Тиха инвазија већ је у току – и не долази од људи. Према новом истраживању, више од 20 одсто садржаја који се препоручује корисницима на Јутјубу чини такозвано “смеће вештачке интелигенције“ (AI slop): масовно произведен, алгоритамски генерисан материјал без стварне вредности, осмишљен искључиво да привуче кликове и генерише приходе.
Истраживање које је спровела компанија Kapwing обухватило је 15.000 најпопуларнијих Јутјуб канала и показало да најмање 278 њих функционише као фабрике аутоматизованог садржаја. Заједно остварују више од 63 милијарде прегледа и преко 221 милион претплатника, уз процењену годишњу зараду од око 117 милиона долара. Реч је о глобалном феномену који подједнако погађа САД, Европу, Латинску Америку и делове Азије.
Садржај који доминира овим екосистемом често је бизаран и лишен сваког смисла: анимирани ликови који понављају насумичне радње, вештачки генерисани клипови катастрофа праћени опуштајућом музиком, или карикатуралне сцене прилагођене алгоритму, не људима. Један од најпознатијих примера је канал са анимираним мајмуном који води фантастичне битке и броји милијарде прегледа.
Истраживачи овај феномен описују као нову фазу дигиталног загађења.
Реч је о садржају лишеном наратива, контекста и креативне намере – произведеном искључиво да задржи пажњу што је дуже могуће. Ови канали функционишу као „фабрике А/Б тестирања“, у којима се не тражи смисао, већ формула која најбоље задржава поглед корисника.
Последице су дубље него што делује на први поглед.
Овакав садржај потискује информативне и образовне форме, утиче на концентрацију и навике публике, и постепено претвара интернет у простор константне, плитке стимулације.
Уместо знања – рефлекси.
Уместо истраживања – бескрајно скроловање.
Истовремено, око овог феномена развија се читав подземни екосистем. У онлајн заједницама широм света, нарочито у земљама са нижим примањима, деле се „рецепти“ за прављење вирусног садржаја, а многи у томе виде једини извор прихода. Алгоритам не прави разлику између информативног текста и дигиталног отпада – он награђује само оно што задржава пажњу.
Иако платформе попут Јутјуба тврде да раде на сузбијању неквалитетног садржаја, сам модел пословања им иде у супротном правцу. Систем награђује количину, не квалитет. Брзину, не смисао. Реакцију, не разумевање.
Тако интернет, који је некада обећавао слободну размену знања, све више личи на аутоматизовану траку бесмисла – простор у коме алгоритми производе, препоручују и конзумирају садржај уместо људи.
Питање више није да ли ће овај тренд стати, већ да ли ћемо на време препознати цену коју плаћамо за удобност бескрајног скроловања.
