Sve vesti Svet

ENTONI FAUČI ZLOSTAVLJA ŽIVOTINJE VEĆ 40 GODINA

Nacionalni institut za alergije i infektivne bolesti, odeljenje Nacionalnog instituta za zdravlje koje vodi Entoni Fauči, finansiralo je nedavni eksperiment u Tunisu u kojem su laboratorijski tehničari stavljali glave sediranih biglova u mrežaste kaveze i dozvoljavali izgladnelim peščanim muvama da prave gozbu na njima.

Zatim su ponovili test na otvorenom, sa biglovima stavljenim u kaveze, u pustinji, tokom devet uzastopnih noći, u oblasti Tunisa gde peščanih muva ima u izobilju, a ZVL, bolest izazvana parazitom koje peščane muve nose, bila je „endemska”.

Eksperiment je bio samo jedan od nebrojenih testova urađenih na životinjama uz finansiranje NIH-a, a posebno NIAID-a, tokom decenija. Procene o broju životinja na kojima se eksperimentiše svake godine u Sjedinjenim Državama kreću se od desetina miliona do preko 100 miliona, od kojih je većina plaćena novcem poreskih obveznika. White Coat Waste Project, neprofitna organizacija koja se zalaže protiv državnih testiranja na životinjama, kaže da se u saveznim laboratorijama godišnje eksperimentiše na više od 1.100 pasa.

Za količinu novca i količinu patnje koju nosi, dobitak od eksperimenata je zanemarljiv. Mnogo toga je besmisleno za početak, ali čak i eksperimenti koji imaju za cilj da mere bezbednost i efikasnost lekova su gotovo beskorisni. Po sopstvenim rečima NIH-a:

“Približno 30 procenata obećavajućih lekova nije uspelo u kliničkim ispitivanjima na ljudima jer se pokazalo da su toksični uprkos obećavajućim pretkliničkim studijama na životinjskim modelima. Oko 60 odsto lekova kandidata ne uspevaju zbog nedostatka efikasnosti”.

To je stopa neuspeha od 90 odsto.

Većina tog neuspeha je posledica fundamentalnih razlika između ljudske fiziologije i fiziologije miševa, zečeva ili pasa. Ali čak i među životinjama sa mnogo sličnijom fiziologijom, prediktivna moć testova na životinjama nije impresivna. Između miševa i pacova, postoji samo šezdeset posto šanse da ćete dobiti isti rezultat. A kada ponovite eksperimente na istoj vrsti, samo 4 od 5 puta je rezultat isti — i približno 2 od 3 puta sa toksičnim supstancama.

Pa ipak, testovi se nastavljaju nesmanjeno, iz tri razloga: institucionalna inercija, direktor NIH-a Frensis Kolins i Entoni Fauči.

ENTONI FAUČI ZLOSTAVLJA ŽIVOTINJE VEĆ 40 GODINA

Eksperiment u Tunisu je barem imao neku praktičnu naučnu vrednost. Oko pola miliona ljudi godišnje dobije ZVL, od kojih su mnogi deca, a uglavnom ga dobijaju od pasa. Eksperiment je pokazao da su psi koji su zaraženi parazitom privlačniji peščanim muvama koje prenose virus nego neinficirani psi.

Isto se ne može reći za druge eksperimente koje je platio Faučijev NIAID. Prošle godine, institut je platio Univerzitetu Džordžije 424.455 dolara  da zarazi biglove parazitom pre nego što ih ubije i izvrši disekciju. Svrha eksperimenta je bila da se testira lek koji je, po sopstvenom priznanju istraživača, već bio „opsežno testiran i potvrđen“ na brojnim drugim životinjskim vrstama.

U 2019. godini, NIAID je platio 1,68 miliona dolara za ubrizgavanje i prinudno hranjenje toksičnim lekovima 44 šteneta bigla, pre nego što ih je ubio i secirao. NIAID je platio da se psi podvrgnu „kordektomiji“, poznatoj i kao „de-barking“, kada se psima preseku glasne žice tako da laboratorijski tehničari ne moraju da ih čuju kako zavijaju i laju u nevolji. Svrha eksperimenta bila je prikupljanje podataka o leku „za podršku aplikaciji koja je podneta Upravi za hranu i lekove“, iako FDA izričito „ne nalaže da se lekovi za ljude proučavaju kod pasa“.

Evo još nekih NIH eksperimenata:

• Biglovi su zaraženi upalom pluća da bi izazvali septički šok i „eksperimentalno masivno akutno krvarenje“, a zatim su im dali transfuziju krvi. „Posle 96 sati, životinje koje su još žive smatrane su preživelima i eutanazirane su”.

• Biglovi su zaraženi antraksom kako bi testirali vakcinu koja je već odobrena od FDA.

• “Psi mešanci” su bili podvrgnuti indukovanim srčanim udarima, skenirani magnetnom rezonancom, zatim ubijeni i secirani.

• Svinje, zečevi, zamorci i majmuni bili su podvrgnuti mučnom bolu bez anestezije. To uključuje inficiranje svinja virusom koji izaziva „akutni respiratorni stres, hemoragične manifestacije, paralizu“ i druge simptome; ubrizgavanje bakterija u zečeve koje stvaraju teške infekcije kože i lezije uha i obično uginu u roku od dvanaest sati; inficiranje zamoraca virusom koji uzrokuje „multiorgansko otkazivanje” i smrt, kao i „paralizu zadnjeg ekstremiteta ili prolaps rektuma”; i inficiranje majmuna ebolom i tuberkulozom, od kojih potonji proizvodi simptome uključujući „ubrzano disanje, gubitak težine“ i „nemogućnost da piju“.

