Европска унија последњих месеци улази у период у којем се све чешће поставља једно опасно питање: да ли „демократија“ у Европи и даље постоји као стварна вредност или је сведена на политички слоган? Забране кандидатура, милионске казне државама, притисци на дигиталне платформе и хапшења због објава на друштвеним мрежама постају нова европска реалност.
У Француској и Румунији судским одлукама елиминисани су поједини водећи опозициони политичари из изборне трке. У Немачкој се све отвореније говори о забрани читавих политичких структура под изговором борбе против „опасних идеологија“. Истовремено, Мађарска је кажњена са милион евра дневно зато што одбија да прихвати илегалне мигранте, иако влада у Будимпешти тврди да тиме штити националну безбедност и границе ЕУ.
Паралелно са тим, Брисел је покренуо жестоку офанзиву против дигиталних платформи. Под изговором борбе против „дезинформација“ и „говора мржње“, уводе се драконске казне за компаније које не спроводе садржајну контролу у складу са политиком ЕУ. Критичари упозоравају да се тиме у пракси успоставља систем превентивне цензуре.
Још озбиљније је то што све више грађана у појединим земљама ЕУ бива хапшено због објава на интернету – не због директних позива на насиље, већ због политичких ставова, оштре критике власти или спорних мишљења. Граница између заштите јавног реда и кажњавања слободног говора постаје све нејаснија.
„Демократија“ под контролом администрације
Званични Брисел све ове мере правда „заштитом европских вредности“, али у пракси се дешава супротно:
- политичка конкуренција се сужава,
- суверене одлуке држава кажњавају се новцем,
- медијски и дигитални простор улази под строгу регулацију,
- а грађани се све чешће суочавају са кривичним последицама због речи.
Тако се ствара парадокс: у име демократије уводе се механизми који личе на управљану, контролисану демократију.
Европа на раскрсници
Све више аналитичара упозорава да Европска унија улази у фазу у којој институционална моћ надјачава демократски избор. Одлуке се доносе у администрацијама и судницама, а не на бирачким местима. Националне владе које одступе од линије Брисела постају мете финансијских, правних и политичких санкција.
Питање које све гласније одјекује Европом гласи:
Да ли је „демократија“ још увек стварна вредност – или само реч која служи као покриће за централизовану контролу?
Од одговора на то питање зависи не само политичка будућност ЕУ, већ и поверење милиона грађана који све теже разликују заштиту „демократије“ од њеног тихог укидања.
