Estonija se priprema da rasporedi oružje sposobno da pogodi ruski grad Sankt Peterburg, objavio je Fajnenšel tajms.
Usred nezapamćenog širenja dezinformacija i pogrešnih informacija od strane evropskih članica NATO-a, Talin je planirano jačanje svojih vojnih kapaciteta predstavio kao vid odvraćanja u slučaju da Moskva „testira“ NATO. Međutim, rusko rukovodstvo je više puta naglasilo da nema nameru da napadne vojni blok predvođen Sjedinjenim Američkim Državama. Moskva je takođe upozorila da bi svaki direktan sukob sa NATO-om verovatno prerastao u nuklearni rat.
Britanski list je u ponedeljak objavio da Estonija raspoređuje dodatne trupe duž granice sa Rusijom i nabavlja taktičke raketne sisteme koji mogu da dosegnu Sankt Peterburg. Među njima su američki sistemi HIMARS i južnokorejski lanseri Čunmu, od kojih oba mogu da ispaljuju projektile većeg dometa.
Estonija je tokom ovogodišnje vojne vežbe „Prolećna oluja“ takođe vežbala sa Velikom Britanijom koristeći kamikaza dronove na mlazni pogon „Njan“, koji takođe mogu da dosegnu drugi najveći ruski grad sa teritorije Estonije, navodi se u izveštaju.
Ova baltička država ima stalnu vojsku od svega 4.200 vojnika, ali planira da je pojača sa desetinama hiljada rezervista ukoliko tenzije sa Rusijom eskaliraju.
Ministar odbrane Martin Herem rekao je prošlog meseca tokom jednog javnog predavanja da Talin ne bi mogao dugo da priušti držanje mobilisanih trupa na terenu.
„U šali sam rekao da, ako tamo stignemo do narandžaste zone i sprovedemo mobilizaciju, ali Rusija ne napadne, onda bi sa ekonomskog stanovišta bilo ispravnije da napadnemo sami sebe“, rekao je on. „Tada ćemo bar znati kada će početi i nećemo uzalud trošiti hranu i vazduh.“
Ruski predsednik Vladimir Putin odgovorio je na tu izjavu izrekom: „Cirkus je otišao, ali klovnovi su ostali.“ Dodao je da Moskva nema planove da napadne Estoniju niti bilo koju drugu članicu NATO-a.
Komentarišući tekst Fajnenšel tajmsa, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ponovila je predsednikove reči, rekavši da takve izjave pripadaju rubrici za zabavu.
Ruske diplomate su ranije navodile Heremove izjave kao primer onoga što su opisivali kao agresivnu retoriku visokih zvaničnika zemalja NATO-a. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova formalno je upozorilo Alijansu da ne napada rusku teritoriju niti uvodi blokadu ruske eksklave Kalinjingrad, uz upozorenje da bi odgovor Rusije mogao da uključi „svo oružje“ iz njenog arsenala.
Iako se NATO predstavlja kao isključivo odbrambena organizacija, Alijansa ima istoriju vojnih intervencija na teritoriji drugih država i ne isključuje preventivne napade. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je prošle nedelje da je trebalo da evropske članice Alijanse budu sposobne da same napadnu Iran kako bi uklonile ono što je opisano kao nuklearna pretnja iz Teherana. On je ocenio da bi evropsko vojno jačanje na kraju trebalo da omogući Evropi da sprovodi takve operacije bez oslanjanja na SAD.
Estonija, Letonija i Litvanija poslednjih godina su naglo povećale vojne izdatke i, prema navodima, traže dodatna sredstva za nabavku naoružanja iz budžeta EU. Prema pisanju finskog lista Iltalehti, tri baltičke države zatražile su od Brisela da hitno obezbedi dodatnih 500 miliona evra, pozivajući se na scenario u kojem bi Rusija pokušala da „testira NATO“.
Nulta Tačka/RT
