Лондон и Брисел усаглашавају своје нападе на америчке технолошке гиганте. Под слабим изговором заштите потрошача, покушавају да поставе темеље за обимне планове цензуре преко милијарди евра казни.
Када је немачки министар за културу, Волфрам Вајмер, прошле недеље изнео оштре критике на рачун америчких дигиталних платформи, његова порука је делимично изгубљена међу таласима сопствене хипокризије. Сада знамо да министар не држи превише до ауторских права или приватне својине.
Агресивна одбрана
Вајмер је Мету, Гугл и друге оптужио да су „дигитални колонизатори“ чији пословни модел зависи од експлоатације креативног потенцијала корисника и његове монетизације за сопствену корист. Политички одговор на ову наводну неправду треба да буде нека врста дигиталног пореза, који ће се наплаћивати национално како би се овакво понашање зауставило.
Наравно, реч је искључиво о обезбеђивању додатних прихода држави, која је већ превише централисан „Левијатан“.
Са својом агресивном реториком, Вајмер чврсто стоји у традицији недавне политике ЕУ, која све више подсећа на дигиталну доктрину Лондона.
Оно што гледамо је готово театрална представа технолошки заосталог континента. Брисел може да створи најгушћу мрежу дигиталних регулатива на свету, али у оваквом окружењу нико се не усуђује да оснује стартап способан да конкурише америчким или кинеским технолошким гигантима и АИ индустрији.
Ово су мере одбране, са обимним каталогом регулатива, дизајниране да отворе врата цензури. Циљ је спречавање појаве контрајавности на платформама попут Икс, јавности способне да указују на пропусте европске управе, централизацију ЕУ и раст концентрације моћи у Бриселу.
☦️ Света Петка – светитељка која није тражила публику, већ истинуhttps://t.co/xOhodKF6NI
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 27, 2025
Апсурдне казне
У економским проблемима и са смањеном геополитичком снагом, Лондон и Брисел почели су да намећу гломазне казне америчким корпорацијама.
Еплу је недавно наређено од стране Трибунала за конкуренцију у Великој Британији (CAT) да плати до 1,75 милијарди евра, јер је наводно злоупотребио тржишну моћ и оштетио програмере апликација преко превисоких провизија на куповине и претплате у периоду од октобра 2015. до краја 2020.
Регулатори тврде да провизија до 30% по трансакцији није оправдана и да ограничава конкуренцију. Епл је најавио жалбу.
Очигледно, господин у „колевци либерализма“ и даље не разуме уговорну слободу и индивидуалну сувереност.
Слична ситуација је у Бриселу. Европска комисија казнила је Мету, власника Фејсбука и Инстаграма, јер компанија наводно пружа незадовољавајуће системе за пријаву незаконитог садржаја попут терористичке пропаганде или злостављања. Такође је оптужена за ограничавање приступа истраживачима и коришћење „тамних образаца“ да би манипулисала изборима корисника. Мета мора да плати 200 милиона евра и повећа сарадњу у будућности.
Битка за суверенитет података
У сржи овога је жеља европских регулатора за неограниченим приступом корисничким подацима и интерним процесима комуникације, у духу предлога о контроли приватних четова. Европа има још планова за своје грађане.
Верујући у овај дух, Европска комисија је у септембру Гуглу изрекла рекордну казну од 2,95 милијарди евра због наводних анти-монополских кршења у онлајн оглашавању. Од 2014, Гугл је наводно злоупотребљавао доминацију тржишта приоритизујући своје производе у оглашавању. Компанија сада мора да реконструише дигитално тржиште како би избегла „своју предност“.
Један изузетак у овом европском рату против америчке дигиталне доминације је ТикТок, који остаје под снажном кинеском контролом. Казна од 530 милиона евра је предвиђена због наводних кршења закона о заштити података, укључујући неовлашћене преносе података ван ЕУ у Кину. Недостатак транспарентности у оглашавању и одсуство функционалног регистра за огласе такође су спорни.
Међутим, „ТикТок театар“ служи углавном као одвраћање пажње од правог циља Европе: изазивање САД у дигиталној економији регулативним „клештима“ и стварање притиска у нерешеном трговинском сукобу.
Централно планирање против индивидуалне суверености
Чак и са системске перспективе, аргументи Европске комисије и британских регулатора не стоје. Сваки корисник улази у добровољан уговор, као и програмери апликација. Епл исправно напомиње да је око 84% апликација у његовој продавници бесплатно. Сваки појединац може да се пребаци на алтернативне технологије, попут Андроида. Нико није приморан да користи ТикТок или да тамо поставља видео снимке.
Ескалациона стратегија Европе поново показује њихову нелагоду према конкуренцији, приватној својини и индивидуалној слободи избора. Може се рећи да они суштински не разумеју принципе слободне тржишне економије.
Наводно заштита потрошача је само параван за дубљу политичку агенду која тежи цензури и потчињавању приватног предузетништва.
У стварности, сведоци смо нове ескалације инвазивних политика од стране централизованих регулаторних власти у Бриселу и Лондону. Политика коју америчка влада под председником Доналдом Трампом вероватно неће толерисати. Трансатлантске тензије расту. Следећи чин трговинског спора одиграће се управо на овом дигиталном бојишту и наставиће да се интензивира.
Можда је ово савршен тренутак да Доналд Трамп оштро реагује према Лондону и Бриселу. Драстично повећање тарифа могло би неке од њих да заустави и стави притисак на законодавце да престану да играју опасне игре цензуре.
