EU glasa o rezoluciji da se „govor mržnje“ označi kao zločin
U okviru sve veće podrške cenzuri unutar EU, Evropski parlament je glasao za rezoluciju koja se odnosi na označavanje takozvanog „govora mržnje“ kao zločina širom Unije. Odluka, koju su kritičari uporedili sa Orvelovim „Velikim bratom“, trebalo bi da redefiniše pejzaž slobode govora u Evropskoj uniji.
Ovaj potez je privukao značajnu pažnju zbog svog potencijalnog uticaja na lične slobode. Kritičari tvrde da bi to moglo dovesti do prekoračenja i suzbijanja slobode govora. Ipak, Evropski parlament ostaje čvrst u svom stavu, tvrdeći da je ova radikalna promena ključni korak u borbi protiv mržnje i da treba da se sprovede.
Pre rezolucije, Maite Pagazaurtundua (Španija), izvestilac za izveštaj i član Komiteta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove, rekla je:
„Trenutni pravni okvir EU pokriva samo govor mržnje i zločine iz mržnje po nekim osnovama, ali trenutno ne postoji zajednička, sveobuhvatna pravna definicija na nivou Unije. Sa novom društvenom dinamikom, normalizacija mržnje evoluira veoma brzo i moramo se zaštititi kao društvo i zaštititi ljude koji su napadnuti, proganjani i maltretirani.
Radikalne mreže i ekstremna polarizacija su povoljno okruženje za povećanje ovih ponašanja kojima se krše osnovna prava. Ovim izveštajem tražimo od Saveta da da zeleno svetlo za donošenje zakona protiv zločina iz mržnje i govora mržnje u evropskim okvirima, uvek u skladu sa principom proporcionalnosti i garantovanjem slobode izražavanja za građane.
Bil Gejts koji bi svima da ograniči putovanja zbog klimatskih promena leti privatnim avionom iz Švajcarske u Australiju da gleda teniski mečhttps://t.co/uQ9hxjvqf1
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 23, 2024
Iz Evropskog konzervativca:
„Dokument postavlja dva osnovna cilja: uključivanje govora mržnje među zločine EU navedene u članu 83(1) TFEU-a koji navodi „naročito teške zločine sa prekograničnim dimenzijama“—kao što su terorizam, trgovina ljudima, trgovina drogom i oružjem, pranje novca i organizovani kriminal—i podležu minimalnim pravilima EU u vezi sa definicijama i kaznama. Prema zvaničnom objašnjenju, govor mržnje zaslužuje istu oznaku jer je toliko ozbiljan da ne pogađa samo pojedinca ili zajednicu „već i društvo u celini, podrivajući temelje EU“, dok mu društveni mediji istog trenutka daju „prekograničnu dimenziju” takođe.
„Drugi cilj koji je naglašen u rezoluciji je proširenje definicije govora mržnje i zločina iz mržnje na nekoliko dodatnih kategorija žrtava. Trenutno, zakoni EU ih definišu kao mržnju samo prema određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti ili etničkoj pripadnosti, što levičarski zakonodavci tvrde da nije ni približno dovoljno u današnjem svetu.
„Stoga, dokument poziva na proširenje definicije na ‘pol, seksualnu orijentaciju, rod, rodni identitet, rodno izražavanje, polne karakteristike, godine, invaliditet i bilo koje druge osnovne karakteristike.’ Bez objektivne definicije, lako je zamisliti da to funkcioniše kao blanko ček za pokrivanje svega zbog čega bi se neko mogao uvrediti.”