• Majmunima su delove mozga uništavali kiselinom da bi povećali njihov kapacitet za teror, a zatim su bili mučeni simuliranim paucima, zmijama i drugim stvarima kojih se instinktivno plaše. Ovi eksperimenti traju više od četiri decenije.

NIH troši više od 40 milijardi dolara godišnje na medicinske eksperimente. Oni su glavni izvor finansiranja osnovnih naučnih istraživanja u Americi. Instituti procenjuju da 47 posto njihovih grantova uključuje testiranje na životinjama.

Verovatno je da je procenat mnogo veći samo za NIAID. NIAID raspolaže budžetom od 6 milijardi dolara. Postoji nepisano pravilo da da biste osvojili NIAID grant, morate vršiti testiranje na životinjama.

„Skoro svi istražitelji su obučeni za istraživanje na životinjama“, rekao je Jim Keen, bivši veterinar USDA i specijalista za zarazne bolesti. „Ako ne koristite taj model, nećete dobiti sredstva”.

Kada istraživač podnese prijavu za finansiranje NIH-a, njihov predlog u prvom krugu pregledaju njihove kolege, od kojih su skoro svi vršili testove na životinjama. “To je nekako incestuozno”, rekao je Keen.

Prema Garet Lahvisu, bivšem neuronaučniku koji je eksperimentisao na miševima i koji je pregledao aplikacije za grantove NIH-a, ova profesionalna izolovanost stvara kulturu grupnog razmišljanja. „Vi imate institucionalnu inerciju zbog svih ovih eksperimenata na životinjama“, rekao je. Jednostavno se podrazumeva da dobar istraživački dizajn podrazumeva eksperimentisanje na životinjama, jer su svi koji ga procenjuju tako obučeni.

Kin, koji je bio uzbunjivač u velikom razotkrivanju zlostavljanja životinja, objavljenom u Njujork Tajmsu, u američkom Centru za istraživanje životinja u Nebraski, veruje da je još jedan razlog za kulturu usredsređenu na životinje u NIH-u, njihovo vođstvo — naime, Fauči i Kolins. „Ljudi poput Faučija i Kolinsa zaista veruju u taj životinjski model“, rekao je on. „Ogroman je uticaj imati njih dvoje na čelu”. Neupitna posvećenost dvojice direktora testiranju na životinjama postavlja ton za nauku u celini: zahvaljujući njima, to je industrijski standard. „Karijere se zasnivaju na tome“, rekao je Keen.

Svakako je Faučijeva karijera zasnovana na tome. Fauči je vršio testiranja na životinjama skoro četiri decenije, a isto toliko dugo nije davao rezultate. Osamdesetih godina prošlog veka zarazio je šimpanze HIV-om u potrazi za vakcinom koja još uvek ne postoji. Kada taj pristup nije uspeo, predložio je prelazak na druge životinje. Još 2016. godine, on je još uvek govorio o verovatnoći nove vakcine protiv HIV-a na osnovu studija na životinjama. Nakon što je lek koji se uzima za crevne bolesti pokazao obećanje u suzbijanju HIV-a kod majmuna, Fauči je lično odleteo u Boston da saopšti dobre vesti rukovodiocima proizvođača lekova. Dve godine kasnije, ispostavilo se da je to bila još jedna glupost.

Fauči iz 1980-ih barem je imao izgovor. Životinjski modeli su možda bili katastrofalni u smislu svojih prediktivnih moći za ljude, ali to je verovatno bila najbolja opcija koju su naučnici imali u to vreme. U 2021. to nije ni izdaleka tačno.

„Znanje u nauci o životu se udvostručuje svakih sedam godina“, rekao je dr Tomas Hartung, toksikolog koji rukovodi Centrom za alternative testiranju na životinjama Univerziteta Džons Hopkins. „Sada imamo oko 1.000 puta više znanja nego u vreme kada smo dizajnirali testove na životinjama”.

Danas naučnici mogu da stvore „mini-mozak“ da bi istražili da li i kako SARS-CoV-2 utiče na moždane ćelije. Softver za mašinsko učenje može nadmašiti testove na životinjama u predviđanju toksičnosti desetina hiljada hemikalija kod ljudi. Tehnologija „Organi-na-čipu” koristi tkivo dobijeno od matičnih ćelija za kreiranje simuliranih organa na slajdu veličine USB stika, koji se mogu kombinovati da bi se stvorile simulacije celog ljudskog tela. U bliskoj budućnosti, AI će verovatno moći da ekstrapolira iz ovih simulacija da bi modelirala čitavu populaciju pacijenata. Ta tehnologija bi mogla da zameni celu fazu ispitivanja na životinjama u procesu razvoja leka, sa rezultatima koji vam zapravo nešto govore.

Ali nazivati ovo „alternativom“ testiranju na životinjama je, u izvesnom smislu, pogrešno, rekao je Džeremi Bekam, zagovornik prava životinja i stručnjak za javno zdravlje. To bi značilo da je ono što su oni zamenjivali uopšte bilo korisno.

„Ovi eksperimenti su skoro svi koještarija i nije im potrebna ’alternativa’ sama po sebi jer ništa ne postižu“, rekao je Bekam. „To je kao da pitate ’Šta je alternativa astrologiji?“

Nulta Tačka/Leighton Woodhouse