Energetska katastrofa čeka EVROPU i to iduće godine, tvrde direktori NAFTNIH KOMPANIJA
EU je „u dobroj formi“ u pogledu energetskih rezervi ove zime, međutim, pravi rizik od manjka leži pred nama 2023. godine, upozorili su glavni rukovodioci nafte i gasa.
Region se suočava sa energetskom krizom bez presedana nakon pada uvoza iz Rusije. Nedostatak nafte i gasa i rekordno visoka inflacija doveli su do opšte krize troškova života u celom bloku.
Ali dok je zabrinutost usredsređena na previranja predstojeće zime, sledeća hladna sezona je period o kojem bi zaista trebalo da brinu, rekao je izvršni direktor velikog trgovca naftom Vitol, Rasel Hardi.
„Pred nama je teška zima, a posle toga imamo i težu zimu u godini koja sledi jer je proizvodnja koja je dostupna Evropi u prvoj polovini 2023. znatno manja od proizvodnje koju smo imali“ , rekao je on na konferenciji u Abu Dabiju prošle nedelje.
Cene energenata su otišle van grafikona i blizu su „nepriuštivosti“ jer mnoga domaćinstva „troše 50% svog raspoloživog prihoda na energiju ili više“, upozorio je izvršni direktor BP Bernard Luni, slažući se sa svojim kolegom da bi sledeća zima „u Evropi mogla biti još izazovniji.”
Iako je EU uspela da popuni svoje energetske zalihe za 90 odsto, prema podacima IEA, rezerve se uglavnom sastoje od ruskog gasa. Ali kako blok ubrzava prelazak sa ruskih isporuka gasovoda, neće biti snabdevanja od bivšeg najvećeg snabdevača bloka.
„Pitanje nije ove zime. Biće to sledeći jer nećemo imati ruski gas – 98% [manje] sledeće godine, možda ništa“, istakao je šef Enija Klaudio Deskalci.
S obzirom na potražnju iz Kine, velikog uvoznika gasa, i vrtoglave cene LNG-a, rukovodioci energetskih kompanija zabrinuti su zbog mogućih socijalnih nemira, ukazujući na neke zemlje EU, poput Češke, gde su domaćinstva zabeležila desetostruko povećanje računa za energiju.
