EU cenzura: VLASTI u Amsterdamu zabranile Telegram
Amsterdam je zabranio svojim državnim službenicima da koriste usluge za razmenu poruka Telegram na svojim poslovnim telefonima, navodeći navodne kriminalne aktivnosti u aplikaciji i rizik od špijunaže, javio je u ponedeljak radio-emiter BNR.
Portparol amsterdamskog IT savetnika Aleksander Šoltes potvrdio je izveštaj BNR-a, navodeći da je zabrana usvojena krajem aprila, ali da nije javno saopštena.
UŽIVO! KREĆE LOV NA DRUŠTVENIM MREŽAMA! SVI SMO POTENCIJALNE METE
Telegram je „sigurno utočište za hakere, sajber kriminalce i dilere droge“, tvrdi Šoltes, dodajući da postoji zabrinutost i zbog moguće špijunaže putem aplikacije.
Prema izveštaju, prošlog septembra gradski odbornik Amsterdama Fatihja Abdi pozvao je na nacionalnu zabranu platforme, tvrdeći da se mladi ljudi regrutuju putem aplikacije da počine zločine širom zemlje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Holandije ima listu „najrizičnijih“ aplikacija koje ne bi trebalo da se instaliraju na poslovnim telefonima, piše BNR.
Telegram, koji navodno koristi skoro dva miliona ljudi u Holandiji, najveća je aplikacija koja je zabranjena otkako je vlada zemlje prošle godine zabranila korišćenje kineske platforme za kratke video snimke TikTok na poslovnim telefonima.
Oprobana “taktika”! Kina uvela obavezne pregleda za putnike zbog MAJMUNSKIH BOGINJA https://t.co/lGEXb8CCsg
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 17, 2024
Telegram je najčešće korišćena aplikacija za razmenu poruka u Rusiji, a poslednjih godina dobija i popularnost u ostatku sveta, posebno nakon što je Meta promenio podešavanja privatnosti WhatsApp-a.
Kao i WhatsApp ili Messenger, Telegram omogućava korisnicima da šalju privatne i grupne poruke. Međutim, za razliku od svojih američkih konkurenata, takođe omogućava korisnicima da postave kanale za širenje vesti i ažuriranja pratiocima.
Vlasnik Telegrama, rođen u Rusiji, Pavel Durov, insistirao je da poštuje prava korisnika Telegrama na privatnost i slobodu izražavanja. U intervjuu u aprilu sa američkim novinarom Takerom Karlsonom, Durov je rekao da je odbio zahteve za deljenje korisničkih podataka sa vladom SAD ili da se u platformu ugrade takozvani nadzorni „backdoors”“.
Durov je u julu objavio da je Telegram dostigao 950 miliona aktivnih korisnika mesečno i da nastavlja da brzo raste. Durov, koji je prvi osnovao VK, ruski odgovor na Fejsbuk, prodao je svoj udeo u VK i napustio Rusiju 2014. zbog neslaganja sa vladom. Živeo je u nekoliko zemalja dok je tražio najbolje mesto za vođenje Telegrama i na kraju se nastanio u Dubaiju.
Zvaničnici EU pokušavaju da regulišu Telegram i navodno razmatraju klasifikaciju aplikacije kao „veoma veliku onlajn platformu“. Ovo bi dovelo aplikaciju za razmenu poruka fokusiranu na privatnost do strogih pravila cenzure EU.
Nulta Tačka/RT
