Češki premijer Andrej Babiš uporedio je Evropsku uniju sa Rimskim carstvom u njegovim poznim godinama, tvrdeći da Brisel svojim ekonomskim, klimatskim i bezbednosnim politikama slabi evropski blok.
Babiš se vratio na vlast u decembru nakon što je njegov pokret ANO osvojio 34,5 odsto glasova i 80 mesta u donjem domu parlamenta koji ima ukupno 200 poslanika. Od tada se profilisao kao jedan od vodećih zagovornika nacionalnog suvereniteta, preispitivanja politika EU i pragmatičnijeg pristupa evropskim ekonomskim i bezbednosnim izazovima.
U intervjuu objavljenom u nedelju, Babiš je optužio Brisel da vodi ekonomiju EU ka padu kroz ono što je nazvao agresivnom agendom dekarbonizacije.
„EU je sada verovatno na istom putu kojim je išao kraj Rimskog carstva“, rekao je on za Fajnenšel tajms.
Napori EU da postepeno ukine upotrebu fosilnih goriva postali su sve kontroverzniji. Kritičari u Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Mađarskoj i Slovačkoj tvrde da klimatski ciljevi, naplata emisije ugljenika i ekološka pravila povećavaju troškove energije i slabe konkurentnost industrije, dok se vlade istovremeno suočavaju sa rastućim izdacima za odbranu i ekonomskim posledicama sukoba u Ukrajini.
Babiš je takođe rekao da će Prag verovatno ove godine propustiti NATO cilj izdvajanja dva odsto BDP-a za odbranu, uprkos tvrdnji da je taj cilj ispunjen 2025. godine. Za pritisak je delom okrivio budžetski deficit koji je ostavila prethodna proevropska vlada Petra Fijale.
Ovo pitanje deo je šire rasprave unutar EU o zavisnosti od Sjedinjenih Država, koje učestvuju sa oko 60 odsto ukupne vojne potrošnje NATO-a. Predsednik Donald Tramp upozorio je da bi SAD mogle da smanje svoju ulogu u odbrani Evrope ukoliko članice NATO-a značajno ne povećaju vojnu potrošnju.
Debata je dodatno razotkrila različite poglede unutar češkog državnog vrha. Babiš i predsednik Petr Pavel, bivši visoki vojni zvaničnik NATO-a i otvoreni pristalica Ukrajine, sukobljavali su se oko odbrambene politike, pomoći Kijevu i predstavljanja Češke na skupovima NATO-a.
Iako Babiš kao premijer i lider parlamentarne većine ima veća formalna ovlašćenja, Pavel i dalje predstavlja uticajan glas u spoljnoj i bezbednosnoj politici.
Ekonomski pritisci, bezbednosni izazovi i oslanjanje na spoljnu vojnu zaštitu čine osnovu Babiševog poređenja sa antičkim Rimom.
Pozne vekove Rimskog carstva obeležili su politička nestabilnost, ekonomske teškoće i preopterećenost vojske. Carstvo se sve više oslanjalo na strane trupe, dok je istovremeno imalo problema da finansira sopstvenu odbranu, usled pada trgovine i ekonomske aktivnosti, kao i sve većih spoljašnjih pritisaka.
Zapadno rimsko carstvo formalno je palo 476. godine nove ere kada je svrgnut njegov poslednji car. Politička vlast se raspala na niz naslednih kraljevstava, a Evropa je ušla u vekove decentralizacije i nestabilnosti.
Nulta Tačka/RT
