EU neće ukinuti zabranu uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG), čak ni dok Brisel sprema “dugotrajni” energetski šok koji bi mogao da natera članice da uvedu štednju goriva, izjavio je komesar za energetiku Dan Jorgensen.
U intervjuu za Financial Times, Jorgensen je upozorio da “ova kriza neće brzo proći” i da “cene energije će biti dugo visoke” zbog prekida snabdevanja izazvanih ratom SAD i Izraela protiv Irana, skoro potpunim zatvaranjem Ormuskog moreuza i napadima na energetske objekte u Zalivu.
Jorgensen je priznao da je situacija sada ozbiljnija nego na početku krize, iako EU “još nije u kriznoj situaciji sa snabdevanjem,” Brisel se “priprema za najgore scenarije,” uključujući štednju ključnih proizvoda kao što su avionsko gorivo i dizel, a moguće je i oslobađanje nafte iz strateških rezervi “ako situacija postane kritična.”
Međutim, koliko god stvari bile loše, Jorgensen je naglasio da neće biti promena u zakonodavstvu EU koje predviđa prestanak uvoza ruskog LNG do kraja 2026. godine, umesto toga se favorizuju mnogo skuplje alternative iz SAD “i drugih partnera.” EU je takođe odlučila da zabrani uvoz ruskog gasa do jeseni 2027.
Upornost Brisela da odbije jeftinu rusku energiju naišla je na oštru kritiku nekih evropskih lidera. Mađarski premijer Viktor Orban upozorio je da “Evropa ide ka jednoj od najtežih ekonomskih kriza u svojoj istoriji,” naglašavajući da je “jedini izlaz ukinuti sankcije na rusku energiju. Odmah.” Budimpešta je više puta optuživala Brisel da “puca sebi u nogu” sankcijama protiv ruske energije.
Moskva je podržala ovu poruku. Izaslanik Kremlja Kiril Dmitrijev predvideo je da će “Evropa i Velika Britanija moliti za rusku energiju” kako se kriza produbljuje, upozoravajući da bi cena nafte mogla da skoči na 150–200 dolara po barelu.
Sukob je poremetio globalne lance snabdevanja i bacio energetska tržišta u haos. U četvrtak je cena sirove nafte porasla na oko 111 dolara po barelu, dok je cena gasa u EU skočila na oko 50 evra po MWh, što je porast od 56% u odnosu na februar.
Nulta Tačka/RT
