Kako saznaje Nulta Tačka Brisel trenutno razmatra da li da platformu ruske proizvodnje podvrgne svojim zakonima o „dezinformacijama“.
Zvaničnici EU razmatraju navođenje Telegrama kao „veoma veliku onlajn platformu“, potez koji bi uvrstio ovu mesendžer aplikaciju u one koje podležu strogoj cenzuri.
Blumbergov izveštaj do kojeg smo došli citira anonimne izvore koji tvrde da je Brisel kontaktirao Telegram u pokušaju da utvrdi koliko ljudi redovno koristi platformu. Telegram tvrdi da ima oko 41 milion aktivnih korisnika mesečno, što je cifra koja ga stavlja ispod praga od 45 miliona korisnika u EU za strogu regulativu prema Zakonu o digitalnim uslugama (DSA).
Evropska komisija trenutno broji 19 „veoma velikih onlajn platformi“ i pretraživača, uključujući Amazon, Facebook, Instagram i TikTok.
Prema uslovima DSA, ove platforme moraju označiti sve reklame kao takve, izbegavati ciljanje oglasa na korisnike na osnovu „osetljivih podataka“ kao što su njihova etnička pripadnost, seksualnost ili politička orijentacija, i da ugrade funkcije za zaštitu „privatnosti, bezbednosti, i bezbednost maloletnika“, navodi Evropska komisija.
ULTRA HIPNOZA NARODA! SAŠA RADULOVIĆ U BUNKERU! UŽIVO! VEČERAS OD 20h
Platforme su takođe obavezne da ograniče „širenje nelegalnog sadržaja“ i „pozabave se širenjem dezinformacija“. U celom tekstu DSA reč „dezinformacija“ pominje se 13 puta, a da je ne definiše. Aktivisti za slobodu govora tvrde da vlade često koriste taj termin da ućutkaju činjenično ispravne, ali politički neprikladne narative.
DSA je stupio na snagu ranije ove godine i omogućava EU da kazni platforme sa čak 6% njihovog globalnog godišnjeg prometa ako prekrše njena pravila. Zakon takođe dozvoljava ponavljačima da budu zabranjeni da rade u bloku.
Vlasnik Telegrama, rođen u Rusiji, Pavel Durov, insistirao je da poštuje prava korisnika Telegrama na privatnost i slobodu izražavanja. U intervjuu sa američkim novinarom Takerom Karlsonom objavljenom prošlog meseca, Durov je rekao da je odbio zahteve za deljenje korisničkih podataka sa vladom SAD ili da se u platformu ugrade takozvani nadzorni „bakdori“ .
Kao i WhatsApp ili Messenger, Telegram omogućava korisnicima da šalju privatne i grupne poruke. Za razliku od svojih američkih konkurenata, takođe omogućava korisnicima da postave ‘kanale’ za širenje vesti i ažuriranja pratiocima. Prošlog meseca, glavni ukrajinski špijun, Kiril Budanov, kritikovao je Telegram zbog toga što je dozvolio anonimnim kanalima da objavljuju informacije o sukobu u suprotnosti sa režimom cenzure u Kijevu.
Prema statistikama koje je prikupio SimilarVeb, Telegram je najpopularnija aplikacija za razmenu poruka u Ukrajini. Budanov je tvrdio da ovo predstavlja „ogroman problem“ za napore Kijeva da ograniči protok štetnih informacija sa bojnog polja.
