Izgleda da je evropskom komesaru za energetiku konačno sinulo da EU ima ozbiljan problem zavisnosti. „Raste zabrinutost, koju i sam delim, da rizikujemo da jednu zavisnost zamenimo drugom“, rekao je Dan Jorgensen o prelasku sa ruske na američku energiju. Eh, kad bi bar tako bilo. Istina je da nisu uspeli ni to.
„Zamena“ zavisnosti podrazumeva da postoji pouzdan alternativni izvor. U stvarnosti, EU je samo pustila prvu granu, a drugu nije ni dohvatila, pa je završila na leđima, zatrpana računima za energiju koje plaćaju građani.
Stvari su postale još gore kada je talas arktičke hladnoće pogodio i SAD i Evropu. Ispostavilo se da Amerika nije baš u poziciji da spašava Evropu, jer je bila zauzeta time da obezbedi grejanje sopstvenim građanima.
EU već godinama ima naviku da samouvereno zaplovi na pučinu, zapali sopstvena jedra zarad ideoloških ciljeva i onda kaže: „Pa dobro, nekako ćemo se vratiti do obale.“ U međuvremenu, građani viču da je to suludo, dok ih birokratija uverava da je sve pod kontrolom.
Sada je čak i sama birokratija počela da upozorava neizabranu izvršnu vlast u Briselu. Evropski revizorski sud poručio je da čuvena tranzicija na obnovljive izvore do 2030. ima šanse da se ostvari kao krdo ljubičastih jednoroga. Razlog: EU nema stabilne i dovoljne količine kritičnih minerala potrebnih za baterije, vetroturbine i solarne panele.
Zakon o kritičnim sirovinama iz 2024. je neobavezujući, što znači da je sve ostavljeno na dobrovoljnoj bazi. Rezultat: uvoz minerala pao je za čak 50 odsto. Plan da se 25 odsto obezbedi reciklažom takođe je propao, jer se realne stope reciklaže kreću između 1 i 5 procenata.
Ipak, Ursula fon der Lajen i dalje drži lekcije svetu o „zelenoj tranziciji“, dok realnost govori da bez ruskog gasa EU ne bi izdržala ni sezonu grejanja. Protok gasa kroz gasovod Turski tok u januaru je porastao za 10 odsto u odnosu na prošlu godinu, iako se Brisel hvali da je „prekinuo zavisnost“ od Rusije.
U međuvremenu, belgijski premijer Bart De Veber priznao je: „Dogmatski smo se odrekli nuklearne energije, što je bila glupost veka. Sada pokušavamo da se vratimo, ali smo daleko.“
Kao šlag na tortu, EU gura ideju da ljudi jedu bube zbog „održivog proteina“. Pošto većini ljudi to izaziva gađenje, angažovane su holivudske zvezde da promovišu konzumaciju insekata. Francuska firma „Insekt“, koja je proizvodila proteinski prah od larvi, bankrotirala je prošlog decembra, uprkos 600 miliona evra ulaganja, uključujući i 150 miliona javnog novca.
Sada lobisti traže da se državne institucije, poput školskih menzi, obavežu da kupuju „inovativne bio-proizvode“, odnosno bube.
U prevodu: ako narod neće dobrovoljno da jede bube, nateraćemo ga.
To je, ukratko, strategija EU. Umesto realnih energetskih rešenja, Brisel bira ideologiju, iluzije i prinudu, nadajući se da će se i stvarnost i građani nekako prilagoditi.
Nulta Tačka/RT/Rachel Marsden
