Ako ste se ikada pitali zašto umetnička scena Evrope poslednjih godina sve više liči na manifest levih i „vouk“ ideologija – odgovor leži u Briselu.
Prema eksplozivnom izveštaju koji je 23. aprila objavio tink-tenk MCC Brisel, Evropska unija sistematski koristi kulturu kao sredstvo za sprovođenje radikalne društvene i političke agende. U pitanju je tiha, ali uporna manipulacija jezikom, redefinisanje evropskog nasleđa i promocija postnacionalnog društva – sve to finansirano milijardama evra iz džepova poreskih obveznika.
Izveštaj pod nazivom „Žargon ‘raznolikosti’: Kako EU prisvaja kulturu za svoje ciljeve“ napisala je dr Katalin Deme, istoričarka umetnosti i stručnjak za kulturu koja je dve decenije predavala na Univerzitetu u Arhusu, Danska, pre nego što se pridružila MCC Brisel.
Ovo je njihov kraj: Istina izlazi na videlo | Dejan Lučić | Mario Zna, 326 Uživo
Deme ukazuje na zabrinjavajuće sličnosti sa lingvističkim tehnikama totalitarnih režima i tvrdi da EU forsira termine poput „raznolikost“ i „inkluzija“, dok namerno izbegava reči kao što su „nacija“ i „identitet“. Ova zamena termina često dolazi po cenu temeljnih vrednosti na kojima je Evropa izgrađena.
U analizi politike EU u sferi kulture, autorka detaljno razmatra Novu evropsku agendu za kulturu i budžet programa Kreativna Evropa, koji favorizuje teme poput migracija, rodne ideologije i ekologije, dok zanemaruje ili direktno potkopava hrišćansko nasleđe i vrednosti prosvetiteljstva.
Za European Conservative, Deme je izjavila:
„Ovaj izveštaj otkriva uznemirujući trend: prisvajanje kulture u političke svrhe pomoću ogromne finansijske moći EU. Novac poreskih obveznika, koji bi trebalo da podrži raznovrsnu umetnost Evrope, koristi se za projekte usklađene sa uskom, levom ideologijom – često suprotstavljene nacionalnim identitetima i tradicionalnim vrednostima.“
Većina Nemaca veruje da će AfD pobediti na narednim saveznim izborima https://t.co/8Cew7maFnv
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 24, 2025
Među ključnim nalazima izdvajaju se:
- Prednost se daje politički nabijenim projektima nad tradicionalnim umetničkim oblicima i kulturnim nasleđem;
- Izbegavanje reči „nacija“, umesto koje se koristi „zajednica“, posebno u projektima vezanim za migracije i izbeglice;
- Muzika, ples i teatar koji otvoreno kritikuju ideju nacionalne države i promovišu rodnu ideologiju (kao što je projekat EuroNoize).
Deme primećuje i pojavu „distopijskog žargona“ u evropskom kulturnom diskursu, u kojem izrazi poput „održivost“, „inkluzija“ i „raznolikost“ potiskuju vrednosti kao što su lepota, nasleđe i izvrsnost.
„Ova sistemska prisvajanja tiho potkopavaju kulturnu dušu Evrope“, upozorava Deme.
Zaključak izveštaja je jasan: fokusiranje na specifičnu ideološku agendu, koju finansira Brisel, rizikuje stvaranje bezlične, transnacionalne tvorevine – na račun raznovrsnih, istorijski bogatih kultura država članica.
Nulta Tačka/InfoWars
