencija sve više utiče na radno mesto i spremna je da „popravi zastoj“ za sve manji broj stanovnika, zar to ne bi izvodljivo održalo nižu populaciju – na neodređeno vreme u razvijenim zemljama? I, možda, čak i održalo dalji pad populacije? Na kraju krajeva, robot nema ljudske troškove, potrebe ili ograničenja, i smatra se imovinom koja prkosi bolestima i smrtnosti jer zamenjuju ljudski rad. Generalno, u političkoj klimi „održivosti“ vlade u progresivnim zapadnim tehnološkim društvima ne ohrabruju veće domaće ljudske populacije, sa „demografskim pomacima“ koji se dešavaju, trendovi su ka veštačkoj zameni stanovništva (povećavanje priliva migranata, izbeglica i strateških primene AI/robota, na primer).
Izazovi depopulacije, društvene transformacije i uspona robota…
