Estonija se ograđuje bunkerima – Spremili projekat ukopavanja da se „zaštite od Rusije“
Čini se da Estoniju vode političari koji se ugledaju na albanskog diktatora Envera Hodžu koji je celu svoju zemlju opasao bunkerima pre 60 godina.
Estonske vlasti planiraju da izgrade odbrambenu liniju duž granice sa Rusijom do 2025. godine
Estonija se sprema da testira seriju prototipova bunkera, koji bi trebalo da budu deo linije utvrđenja duž njene granice sa Rusijom od 294 kilometra, izvestio je u ponedeljak novinski list ERR.
Projekat bi trebalo da obuhvati 600 bunkera i očekuje se da će koštati estonske poreske obveznike oko 60 miliona evra (65 miliona dolara). Vlada još uvek odlučuje o konačnom dizajnu bunkera, a trenutno razmatra tri različita modela.
Estonske odbrambene snage će testirati prototipove u septembru tako što će na njih ispaliti granate od 155 milimetara.
Vlada tek treba da utvrdi tačne lokacije objekata, ali je proces nabavke za njihovu izgradnju već završen. Šef odeljenja za infrastrukturu u Državnom centru za odbrambene investicije, Kadi-Kai Kolo, rekao je za ERR da vlasti žele da postave bunkere na državnom zemljištu, ali da će takođe biti u razgovorima sa privatnim vlasnicima zemljišta do kraja godine .
Izgradnju takozvane „Baltičke odbrambene linije“ prvobitno je najavio u januaru estonski ministar odbrane Hano Pevkur. Letonija i Litvanija su se takođe pridružile projektu.
Pored bunkera, odbrambena linija bi trebalo da sadrži protivtenkovske barijere, betonske trouglove nazvane ‘zmajevi zubi’, žilet-žicu i protivtenkovske mine. Napominje se, međutim, da bi ovi uređaji bili postavljeni samo u slučaju sukoba.
Vlasti u glavnom gradu Litvanije, Viljnusu, saopštile su prošle nedelje da su izradile planove da ceo grad opkoljavaju protivtenkovskim preprekama, odnosno „ježevima“ od čeličnih greda i betonskim konstrukcijama od zmajevih zuba, pre kraja godine.
Gradonačelnik Valdas Benkunskas rekao je da grad očekuje da će prepreke biti spremne do jeseni ove godine, rekavši da je Vilnjus „jedan od glavnih vojnih ciljeva, pa je neophodno učiniti sve što je moguće, pored vojnih mera, da se zaštiti. ”
Brojne zemlje NATO-a, posebno one u istočnoj Evropi, nedavno su tvrdile da bi Moskva mogla da odluči da napadne članicu vojnog bloka predvođenog SAD kada se sukob u Ukrajini završi. Navodnu pretnju zapadni lideri su iskoristili kao opravdanje za povećanje vojnih izdataka i pružanje dodatne podrške Kijevu.
Moskva je oštro negirala planove za napad na bilo koju državu EU ili NATO, odbacujući takve zabrinutosti kao propagandu. Ruski predsednik Vladimir Putin sugerisao je da su takve tvrdnje zapadnih lidera „potpuna besmislica i zastrašivanje sopstvenog stanovništva samo da bi iz njih izbili novac“.
