Evropska unija odobrila je svojoj pomorskoj misiji u Indijskom okeanu (za koju očigledno mnogi nisu ni znali da postoji) da zaustavlja i ukrcava se na ruske tankere iz takozvane „flote iz senke“ za koje se sumnja da plove pod lažnim zastavama, saopštio je Brisel u sredu.
Države članice EU odobrile su operaciji Atalanta, pomorskoj misiji Unije protiv piraterije kod Roga Afrike, da počne sa proverama zastava i ukrcavanjem na brodove za koje se sumnja da pripadaju ruskoj „floti iz senke“ u zapadnom delu Indijskog okeana, objavio je Difens njuz. Odluku je ove nedelje saopštila šefica diplomatije EU Kaja Kalas, a ona operaciji Atalanta daje ovlašćenja koja već koristi mediteranska misija EU, operacija Irini.
Kalas je objavila odluku zajedno sa informacijom da su snage Irinija 20. jula ukrcale naftni tanker MV South Star, koji se nalazi pod sankcijama, zbog sumnje da je plovio pod lažnom zastavom.
„Svako nezakonito putovanje pomaže održavanju ruske ratne mašinerije. Naše sankcije pretvaramo u delovanje na moru“, rekla je Kalas, dodajući da odobrenje za Atalantu „dodatno steže obruč“.
Ovaj potez značajno proširuje geografski domet EU u borbi protiv „flote iz senke“, labavo definisane mreže tankera sa netransparentnim vlasničkim strukturama koje Moskva koristi za prodaju nafte iznad cenovnog ograničenja koje je uveo Zapad.
Dok Irini patrolira Sredozemljem, Atalanta deluje širom Somalijskog basena, Adenskog zaliva, Crvenog mora, Sueckog zaliva, Akabskog zaliva i voda oko Omana. Misija je pokrenuta 2008. godine kao prva pomorska operacija EU sa ciljem borbe protiv piraterije.
Ona je odvojena od misije EU Aspides, čiji je cilj zaštita brodskog saobraćaja u Crvenom moru od napada jemenskih Huta, pobunjeničke grupe koju podržava Iran. Pogled na eksploziju cena nafte pokazuje koliko tržište veruje evropskom „branjenju“ ovog pomorskog pravca.
Područje na kojem će misija delovati predstavlja ključnu tranzitnu rutu za tankere koji prevoze rusku naftu prema kupcima u Aziji. Brisel je do sada već uveo sankcije za više od 600 brodova za koje se sumnja da pripadaju ovoj mreži.
Generalno, brodovi na otvorenom moru ne mogu jednostavno biti zaustavljeni i pretreseni od strane bilo koje treće države. Međutim, član 110 Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora dozvoljava ratnim brodovima da zaustave i pregledaju plovilo samo kada postoji opravdana sumnja da ono nema državnu pripadnost ili da koristi zastavu na koju nema pravo.
To ne predstavlja opšte ovlašćenje za zaustavljanje svih brodova povezanih sa Rusijom ili onih koji su pod sankcijama, ali korišćenje lažnih zastava često se primenjivalo na brodovima ruske „flote iz senke“.
Odluka Saveta EU, operativni plan i pravila angažovanja koja bi precizno pokazala koliko daleko sežu nova ovlašćenja Atalante za sada nisu javno objavljeni.
Ovakav pristup već je dao rezultate na drugim mestima. Provere zastava koje je sprovodila misija Irini doprinele su pritisku koji je kulminirao odlukom Kameruna da ukloni 39 brodova iz svog registra nakon što su istražitelji otkrili lažnu dokumentaciju i lažne veb-sajtove za registraciju korišćene za prikrivanje tankera iz „flote iz senke“.
Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je osudio takva presretanja kao „pirateriju“, naglašavajući da će proširena ovlašćenja verovatno dodatno zaoštriti tenzije između Brisela i Moskve oko sprovođenja kontrole na moru.
Ipak, postoji jedna važna napomena: za razliku od nafte, ruski tečni prirodni gas (LNG), za kojim je Evropa veoma zainteresovana, i dalje će biti izuzet od sankcija EU.
Zbog toga je analitičar Rabobanke Majkl Everi ranije danas retorički upitao: „Realpolitika ili prava slabost?“
