Epidemija STRAHA: Zašto su uplašeni ljudi neprijatelji slobode i zašto je strah najveća bolest
Fokus medicinske, medijske i političke elite pomerio se sa činjenica na raspirivanje i uvećavanje straha a kroz taj strah, svedoci smo, manipulacija dobija na ekspanziji i učinkovitosti.
Ne tako davno, ljudi širom sveta pa tako i u Srbiji bili su hrabriji, nisu se plašili ni prehlade ni bajoneta a umni ljudi su tada još rekli „jedino čega se moramo plašiti je sam strah“.
Te reči su tada bile istinite i s pravom izgovorene. Ljudi su znali da je strah moćna emocija koja ograničava sposobnost da rasuđujemo, delujemo mudro i radimo zajedno. To je takođe emocija koja je zarazna i koja se ne može lako umanjiti ili raspršiti.
Na ličnom nivou, odluke donete pod emocionalnim pritiskom straha retko su najbolje, a često i najgore. Strah može izvući ono najbolje u nama, ali često može izvući i najgore. To će se verovatnije dogoditi što društvo postaje fragmentiranije. Strah među različitim grupama ljudi stvara kontekst nas-nas-njih u glavama pojedinaca, ili čak stav „svako-za-za sebe“, koji suprotstavlja jednu grupu ili čak svakog od nas jedni protiv drugih.
Sada podignite taj osećaj straha na nivo nacionalnog biračkog tela. Narod ili nacija koja je paralizovana strahom donosi ishitrene odluke na osnovu svojih strahova od onoga što bi se moglo dogoditi, a ne nužno na osnovu trenutne situacije. Kada se to dogodi, društvo može brzo degenerisati, gde naši osnovni instinkti određuju naše ponašanje u društvenom okruženju po zakonu džungle.
UN objavio rat “teorijama zavere”: Ko spomene Klausa Švaba, Rotšilda ili Izrael može da završi u zatvoru- https://t.co/rfTTgdQ74E
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 1, 2023
Ruzvelt je to znao, kao i naši današnji lideri. Razlika je u tome što danas naše političke i medijske elite stvaraju, proširuju i uživaju u tome, umesto da pokušavaju da rasprše strah. Umesto da promovišu nadu i snagu karaktera u nama, na način sa početka prošlog veka, oni trguju strahom i njegovom društvenom podelom saputnika kako bi fragmentirali naše društvo.
To je stara, ali efikasna strategija zavadi pa vladaj, i nažalost, funkcioniše previše dobro. Mehanizam za zavadi pa vladaj je konstantna bubnjanja Velike laži, koja je takođe oproban i pravi metod za kontrolu društva. Prvo ga je praktikovao i usavršio Jozef Gebels u nacističkoj Nemačkoj koristeći masovne medije, ali ga uspešno koriste SSSR i svaki drugi komunistički i diktatorski režim u svetu od 1930-ih.
Društveni mediji su moćniji od starih medija
Razlika danas je masovno i sveprisutno prisustvo društvenih medija. Njegov domet i socijalna zasićenost u društvu su veličine veće nego što su ikada bile moguće. Štaviše, naše političke i medijske elite stvaraju i preuveličavaju strah, a da ne pominju ni tu reč. „Strah“ je gurnut u našu kolektivnu psihu pod maskom naše vlade koja nas čuva „bezbednim“, dok demonizuje svakoga ko osporava taj narativ.
Ponavljanje medija i farmaceutske industrije o tome kako se zaštititi od COVID-a 19 uvek uključuje više lekova i manje slobode. To je po dizajnu. Elite koje upravljaju društvom znaju da kada dovoljno naših prijatelja, komšija, saradnika i drugih sa kojima smo u interakciji postanu više uplašeni nego racionalni, njima se lako manipuliše i deli u grupe koje se konfrontiraju.
Da li to zvuči kao teorija zavere?
Da, verovatno, ali to je i način na koji je Štazi, istočnonemačka bezbednosna agencija, praktično svakog komšiju pretvorila u doušnika. Rezultat je bio da su se ljudi plašili da urade bilo šta što bi se moglo protumačiti kao protiv komunističke vlade Istočne Nemačke. U svetlu onoga kroz šta smo prošli poslednje tri godine – i onoga što se čini na horizontu – optužba za teoriju zavere je izgubila svoju žalbu.
Od teorije zavere do činjenica
Podsetimo se, na primer, kako su se oni koji su primili vakcinu protiv COVID-a 19 okrenuli protiv onih koji su ostali nevakcinisani. Kontrast i društvena podela nisu mogli biti jasniji ili promišljeniji. Vakcinisane osobe su mediji i portparoli vladinih agencija okarakterisali kao nesebične, pametnije i bolje ljude od onih koji su odbili vakcinu.
Sa druge strane, medicinska, farmaceutska, medijska i vladina elita su javno ismevali „anti-vaksere“, kako su ih nazvali. Optuženi su da su ludi u teoriji zavere sa niskim nivoom inteligencije koji nisu hteli ili nisu mogli da „prate nauku“, čak i kada su pratili nauku od stručnjaka kao što je Robert Maloun, jedan od pronalazača mRNA tehnologije, i drugih medicinskih lekari u Evropi i Aziji, uključujući bivšeg potpredsednika kompanije Pfizer dr Majkla Jedona, od kojih su svi de-platformisani sa mejnstrim medija i društvenih medija.
U stvari, svaki „alternativni“ lek za eksperimentalne i veoma opasne mRNA vakcine, kao što je ivermektin, je po kratkom postupku odbačen, iako su nacije koje su koristile ivermektin imale najnižu stopu smrtnosti. Kao što je gore navedeno, mnoge medijske ličnosti, pa čak i medicinski stručnjaci sa suprotnim mišljenjima su ućutkani, osramoćeni i prebačeni u profesionalni zaborav, zamenjeni usaglašenim zamenama. Ta praksa se nastavlja do danas, a Russell Brand je najnoviji primer demonetizacije od strane YouTube-a.
U svetlu povreda i smrtnih slučajeva od vakcina, i zapanjujućeg profita koji su vakcine donele farmaceutskoj industriji, broj ljudi koji veruju mejnstrim medijima, vladi i vakcinama, danas je mnogo manji nego pre tri godine.
Narativi teorije zavere postali su činjenice zavere.
Dakle, koja je završnica promocije i nametanja klime straha u društvu?
To je jednostavno. Uplašeni ljudi su daleko popustljiviji i stoga ih je lako kontrolisati, pacifikovati, nadgledati i dehumanizovati. Sledeće što znate, svi ćemo jesti bube i svideće nam se.
Protivotrov za strah je, naravno, sloboda i pristup stvarnim i suprotnim informacijama, tako da svaka osoba može da odluči svoje mišljenje. Podsticanje, omogućavanje i osnaživanje privatnih lica da donesu informisanu procenu o svom zdravlju i sredstvima za život takođe su deo rešenja. Živo, razmišljajuće i aktivno društvo informisanih pojedinaca nije ni približno tako ranjivo na polarizirajuću klimu straha koju nam nameću naše elite.
Ukratko, živeti u strahu znači živeti u ropstvu.
